Студентски план за рударство: Шта ће се копати у Србији?

БЕОГРАД - Студентска листа у свом програму указује на проблеме у рударству Србије, наводећи да се у овој области годинама ради по правилима која се не могу провјерити.

„Народна скупштина је 23. априла 2026. године усвојила Стратегију управљања минералним и другим геолошким ресурсима, али акциони план, који је Стратегија сама себи обећала у року од деведесет дана, није објављен, па између полазних вриједности за 2022. и циљева за 2040. годину не стоји ниједан корак“, наводи Студентска листа.

Проблем је и то што, како додају, нема довољно људства и опреме који би адекватно пратили налоге институција. Као циљ, Студентска листа поставља утврђивање тачних података о томе шта Србија има под земљом, колико то вриједи и колики дио те вриједности остаје у Србији.

Правила и Закон о рударству

Студентска листа наводи да је Закон о рударству из 2015. године усклађен са међународним стандардом PERC, који предвиђа извјештај одговорног лица.

Ипак, проблем је, према њиховим наводима, што правилник који је то требало да спроведе никада није донесен, па се и даље ради по правилнику из 1979. године, у којем се не помињу ни литијум, ни бор, ни ријетке земље.

„Издатих лиценци компетентних лица има нула, а јавни регистар тих лица, који закон предвиђа, не постоји“, наводи Студентска листа.

Због тога планирају доношење правилника о класификацији и категоризацији ресурса и резерви, усклађеног са међународним стандардима, као и престанак примјене правилника из 1979. године.

„Успоставићемо јавни регистар компетентних лица и лиценци, тако да за сваки податак о резервама одговара човјек са именом и лиценцом. Док то не постоји, ниједан број о резервама није ничија одговорност“, пише у Студентском плану.

Накнада за коришћење јавних добара

Како напомиње Студентска листа, „рудна рента“ у законима Републике Србије не постоји под тим именом, већ као „накнада за коришћење ресурса и резерви минералних сировина“.

Како тврде, ријеч је о цијени за коришћење нечега што је у државној својини, а не о порезу на добит.

Накнада за металичне сировине износи пет одсто од прихода који обвезник сам пријави, при чему сам утврђује количину, садржај и износ који дугује.

Оно што недостаје, према мишљењу Студентске листе, јесте накнада по површини експлоатационог поља и намјенски дио за локалну заједницу, односно општину у којој се копа, којој према актуелним прописима припада 40 одсто.

Студентска листа планира да накнаду уреди кроз четири елемента.

„Основицу ћемо одвојити од пријављеног прихода и везати за објављену берзанску котацију, уз нормиране трошкове топљења, рафинације и превоза“, наводи се у Студентском плану.

Додају да ће стопа бити прогресивна према просјечној цијени у обрачунском периоду, како би заједница више учествовала у годинама високих цијена, а мање у годинама ниских.

„Увешћемо дио који се плаћа по површини експлоатационог поља, са прогресијом кроз вријеме за задржавање права без рада. Увешћемо намјенски дио за санацију штете у локалној заједници. И објављиваћемо годишњи преглед наплаћене накнаде по сировини, руднику и општини, да свака рударска општина види свој новац“, наводи се у плану.

Прерада у Србији

Важећи закон већ предвиђа олакшицу за металуршку прераду, али не захтијева да се та прерада обави у Србији, наводи Студентска листа.

То значи да концентрат може бити истопљен у иностранству, а да олакшица и даље важи.

„Истовремено се укида и једина пореска олакшица за велика улагања, док нова, везана за прераду, није уведена“, тврди Студентска листа.

Планирају да олакшицу вежу за степен прераде обављен у Србији и признају је само за степен виши од оног који се већ примјењује у земљи.

То би се доказивало производном евиденцијом домаћег постројења и царинском декларацијом, сразмјерно количини стварно прерађеној у Србији.

„Пошто је ријеч о одустајању од јавног прихода, шема ће прије примјене бити пријављена Комисији за контролу државне помоћи“, напомиње Студентска листа.

