Свједоци као глинени голубови

Београд - Недавна ликвидација Радојице Јоксовића, блиског рођака Небојше Јоксовића, заштићеног свједока српског правосуђа, отворила је проблем безбједности сведока у Србији и блиских чланова њихових породица, преносе агенције.

Другу врсту проблема представља и њихова неодговарајућа заштита што је посаедица веома малог броја припадника Јединице за заштиту свједока МУП-а Србије и њихове лоше опремљености, па се најважнији свједоци српског правосуђа налазе у великој опасности.

То је било јасно и у мају 2010, када је Зоран Шуковић, припадник Жандармерије, погинуо пошто је његово возило ударило у камион пун дрвета.

Он је са колегама био у обезбјеђењу Милета Јерковића, свједока-сарадника државе у случају против Дарка Шарића и чланова његове групе.

Због недовољног броја припадника Јединице за заштиту свједока, велики дио посла пребачен је на Жандармерију и припаднике Полицијске бригаде у Београду, тако да су, умјесто високообучених професионалаца, за заштиту свједока задужени полицајци који нису прошли специфичну обуку, што може довести до трагедије.

Тако заштићеног свједока Љубишу Буху Чумета најчешће чувају припадници Полицијске бригаде из Београда.

Мали број полицајаца, које су државни органи предвидјели за заштиту особа које могу да дају одговоре на бројне злочине који су годинама српско друштво држали у грчу, представља велики проблем.

У Јединици за заштиту свједока ради свега 90 особа, а овај број осим оперативаца укључује и техничко особље.

- Српска јединица штити 29 свједока у Србији, као и шест свједока из ЕУ који се штите у Србији, док је 14 српских свједока измјештено у иностранство. Такође, 20 свједока је у поступку за пријем у програм за заштиту свједока. Ако упоредимо број запослених у јединици, којих је 90, и број свједока, којих је 35, може се рећи да су настојања да се адекватно заштите угрожена, јер у просјеку на сваког од њих иде мање од три полицајца - пише у извјештају Европске комисије.

Треба напоменути да се заштићеним свједоцима, ради њихове безбједности, најчешће мора пружати 24-часовна пратња полиције.

Овај извјештај се односи на период са почетка прошле године, а пошто је већина од 20 потенцијалних свједока већ примљена у програм, претпоставља се да сада 90 чланова Јединице мора да пази на око 50 свједока, што је мање од два полицајца на једну штићену особу.

Иначе, према новој систематизацији МУП-а Србије, чије је усвајање у току, предвиђен је мањи број полицајаца у овој јединици него до сада.

Још већи проблем у заштити свједока у Србији представља чињеница да постоји само десет до 12 безбједних локација за њих, што је недовољно за три пута већи број свједока, као и да је држава обезбједила само три застарјела блиндирана возила за заштиту.

Због тога се већина чувају у својим кућама, под даноноћном заштитом, што тражи ангажовање још већег броја полицајаца.

У незваничном разговору са једним од оперативаца задужених за заштиту свједока, дешава се да полицајци понекад чувају станове свједока-сарадника у којима они и не живе, већ долазе једном у неколико мјесеци, што још више оптерећује полицајце задужене за заштиту.

Адвокат заштићеног свједока Драгана Миленковића Багзија, Љубиша Радојичић са друге стране, истиче да је сам процес заштите на доста високом нивоу.

- Мој клијент за сада није имао примедбе и све функционише добро. Ја не знам где се он налази откад га је преузела Јединица за заштиту, можда ме једном или два пута контактирао после тога, тако да ни не знам где га крију. За сада све функционише како треба, много боље него у другим земљама - сматра Радојичић.

Американци први почели

Пионири у Програму заштите свједока су САД.

У овој држави се о њиховој безбједности стара Служба Маршала САД.

Од 1971. када је програм започео, ова служба је обезбиједила нове идентитете за више од 7.700 свједока и 9.800 чланова њихових породица.

Значајна је и чињеница да је од почетка програма проценат осуђених порастао на 89 процената, што је, како сматрају, директан резултат информација које судовима пружају заштићени свједоци.

Чувају и хашке судије

Закон о програму заштите учесника у кривичном поступку правно регулише материју заштите свједока.

Он, између осталог, предвиђа и да се њима промјени пребивалиште, прикрије или промени идентитет.

Од тренутка када уђу у програм, бригу о свједоцима преузима Јединица и нико ван ње не зна гдје се крије или који је нови идентитет свједока.

Прије тога потписује се Програм заштите, који стриктно одређује права и обавезе заштићене особе.

Тако уколико неко почини кривично дјело током овог програма, може доћи у опасност да се заштита обустави.

С друге стране, чланови Јединица су задужени и за безбједност судија Хашког трибунала приликом посјета Србији.

Служба за охрабрење

У оквиру српског правосуђа постоји и друга врста помоћи свједоцима у неким од најделикатнијих случајева, као што су ратни злочини.

Наиме, организована је Служба за помоћ и подршку свједоцима, како каже судија Ивана Рамић, која је учествовала у оснивању.

- Учили смо на примеру Енглеске. Често се дешавало да су сведоци у случајевима ратних злочина особе из региона. Када им стигне позив на суђење, уз њега добијају и летак у ком је обавештење какву им помоћ пружамо. Да ли им треба нешто, да ли знају да се снађу у Београду, набавимо им аутобуску карту или помоћ од МУП-а ако затреба. Тако им се пружа охрабрење. Постоји посебна просторија за сведоке, где пре суђења могу да се окрепе, да неко поприча са њима, како би све прошло што лакше по њих - објашњава Ивана Рамић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.