Рашковић Ивић: Србија је дубоко рањено друштво, истина је најбољи лијек

БЕОГРАД - Дугогодишње кризе, политичке подјеле и сукоби оставили су дубоке посљедице по друштво, оцјењује психијатар и бивша политичарка Санда Рашковић Ивић. Сматра да највећу одговорност за атмосферу нетрпељивости сноси претходна власт, али упозорава да у дуготрајним сукобима политички неистомишљеници постају непријатељи према којима нестаје емпатија. Излаз из таквог стања види у истини, суочавању са одговорношћу и обнављању рада институција.

Психијатар и бивша политичарка Санда Рашковић Ивић оцјењује да Србија посљедњих 35 година живи у готово непрекидном стресу, са кратким периодима предаха током којих људи и даље страхују од нових криза.

„Ми смо народ који је дубоко рањен. У деведесетима смо имали санкције, ратове и, на крају, бомбардовање на нашој територији“, каже Рашковић Ивић за РТС.

„Тектонске промјене увијек гурају људе у таборе“

Демократске промјене 2000. године, објашњава Рашковић Ивић, изазивају различите реакције у зависности од политичке припадности, због чега велики друштвени преокрети продубљују подјеле међу грађанима.

„Тектонске промјене увијек гурају људе у ровове и таборе. То није случај само код нас“, истиче Рашковић Ивић.

Наводи да су велика очекивања послије 2000. године донијела и снажно разочарање, док побједу Студентске листе види као „нову прекретницу“ која мијења дотадашње представе о политици.

„И онда је дошло вријеме Српске напредне странке, које је трајало 14,5 година, које је било тешко, да не кажем вунено вријеме. То су била права вунена времена“, оцјењује Рашковић Ивић.

„Пораз не треба доживљавати као понижење“

Рашковић Ивић сматра да бивши предсједник Александар Вучић „тешко прихвата изборни пораз“, а његово, како тврди, окретање теоријама завјере види као „покушај да се објасни непријатна стварност“.

„На неки начин хоћете да успоставите контролу и морате да нађете неког ко је нужно крив за оно што вам се догодило. То је механизам пројекције и то је најгори могући механизам, јер тако никад не можете реално да сагледате стање у ком сте“, објашњава Рашковић Ивић.

Еуфорију побједника оцјењује као очекивану реакцију на велики друштвени преокрет, али наглашава да поражени не треба да падају у очајање нити да одговорност за сопствене поступке доживљавају као понижење.

„Патријарх Павле је једном рекао: ‘Нико вас не може понизити ако ви сами себе не понизите.’ Дакле, ствар је до поражених. У добру се не понеси, у злу не падни у очајање“, поручује Рашковић Ивић.

„За превазилажење кризе – истина три пута дневно“

Рашковић Ивић наглашава да представници претходне власти морају да одговарају за незаконите поступке, али прави разлику између њих и грађана који су им пружали изборну подршку.

„Бирачи су у нешто вјеровали. Постоје разни разлози зашто су то вјеровали. Један од разлога су и медији који су многе људе држали у тоталној изолацији“, наводи Рашковић Ивић.

Као примјер значаја информисања помиње жену која је тек на Радио-телевизији Србије сазнала за, како наводи, случајеве насиља над демонстранткињама, изражавајући увјерење да нова сазнања могу да промијене политичке ставове грађана.

„Мој покојни отац је говорио да је најбољи рецепт за превазилажење било какве кризе истина три пута дневно. У правилним дозама, али дозе истине су увијек добре“, поручује Рашковић Ивић.

„Власт је та која формира атмосферу у друштву“

Рашковић Ивић одбацује изједначавање одговорности власти и њених политичких противника за заоштравање јавног говора и међусобне увреде током претходних година.

„Власт увијек има главну ријеч и власт је та која даје тон. Власт је та која формира атмосферу у друштву, а атмосфера у нашем друштву је више од једне деценије таква да се градио јаз међу грађанима“, наглашава Рашковић Ивић.

Већинску одговорност за агресију и токсичну атмосферу приписује претходној власти, сматрајући да је и „Александар Вучић својим јавним наступима допринио продубљивању политичких подјела“.

„Градила се та подјела на издајнике и на патриоте, на оне који су зли и оне који су добри, на оне који имају резултате и на оне који немају ништа. Ја овдје нисам да судим господину Вучићу, али он је сам јако много допринио да се такви филмови о њему праве“, сматра Рашковић Ивић.

„Неистомишљеник постаје непријатељ“

Рашковић Ивић не оправдава непримјерену реторику противника некадашње власти, али настоји да такво понашање објасни посљедицама дуготрајног политичког сукоба.

„Онда ви немате с друге стране свог политичког неистомишљеника. Ви имате непријатеља и према њему се гаси свака врста емпатије и солидарности и дозвољене су екстремне активности. То се догађало и са влашћу и са опозицијом“, указује Рашковић Ивић.

Према њеној оцјени, студентски протести временом су прерасли у шири грађански покрет, који је бивша власт доживљавала као пријетњу сопственој моћи и политичком опстанку.

„С друге стране, студентско-грађански покрет је власт перципирао као егзистенцијалну пријетњу јер су људи били хапшени, гажени, премлаћивани, ломљене су им кости лица и лобање. Са једне телевизије чак је позивано да полиција ломи ребра студентима“, истиче Рашковић Ивић.

„Када институције не раде, проради револуционарна правда“

Говорећи о упаду и нападу на редакцију телевизије „Информер“ недуго послије објављивања изборних резултата, Рашковић Ивић наглашава да такве поступке не оправдава, али доводи у питање ко стоји иза њихове организације.

„Упаде такве врсте, наравно, не оправдавам. Нисам васпитана да бих такве ствари оправдавала. Морам да кажем да је питање колико је то било организовано из неких других центара који са Студентском листом немају везе“, каже Рашковић Ивић.

Сматра да преузимање правде у сопствене руке није прихватљив одговор на спорне поступке других и да је за спречавање таквих ситуација неопходно дјеловање надлежних органа.

„Тад још РЕМ није радио свој посао. Кад институције не раде, онда ће да проради револуционарна правда. И зато је јако важно да се институције врате“, наглашава Рашковић Ивић.

„Револуционарни терор изгледа другачије“

Тврдњу бившег предсједника Србије да је „друштво изложено револуционарном терору“ Рашковић Ивић одбацује, оцјењујући да тај израз „не одговара актуелним политичким околностима“.

„Револуционарни терор много другачије изгледа. Да је револуционарни терор, он не би имао могућности да то сада каже“, сматра Рашковић Ивић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.