Фото: Прописи из Титовог времена
БЕОГРAД - Србија нема закон о класификацији тајности података. Постојећа регулатива датира из Милошевићевог и Титовог времена. Критеријуми проглашавања информација државном тајном остављају простор да се свашта подвуче под појам државне тајне што омогућава сваку врсту злоупотребе.
Критеријуми на основу којих се неки документ проглашава државном тајном, строго повјерљивим, повјерљивим или интерним документом су застарјели.
Одлука о повјерљивости доноси се на основу правила канцеларијског пословања, војних прописа или, у случају Владе, на приједлог министарства које доставља документ. У случају Ковачевић, такав приједлог могло је упутити Министарство правде или Министарство спољних послова.
- Свако коме падне на памет, може да да статус државне тајне, може то да чини а да заправо никада нисмо сигурни шта су разлози. Онда имате ситуацију у којој увијек можете сумњати. Само изузетне ситуације, лако препознатљиве, са реалним основама у закону могу оправдати тајност - каже за РТС републички повјереник за информације Родољуб Шабић.
Заштитник грађана Саша Јанковић сматра да је случај Ковачевић открио да немамо до краја развијен систем класификовања државне тајне и да су прописи који се тичу државних и других тајни застарјели.
- Постоји објективна могућност да се све и свашта подвуче под појам државне тајне и тако буде сакривено од очију јавности. У таквој ситуацији свака врста злоупотреба је могућа и лака - упозорава Јанковић.
Објашњење да је информација о случају Ковачевић означена повјерљивом у интересу успјешних преговора, за Сашу Гајина, члана Радне групе за израду закона о тајности информација, је нејасна. Он каже да ће законом бити прецизирано шта може понијети ознаку тајне и под којим условима.
- Aко орган јавне власти жели да ускрати јавности приступ некој информацији он то може учинити по слову самог закона и то у тачно одређеним случајевима ради заштите неког супротног интереса, као што је рецимо интерес националне безбедности, интерес окончања поступка који је у току или интерес заштите личних права. Оно што је од пресудног значаја, јесте да одлука јавне власти о ограничењу приступа јавности буде образложена, и утемељена на самим одредбама закона - каже Саша Гајин.
Регулатива у области тајности информација идентична је у већини земља. Оно што је правило у свима њима је да гдје год се троши буyетски новац, велико је интересовање грађана како ће бити потрошен.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.