Тајна руске базе у Нишу

Загреб - Откако је прије 2 године основан Руско-српски хуманитарни центар (РСХЦ), не престају нагађања и спекулације да се заправо ради о прикривеној руској војној бази.

Такве спекулације, наравно, постављају и питање да ли је то покушај стварања противтеже америчкој војној бази Бондстил на Косову, гдје је - у вријеме када је започела мисија КФОР-а - било око 50.000 људи, махом војника, пише хрватски "Јутарњи лист".

Иако руски хуманитарни центар у Нишу службено важи за сједиште одакле Руси желе да помогну у елементарним непогодама на Балкану, учествујући у разминирању, гашењу шумских пожара, спашавању у поплавама или дјелујући у другим ванредним ситуацијама – дакле, без икакве војне намјене - и даље се, међутим, провлачи прича како је то само вешто подметнуто кукавичје јаје, чије је стварно постојање битно другачије од оног јавно реченог.

Аеродром Константин Велики у смислу ваздушног саобраћаја је мртав, без редовних путничких линија, и да нема Руса и повремених летова њихових Иљушина 76, четворомоторних тешких транспортних авиона и хеликоптера КА 32 писта би зјапила сабласно празна.

Екипа "Јутарњег листа" која се упутила на нишки аеродром упркос очекивањима да ће наићи на војну полицију или снаге безбједности, несметано је дошла до улаза зграде на којој, не енглеском језику, великим бијелим словима пише назив центра.

Како "Јутарњи лист" наводи РСХЦ личи на дио аеродрома за карго-промет са зградама за складиштење робе, каквих је поред цивилних аеродрома свуда по свијету. Нигдје војника или наоружаних стражара. Умјесто сивомаслинастих војних возила, петнаестак црвених ватрогасних. Ни трага борбеним авионима, тенковима или оклопним транспортерима. У просторије СРЦХ-а се улази без икакве сигурносне провјере.

Умјесто у униформи начичканој одликовањима, какав је стереотип у приказивању руских војника, Анатолиј Башкирев, први замјеник директора Руско-српског хуманитарног центра је лежерно одјевен и спреман да одговори на сва новинарска питања. Око њега је мали тим техничког особља и преводиоца, опуштени и разговорљиви, без трунке војне уштогљености.Око њега мали је тим техничког особља и разговорљиви, без трунке војне уштогљености.

Анатолиј Башкирев каже да авиони Иљушин 76, авиони амфибије Бе-200 који могу понијети и 20 тона воде, хеликоптери КС 32 и МИ 26 у Ниш долазе само по потреби, да би допремили хуманитарну помоћ или учествовали у гашењу пожара. Како сада нема шумских пожара, како нема поплава, ни других елементарних непогода, те летјелице су у Русији, у саставу Министарства за ванредне ситуације и у Ниш могу доћи само заједничком одлуком влада двију држава.

Башкирев поносно истиче како је, захваљујући постојању РСХЦ-у (споразум о његову оснивању Београд и Москва потписали 2012. године), био потребан само један дан да руска помоћ, током мајских поплава у Србији, стигне на угрожена подручја.

"Премијер Вучић замолио је за хитну помоћ 15. маја, а само дан касније ми смо већ били на поплављеном подручју око Обреновца. Руска је помоћ стигла прије свих и наши транспортни авиони довезли су на нишки аеродром тоне и тоне различите помоћи: од шатора, покривача, агрегата и чамаца, до брашна и шећера, дјечје хране и хигијенских потрепштина. Наравно, стигло је и стотињак обучених особа за поступање у кризним ситуацијама, међу њима и рониоци", каже Башкирев.

У огромној хали су, уредно и под конац, сложени шатори, покривачи, пећи на чврсто гориво, пољске кухиње, агрегати, гумени чамци и весла, све до ватрогасних ''метли'' за ручно гашење пожара на тешко приступачним теренима. Ако ишта у РСХЦ-у има војничког, онда је то уредност хале: све је на свом мјесту и спремно за употребу кад год затреба.

