U Srbiji previše tajni

BEOGRAD - Po nalogu ministra odbrane, na zahtjev Inicijative mladih, Vojnobezbjednosna agencija (VBA) je saopštila da je u prošloj godini, po nalogu sudskog organa, nadzirala i prisluškivala 35 osoba.

Inicijativa mladih za ljudska prava tako se izborila za jedan značajan korak napred ka demistifikaciji rada službi bezbjednosti. Problem, međutim, nije sistemski riješen. Srbija nema zakon o klasifikaciji podataka, što znači da nije precizno definisano šta sve može biti proglašeno državnom tajnom.

Vladin povjerenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže za B92 da Srbija ima više tajni od mnogo većih i razvijenijih zemalja. Kada se tome doda nepostojanje zakona – zloupotrebe su neminovne.

Rodoljub Šabić za B92 objašnjava da Srbija ima previše tajni. Sve to je nasleđeno iz prošlih vremena, gde je bila negovana, kako kaže Šabić, sada prevaziđena „bezbednosna kultura".

Nakon što je Bezbjednosno-informativna agencija objavila da je plata bivšeg direktora Radeta Bulatovića bila čak 150.000 dinara, korak ka transparentnosti u srijedu je učinila i VBA.

Da podsjetimo, po odluci ministra odbrane Dragana Šutanovca o ukidanju vrste i stepena tajnosti nekih dokumenata Vojnoobavještajne službe, na zahtjev Inicijative mladih za ljudska prava, objavljeno je da je tokom 2007. godine, na zahtjev nadležnog istražnog suda, VBA pratila i prisluškivala 35 osoba.
Andrej Nosov, predsjednik Inicijative mladih za ljudska prava, kaže da najbolji put ka smanjenju zloupotreba i malverzacija jeste da javnost ima uvid u rad bezbednosnih agencija.

Nered

- Umesto zakona o klasifikaciji podataka, Srbija ima stotinjak akata koji stvaraju nered i dovode do toga da tajna može biti bilo šta. Na primer, prema nekom od tih propisa, sve sednice Vlade Srbije su stroga tajna. Pored toga, nije retko da se u arhivama bezbednosnih agencija, pored informacija o kriminalu i korupciji, sa oznakom strogo poverljivo nađu i jelovnici - kaže Rodoljub Šabić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.