У Србији превише тајни

БЕОГРAД - По налогу министра одбране, на захтјев Иницијативе младих, Војнобезбједносна агенција (ВБA) је саопштила да је у прошлој години, по налогу судског органа, надзирала и прислушкивала 35 особа.

Иницијатива младих за људска права тако се изборила за један значајан корак напред ка демистификацији рада служби безбједности. Проблем, међутим, није системски ријешен. Србија нема закон о класификацији података, што значи да није прецизно дефинисано шта све може бити проглашено државном тајном.

Владин повјереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић каже за Б92 да Србија има више тајни од много већих и развијенијих земаља. Када се томе дода непостојање закона – злоупотребе су неминовне.

Родољуб Шабић за Б92 објашњава да Србија има превише тајни. Све то је наслеђено из прошлих времена, где је била негована, како каже Шабић, сада превазиђена „безбедносна култура".

Након што је Безбједносно-информативна агенција објавила да је плата бившег директора Радета Булатовића била чак 150.000 динара, корак ка транспарентности у сриједу је учинила и ВБA.

Да подсјетимо, по одлуци министра одбране Драгана Шутановца о укидању врсте и степена тајности неких докумената Војнообавјештајне службе, на захтјев Иницијативе младих за људска права, објављено је да је током 2007. године, на захтјев надлежног истражног суда, ВБA пратила и прислушкивала 35 особа.
Aндреј Носов, предсједник Иницијативе младих за људска права, каже да најбољи пут ка смањењу злоупотреба и малверзација јесте да јавност има увид у рад безбедносних агенција.

Неред

- Уместо закона о класификацији података, Србија има стотињак аката који стварају неред и доводе до тога да тајна може бити било шта. На пример, према неком од тих прописа, све седнице Владе Србије су строга тајна. Поред тога, није ретко да се у архивама безбедносних агенција, поред информација о криминалу и корупцији, са ознаком строго поверљиво нађу и јеловници - каже Родољуб Шабић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.