Аустралија грешком открила личне податке свјетских лидера

Агенције
Аустралија грешком открила личне податке свјетских лидера

Лондон - Лични подаци свјетских лидера, који су учествовали на самиту Г20 у Бризбејну, откривени су грешком Аустралијске имиграционе службе, која их потом није обавијестила о том пропусту, пише данас "Гардијан".

Лист преноси да је један запослени у имиграционој служби случајно послао организаторима фудбалског турнира Азијски куп бројеве пасоша, податке о визама и друге идентификационе податке учесника самита.

Међу учесницима самита, чији су подаци откривени, налазе се предсједник Сједињених Америчких Држава Барак Обама, руски предсједник Владимир Путин, њемачка канцеларка Ангела Меркел, кинески предсједник Си Ђинпинг, индијски премијер Нарендра Моди, јапански премијер Шинзо Абе, индонезијски предсједник Јоко Видодо и британски премијер Дејвид Камерон.

Директор Одјељења за визе аустралијског Министарства за имиграцију и заштиту граница обавијестио је аустралијског комесара за заштиту приватности о инциденту 7. новембра 2014. и потражио хитан савјет.

У мејлу, који је послат канцеларији комесара, наводи се да је, према аустралијским законима о слободи протока информација, службеник у тој агенцији одговоран за кршење безбједности података јер је случајно послао личне податке свјетских лидера члану локалног организационог комитета Азијског купа, који је у јануару одржан у Аустралији.

"Лични подаци који су откривени су име, датум рођења, звање, националност, број пасоша, број визе 31 свјетског лидера, међу којима су премијери, предсједници и други високи функционери, који су учествовали на самиту Г20", наводи се у мејлу и додаје да је повреда заштите личних података људска, а не институционална или системска грешка.

Службеник није провјерио да ли је у програму "Мицрософт Оутлоок" унио правог примаоца, што је довело до тога да мејл заврши у рукама погрешне особе.

У мејлу се наводи да је "мало вјероватно да је информација доступна јавности" додајући да одсуство других личних података "знатно ограничава" ризик од повреде приватности.

Неовлашћени прималац је обрисао мејл и "испразнио фолдер са обрисаним подацима", додаје се у мејлу.

Из локалног организационог комитета Азијског купа поручују да не вјерују да је мејл доступан, да се може вратити или сачувати негдје ван система.

Службеница имиграционе агенције је, потом, дала препоруку да се свјетски лидери не обавијесте о откривању њихових личних података.

"С обзиром на то да су ризици о откривању података веома мали и да су предузете мјере да се ограничи даља дистрибуција мејла, не сматрам да је неопходно да се обавијесте клијенти о откривању података", написала је она.

Та препорука је у супротности са законима о заштити приватности у неким земљама, чији су лидери учествовали на самиту.

Закони о заштити личних података Велике Британије, Њемачке и Француске прописују да особе, код којих је дошло до кршења безбједности личних података, буду о томе обавијештене.

Не зна се, међутим, да ли је имиграциона служба накнадно обавијестила свјетске лидере о повреди безбједности личних података.

Замјеник лидера опозиције у Аустралији Тања Плиберсек тражила је од премијера те земље Тонија Абота да објасни зашто свјетски лидери нису информисани о откривању њихових података.

Гардијан преноси да би тај инцидент могао да угрози аустралијски владу, која је прошле недјеље усвојила контраверзне законе, према којима телекомуникационе компаније морају двије године да чувају податке о телефонском и интернет саобраћају корисника, што је изазвало забринутост.

Чланица Сената из Зелене Странке Сара Хансон-Јанг истакла је да је влада прошле недјеље тражила од аустралијског народа да јој повјери податке на интернету, а сада "сазнајемо да су открили податке свјетских лидера".

"Ово је још један озбиљан пропуст некомпетентне владе", сматра она.

Аустралијска имиграциона служба је, такође, одговорна за највећи пропуст када је ријеч о заштити података, које је начинила једна државна агенција.

Британски лист "Гардијан" је у фебруару 2014. открио да је агенција на сајту грешком објавила податке о скоро 10.000 људи у притвору, који су већином тражили захтјев за азил.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана