У Србији узалуд дипломира 60.000 студената

Београд -- Измјенама Закона о високом образовању у Срвији требало би да буде ријешен проблем звања. Постоје занимања која нису у званичним регистрима, па се људи не могу запослити.

Дизајнер медија, мастер просторног планирања, сајбер форензичар, пословни психолог, финансијски администатор или менаџер у здравству само су нека од занимања која стварају главобољу и Националној служби за запошљавање и послодавцима.

Власници ових диплома звања су добили по новим, реформисаним просвјетним законима, али није иновиран регистар у који треба да буду заведени.

Њих је, само са факултетском дипломом, око 60.000. Постоје на бироу, послодавцима су тешко видљиви, а из самог звања није увијек јасно ни шта умију да раде. Јер, рецимо, менаџер за финансије, зависно од факултета на којем је то звање добио, може да има сасвим различита знања.

Прошлонједељним изменама Закона о високом образовању овај проблем требало би да почне да се рјешава, јер је први пут одређено да Министарство просвјете треба да усвоји Национални оквир квалификација, којим ће да буде дефинисано свако звање и које компетенције оно носи. Министар Жарко Обрадовић најавио је да је питање дана када ће Национални савјет за високо образовање да заврши овај документ.

"Самоиницијативно смо га написали још пре две године, али није постојала законска могућност да буде усвојен. Сада само треба да га освежимо и пошаљемо Министарству. У пракси има много потешкоћа због непостојања званичног оквира квалификација, као и листе звања и баш зато смо се трудили да убрзамо решавање тог проблема", најављује за "Новости" проф. др Срђан Станковић, предсједник Националног савјета за високо образовање.

А док се институције не усагласе и не донесу потребне прописе, главобољу имају власници "болоњских" диплома и матуранти огледних одјељења средњих школа, као и службеници НСЗ, који треба некако да их заведу у регистру незапослених. Према званичном шифрарнику они не постоје.

"У почетку смо их уписивали "описно", без шифре, а како се њихов број повећавао, било је све теже пронаћи те људе када треба да их препоручимо послодавцима . Почели смо да уводимо интерне шифре по којима их разврставамо, али то није довољно, јер није званична подела. Посебан проблем је што по звању не знамо шта ти људи умеју да раде и за који посао да их препоручимо", објашњава Невена Летић, начелница у НСЗ.

Рецимо, постоји много врста правника, менаџера, економиста, али не постоји званично и детаљно објашњење које компетенције свака диплома носи. А само на Универзитету у Београду има око 1.500 студијских програма и школује се исто толико различитих врста стручњака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.