UNMIK није истражио отмице и убиства

Београд - Савјетодавна комисија за људска права УН на Косову наложила је UNMIK-у да се извини једној породици из Призрена и размотри исплату штете, јер њихови полицајци нису предузели ништа да пронађу оца и сина - Ах. Ц. и Ан. Ц, нестале у јуну 1999. године, преноси Танјуг.

- UNMIK није истражио отмице и убиства која су се догодила након његовог доласка на Косово - закључила је Комисија након што је размотрила 250 жалби, посебно се осврћући на овај случај, преносе франкфуртске “Вијести”.

То је прво мишљење Комисије за људска права које је урађено крајем 2012. године.

Породица убијених Ах. Ц и Ан. Ц. вјерује да су њихови најмилији били жртве трговине органима, и тврде да их УНМИК полиција прстом није мрднула да им помогне.

- Нестанак Ах. Ц и Ан. Ц. је одмах пријављен, али УНМИК није предузео никакве истражне радње поводом пријаве - утврдила је и Комисија образлажући да су “власти обавезне да ваљано истраже сумњиве случајеве смрти и нестанка грађана”.

- Отац и син су нестали у јулу 1999. године. Тог јутра су отишли у своју радионицу у Призрену када су наишла тројица припадника ОВК и тражили да крену са њима, јер је наводно локални командант тражио да му нешто поправе. У почетку су нормално причали, а онда су постали агресивни и буквално их угурали у ауто. Одвезли су их у правцу Ђаковице. Све то је гледао млађи син са терасе. Јасно је видио униформе и њихова лица. Када су одлазили добацили су му да ће их вратити за пола сата. Међутим, никада се нису вратили - причају чланови породице, који су избјегли у централну Србију, а који су жељели да им се имена не помињу.

Сутрадан је, причају, супруга С. Ц. отишла да по Призрену потражи свог мужа и сина.

Отишла је у сједиште ОВК, па у сједиште УНМИК-а, да би на крају тог дана - 19. јула 1999. године пријавила случај UNMIK полицији, KFOR-у и Црвеном крсту.

Одговор није добила, све док истражитељи Међународног кривичног суда за бившу Југославију 2000. године нису у масовној гробници пронашли посмртне остатке Ах. Ц. и Ан. Ц.

Њихова тијела су идентификована 2003. године.

- Звала је и звала UNMIK, а они су непрестано говорили - видјећемо, видјећемо... али, ми смо све вријеме вјеровали да ништа нису урадили. И како се испоставило апсолутно ништа нису до данас урадили да их потраже. Када су нас 2003. године позвали да дођемо на екскумацију малог смо познали по сандали, а оца по патикама и мајици. Затим су наше најцрње слутње потврђене ДНК анализом. Тијела су нађена у масовној гробници између Призрена и Суве реке. Послије свега што им се догодило, с обзиром на то да су обојица били здрави и јаки, убијеђени смо да су они били жртве трговине органима - причају чланови фамилије.

Момак који је остао за оцем и братом, тог 18. јула 1999. године у Призрену и данас има страшне трауме и проблеме, док је супруга С. Ц. у тешком психичком стању и живи на ивици биједе.

Комисија коју је основао специјални представник генералног секретара УН на Косову уредбом из марта 2006. године установила је да је UNMIK у предмету С. Ц. повриједио члан 2. Европске конвенције о људским правима, који својом процесном одредбом штити право на живот, јер “није спровео ваљану истрагу поводом отмице и убиства мужа и сина”.

Комисија је установила да не постоје индиције које би указале да су икада преузете икакве истражне мјере од стране UNMIK полиције, осим узимања личних података који се односе на нестале особе, а које је прикупио Међународни комитет Црвеног крста.

- UNMIK би требало да уложи напоре и путем свих својих расположивих дипломатских средстава добије гаранције од EULEX-a и косовских власти, да ће истраге које се тичу смрти Ах. Ц. и Ан. Ц. бити спроведене - предлаже Комисија.

Комисија сматра, да је обавеза спровођења истраге била саставни дио мандата UNMIK, који је према томе, био потпуно примјенљив на Косову.

- Комисија је свјесна, да се UNMIK послије свог распоређивања на Косову након конфликта, сусретао са многим изазовима. Међутим, и поред ових потешкоћа, Комисија сматра, да се сваки случај треба појединачно испитати, како би се утврдило да ли је UNMIK предузео све разумне и изводљиве мјере и како би се открила судбина и локација несталих лица, а починиоци довели пред лице правде - наводи Комисија у својим закључцима.

Сви чланови породица киднапованих и несталих убијеђени су да UNMIK није урадио ама баш ништа да пронађе наше најмилије.

- Ако се UNMIK извини, као људи бићемо захвални, али нашу трагедију не може извињење да избрише. Једино извињење је да истраже злочине над нашим најмилијима - каже координатор Удружења породица киднапованих и несталих на Косову и Метохији Милорад Трифуновић.

Најбољи примјер, додаје он, је потрага за наводном масовном гробницом код Жиливода, гдје се вјеровало да се налазе посмртни остаци 26 несталих Срба, међу којима и девет рудара угљенокопа Белаћевац који су киднаповани 1998. године.

- То је најбољи пример да UNMIK ништа није урадио. Они су нас четири године обмањивали да се на Жиливодама налази масовна гробница и посмртни остаци. А, онда се одједном баш место на коме се трагало за несталима запалило и изгорело. Убеђени смо да су изгореле кости које су пронашли. А, наша највећа трагедија је што немамо сведоке, јер се они који знају плаше да говоре, јер нема ко да их заштити - додаје Трифуновић указујући да је 90 одсто несталих тек након доласка KFOR-a и мисије УН на Косово.

На Косову и Метохији још се трага за 1.796 особа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.