СПЦ данас обиљежава дан посвећен дјеци страдалој у НДХ

БЕОГРАД – Српска православна црква данас молитвено обиљежава дан посвећен дјеци мученицима јастребарским и сисачким, жртвама геноцида над српским народом у такозваној Независној Држави Хрватској.

Овај дан обиљежава се сваког 13. јула од 2022. године, одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, објављено је на сајту СПЦ.

Ђакон Будимир Кокотовић објавио је у Календару Цркве за 2023. годину да је дјечји логор у Јастребарском, надомак Карловца, био један од неколико логора за српску дјецу у такозваној Независној Држави Хрватској. Основан је под називом „Прихватилиште за дјецу избјеглица“, а формирало га је Министарство удружбе НДХ, са задатком да се из осталих логора ту сакупе дјеца и одгајају у усташком духу, по узору на јаничаре.

Објављени извори наводе да је први транспорт дјеце кренуо из Загреба 11. јула 1942. године и стигао у Јастребарско неколико дана касније, а комплекс логора налазио се на три локације у граду Јастребарском.

Дјечји логор у Сиску отворен је 3. августа 1942. године, када је доведено око 1.300 дјеце из логора Млака и Стара Градишка.

Логор је био смјештен у Основној школи у Сиску, солани Рајс, самостану сестара реда Светог Винка и Соколском дому.

У Сисак је до краја октобра 1942. године, у неколико транспорта, стигло више од 7.000 српске дјеце са подручја Козаре, Баније, Лике, Кордуна и Славоније.

Према Кокотовићевим ријечима, један од најпотреснијих објављених докумената који говори о умирању недужне дјеце у Јастребарском јесте биљежница чувара мјесног гробља Фрање Иловара, који је, поступајући према наређењима, сахрањивао мртве малишане и о томе водио дневник, а дјечја тијела била су спакована у кутије и сандуке.

Како је објаснио, да би их што више стало у један сандук, силом су затварани поклопци, па је у једном сандуку могло бити и до десеторо дјеце.

„Свеска Фрање Иловара најтужнији је свједок дјечјег страдања у том усташком логору. Чувар гробља је своје 'радне дане' рачунао на 'куне' и 'комаде'. Рачуне је својим потписом овјеравала часна Гауденција. Свеску је описао Драгоје Лукић у својим књигама. На првој страни дневника записано је да је само 22. јула 1942. године сахрањено 107 дјеце. Онда стоји рачун и потврда: 'Примио на рачун копања гробова 10.000 куна за сто комада дјеце покопане'“, написао је Кокотовић.

Он додаје да је кроз дјечји логор Јастребарско, у периоду од 11. јула до 26. августа 1942. године, према неким документима, прошло 3.336, махом српске, дјеце, од тога више од 2.000 са Козаре, као и да је за непуних мјесец и по дана у овом логору „званично“ убијено 768 дјеце, узраста од неколико мјесеци до 14 година.

„На споменику је наведен број од 468 уморених заточеника дјечјег логора, али права истина можда никада неће ни бити откривена“, написао је он.

Подсјећа да је истраживач Драгоје Лукић на једном мјесту навео бројку од 1.011, а на другом 1.026 умрле дјеце, рачунајући свакако Јастребарско и Реку, као и дјецу из Јастребарског која су умрла у загребачким болницама.

„Архив Југославије у Београду посједује фонд 'Савезна комисија за попис жртава рата 1941–1945. Босна и Херцеговина' (фонд 179, XXXIV, 46, А. 93), у којем се налази и списак са 560 имена дјеце која су страдала у Јастребарском. Нажалост, многе породице чија су дјеца страдала нису преживјеле грозоте ратног вихора“, написао је он.

Додаје и да је Четврта кордунашка бригада НОВЈ заузела Јастребарско 26. августа 1942. године, након чега је логор затворен. Командант бригаде Никола Видовић наводи да су у логору затекли 727 заточене дјеце.

Прву икону Светих новомученика младинаца јастребарских израдиле су монахиње Манастира Светог Василија Острошког у Бијељини 2021. године, а Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије даровао ју је Епархији горњокарловачкој, јавља ТАНЈУГ. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.