Додјела права и јавност уговора

„Право се данас додјељује по реду пријема захтјева, који се биљежи до часа и минута. Јавни тендер постоји у закону, али се не примјењује, јер је његова примјена одложена до приступања Европској унији“, наводи Студентска листа.

Планирају да измјеном те одредбе омогуће примјену тендера без чекања на приступање Европској унији, као и да га прошире са нафте и гаса на стратешке минералне сировине.

„Употријебићемо и постојећу могућност аукције и концесије над потврдама о резервама које Република већ држи. Приоритет истраживача не укидамо без накнаде: ко је уложио у истраживање, добија накнаду уложених средстава или право прече понуде под јавно објављеним условима“, пише у Студентском плану.

Како најављују, сви уговори о истраживању и експлоатацији биће објављени.

Инспекција и институције

Према подацима Студентске листе, рударских и геолошких инспектора има седам, систематизовано је 13 радних мјеста, а објеката под надзором је 768.

Геолошки завод Србије има 13 стручњака, уз циљ од 165, и троши више од три четвртине свог буџета на зараде.

Планирано је повећање броја инспектора у складу са бројем објеката, објављивање плана надзора и налаза инспекција, као и прописивање узорковања и мјерења на излазу из рудника, уз чување контролног узорка.

„Геолошком заводу вратићемо кадар, опрему и надлежност за примијењена истраживања. Успоставићемо рударску књигу, јавни и бесплатан регистар носилаца права, управних аката, уговора, пријављених количина и налаза инспекције“, наводи се у плану.

Радници

Како наводе из Студентске листе, радници који преко привредног друштва у државној својини обављају послове у другом државном предузећу биће изједначени у правима са упоредивим запосленима.

„Про ТЕНТ и Електропривреда Србије имају истог власника, Републику Србију, па се то може урадити у оквиру важећег закона, преко оснивачких права: Закон о раду оснивача чини потписником колективног уговора код друштва капитала чији је оснивач Република. Паралелно ћемо затражити од инспекције рада да утврди да ли се ти послови обављају под надзором и руковођењем предузећа код кога се ради, јер ако се обављају, право на једнаке услове рада постоји у закону још од 2020. године. Разлику у основној заради за упоредна радна мјеста прво ћемо утврдити и објавити, па тек онда затворити“, наводи Студентска листа.

Када је ријеч о раду у рудницима, планирају да у периодима привремене неисплативости, умјесто престанка радног односа, омогуће привремену обуставу радова уз одржавање рудника, преквалификацију и задржавање запослења.

Како тврде, важећи закон за такву ситуацију нема правни основ.

„Сви разлози за привремену обуставу у њему су технички или виша сила, а обавеза програма за рјешавање вишка запослених постоји само за јавно предузеће“, наводи Студентска листа.

Локална заједница и простор изнад лежишта

Према Студентском плану, становници мјеста изнад рудника имаће механизме учешћа у одлучивању и обавезне консултације прије доношења одлука, а не након њих.

„Намјенски дио накнаде ићи ће у санацију и рекултивацију рударских одлагалишта и јаловишта, а саниране локације и утрошена средства биће јавно објављени“, наводи се у плану.

Планирају и режим просторне заштите изнад доказаних лежишта која су изван насељених подручја, по узору на рјешење које је донијела Словенија.

„Јавни интерес није општи, него се утврђује за одређену сировину и за конкретно подручје, уз сагласност за сваки нови просторни акт на том подручју“, пише у Студентском плану.

Стручњаци за рударство и геологију

На Студентској листи налази се укупно девет лица која се баве геологијом, рударством или сродним областима.

Дипломирани инжењер геологије Зоран Ђајић налази се на 58. мјесту, а у његовој биографији наведено је искуство у геологији, природним ресурсима и рударству.

Дејан Радивојевић, ванредни професор на Рударско-геолошком факултету у Београду, налази се на 167. мјесту. У његовој биографији истичу се регионална геологија и искуство у геолошким истраживањима у Нафтној индустрији Србије.

Горан Перишић, који је на 107. мјесту Студентске листе, више од 30 година радио је у рударском басену „Колубара“ и има велико искуство у експлоатацији угља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.