U Srbiji uzalud diplomira 60.000 studenata

Beograd -- Izmjenama Zakona o visokom obrazovanju u Srviji trebalo bi da bude riješen problem zvanja. Postoje zanimanja koja nisu u zvaničnim registrima, pa se ljudi ne mogu zaposliti.

Dizajner medija, master prostornog planiranja, sajber forenzičar, poslovni psiholog, finansijski administator ili menadžer u zdravstvu samo su neka od zanimanja koja stvaraju glavobolju i Nacionalnoj službi za zapošljavanje i poslodavcima.

Vlasnici ovih diploma zvanja su dobili po novim, reformisanim prosvjetnim zakonima, ali nije inoviran registar u koji treba da budu zavedeni.

Njih je, samo sa fakultetskom diplomom, oko 60.000. Postoje na birou, poslodavcima su teško vidljivi, a iz samog zvanja nije uvijek jasno ni šta umiju da rade. Jer, recimo, menadžer za finansije, zavisno od fakulteta na kojem je to zvanje dobio, može da ima sasvim različita znanja.

Prošlonjedeljnim izmenama Zakona o visokom obrazovanju ovaj problem trebalo bi da počne da se rješava, jer je prvi put određeno da Ministarstvo prosvjete treba da usvoji Nacionalni okvir kvalifikacija, kojim će da bude definisano svako zvanje i koje kompetencije ono nosi. Ministar Žarko Obradović najavio je da je pitanje dana kada će Nacionalni savjet za visoko obrazovanje da završi ovaj dokument.

"Samoinicijativno smo ga napisali još pre dve godine, ali nije postojala zakonska mogućnost da bude usvojen. Sada samo treba da ga osvežimo i pošaljemo Ministarstvu. U praksi ima mnogo poteškoća zbog nepostojanja zvaničnog okvira kvalifikacija, kao i liste zvanja i baš zato smo se trudili da ubrzamo rešavanje tog problema", najavljuje za "Novosti" prof. dr Srđan Stanković, predsjednik Nacionalnog savjeta za visoko obrazovanje.

A dok se institucije ne usaglase i ne donesu potrebne propise, glavobolju imaju vlasnici "bolonjskih" diploma i maturanti oglednih odjeljenja srednjih škola, kao i službenici NSZ, koji treba nekako da ih zavedu u registru nezaposlenih. Prema zvaničnom šifrarniku oni ne postoje.

"U početku smo ih upisivali "opisno", bez šifre, a kako se njihov broj povećavao, bilo je sve teže pronaći te ljude kada treba da ih preporučimo poslodavcima . Počeli smo da uvodimo interne šifre po kojima ih razvrstavamo, ali to nije dovoljno, jer nije zvanična podela. Poseban problem je što po zvanju ne znamo šta ti ljudi umeju da rade i za koji posao da ih preporučimo", objašnjava Nevena Letić, načelnica u NSZ.

Recimo, postoji mnogo vrsta pravnika, menadžera, ekonomista, ali ne postoji zvanično i detaljno objašnjenje koje kompetencije svaka diploma nosi. A samo na Univerzitetu u Beogradu ima oko 1.500 studijskih programa i školuje se isto toliko različitih vrsta stručnjaka.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.