Пуцањ у европску Србију

БЕОГРАД - Пуноправна чланица Европске уније или на корак испред ње, раздвојеност права и политике, елиминисана корупција - све то би данас Србија била да није било 12. марта 2003. године и атентата на тадашњег премијера Зорана Ђинђића.

У овоме се слажу многи његови савременици, и познаваоци прилика и које су пратиле рушење Милошевићевог режима и период послије тога.

Министар спољних послова у Ђинђићевој влади Горан Свилановић сматра да би се у европским интеграцијама отишло даље да се атентат није догодио:

- Упркос познатој реченици Зорана Ђинђића да ако њега зауставе, Србију неће, сматрам да се озбиљан застој ипак догодио. Да није било 12. марта, сигуран сам да бисмо тај статус добили много раније, а свакако би другачији био и начин суочавања са другим проблемима унутар друштва - каже Свилановић.

Ђинђић је погођен метком из снајперске пушке, у атентату који су организовали припадници Јединице за специјалне операције (ЈСО) и "земунског клана". Убрзо послије операције преминуо је у Ургентном центру Србије.

Ђинђић је доживљаван као главни покретач реформских процеса у постпетооктобарској Србији и персонификација модерног српског политичара, послије чије смрти је процес европеизације изгубио на замаху.

Сматра се да је Ђинђић стекао много непријатеља због своје окренутости ка Западу, реформске економске и социјалне политике, хапшења Слободана Милошевића и његовог изручења Хагу и покушаја расформирања ЈСО.

- Институције система би сигурно биле консолидоване, имали бисмо јасно уређене правне процедуре за рјешавање спорова и смањен простор за политички волнутаризам. На тај начин не би могле да функционишу незаконите појаве које прате политички систем - каже професорка уставног права Маријана Пајванчић.

Политички аналитичар из Београда Душан Јањић рекао је да је једна од највећих заслуга покојног премијера то што је Србију приморао" на европски пут.

- После њега уз све отпоре није било више могуће вратити се на неке опције попут неутралности, изолације и слично. Ако гледамо појединачне реформе, ниједна није довршена. Његов допринос у развоју Србије има своју политичку и моралну, али и реалну димензију - рекао је Јањић.

Према оцјени западних дипломата, Ђинђић је допринио изградњи добрих односа са свим западним земљама, посебно са САД, послије периода вишегодишње нестабилности.

У полицијској акцији "Сабља", која је изведена 25. марта 2003. године, ухапшени су Звездан Јовановић, звани Звеки и Змија, атентатор на Ђинђића, иначе бивши помоћник команданта ЈСО, његови помагачи и још неколико припадника ЈСО, као и већина припадника "земунског клана" и других криминалних група у земљи и расвијетљена нека неразјашњена убиства из протеклих година.

Оптужница против 44 особе којима се на терет ставља учешће у убиству Ђинђића подигнута је 21. августа 2003, а први на листи окривљених, бивши командир "црвених беретки" Милорад Улемек Легија, предао се србијанским властима 2. маја 2004. године, недуго послије избора Војислава Коштунице за премијера, а послије 14 мјесеци скривања.

Они су 23. маја 2007. проглашени кривима и првостепеном пресудом осуђени на укупно 378 година затвора. Легија је осуђен на 40 година затвора за организовање убиства Ђинђића, а на исту казну затвора осуђен је и непосредни извршилац убиства Звездан Јовановић, бивши Улемеков замјеник.

Породица Ђинђић и даље захтијева откривање политичке позадине атентата. Адвокат Срђа Поповић поднио је раније у име мајке и супруге Зорана Ђинђића оптужнице против Коштунице и бившег начелника Контраобавјештајне службе Аце Томића због побуне "Црвених беретки".

Шетња за Зорана

Око 20.000 грађана учествовало је у суботу у меморијалној "Шетњи за Зорана", коју је у знак сећања на 12. март 2003. године, када је премијер Србије Зоран Ђинђић убијен организовала Либерално демократска партија (ЛДП).

- Прошле су године, али то време није умањило значај идеја које је промовисао Зоран Ђинђић. Ова шетња је израз поштовања према Зорану, али и спремност да се уради посао за који је он дао свој живот - рекао је први човјек ЛДП-а Чедомир Јовановић у дворишту испред Владе Србије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.