"Тако мора бити, јер кад бисмо губили вријеме тражећи гдје се што налази у тренутку када помоћ затреба, изгубили бисмо драгоцено вријеме, каже Николај Сукора, задужен за бригу о материјално-техничким средствима.

Испред складишних хала, поред ватрогасних возила налази се роботизовано возило за гашење пожара, обојено у исту црвено боју као и ватрогасни камиони-цистерне.

"Ово је хрватски производ", каже Николај Сукора и објашњава да је возило на гусјеницама огромни робот којим се, без угрожавања људских живота, могу гасити пожари када гори токсични материјал или када се из неких других разлога класична ватрогасна кола не могу приближити пожару. Роботизована ватрогасна возила производ су хрватске фабрике и њима се може даљински управљати и с дистанце од километар и по, али ако је потребно, и из хеликоптера.

То је, за сада, уз послове на хуманитарном разминирању, једина сарадња Руско-српског хуманитарног центра с Хрватском.

Руси помагали и земљама региона

За двије године колико дјелују у Нишу, Руси су помагали и другим држава у окружењу. Тако су у 2012., само неколико мјесеци након што су се стационирали, руски авиони учествовали у гашењу великих шумских пожара у околини Мостара, у Босни и Херцеговини. Ове године, пак, Руси су помогли и Словенији, упутивши пет изузетно снажних агрегата јачине од 100 и 120 киловата који су ублажили тешку електроенергетску ситуацију након струјног колапса насталог услијед ледене кише и сњежног невремена. Ти су агрегати струјом снабдијевали цијела мања насеља, производећи електричну енергију за домове, вртиће и школе.

СРЦХ би се помогла и хрватској у ванредној ситуацији уколико двије земље потпишу споразум о таквој врсти сарадње. Иако Словенија и БиХ такве уговоре нису потписале, постоје околности када се помоћ може пружити и без постојања формалног међудржавног меморандума, рекао је "Јутарњем листу", Башкирев.

РСХЦ има заједничку српско руску управу, на чијем је челу двије године Рус, потом двије године Србин. Споразумом о оснивању Руско-српског хуманитарног центра двије су државе регулирале и финансијске обавезе.

"Руски дио особља који ради у Нишу има једногодишње уговоре с Министарством за ванредне ситуације Руске Федерације, које, кад истекну, могу и продужити. Неки су у Ниш довели и своје породице, други су сами. Изнајмили су станове у Нишу и сами брину о смјештају и свему што је потребно за привремени боравак у другој средини", рекао је Башкирев.

Он једино није прецизно одговорио на питање колико је стварно Руса у нишу, наводи "Јутарњи лист". Рекао је да то зависи од ситуације, односно о томе треба ли дјеловати у некој кризној ситуацији – пожару, поплави, земљотресу или некој сличној природној катастрофи или о раду РСХЦ-а када таквих непогода нема.

Након обиласка РСХЦ-а, новинари хрватско листа нису, како наводе, стекли утисак да се тамо било што скрива и да је хуманитарна дјелатност тек пука маска испод које се камуфлира руска војна мисија и жеља Москве да се војно инфилтрира на Балкан и тако компензује изгубљену војну присутност у некадашњем Источном блоку, односно бившем Варшавском пакту, прије свега у земљама које граниче са Србијом, Бугарском и Румунијом, које су данас чланице НАТО савеза и Европске уније.

Може ли садашња руска присутност у некој ситуацији или другачијим политичким околностима бити претворена у војну базу, друго је питање, али је чињеница да сада ствари не стоје тако. РСХЦ није војна база, то је уистину хуманитарни центар како му и назив каже, закључује "Јутарњи лист".

Због притиска ЕУ и САД на Београд, тај споразум није потписан па је статус РСХЦ-а, за сада, остао непромењен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.