Преокрет у суђењу Симовићу

Београд - ДНК Aлександра Симовића није могао бити на лисицама којима је био везан убијени свједок сарадник Зоран Вукојевић, рекли су вјештаци на јучерашњем суђењу, јавио je Б92.

Некадашњи припадник земунског криминалног клана Aлександар Симовић, који служи казну за убиство премијера Зорана Ђинђића, оптужен је и за убиство Вукојевића.

Међутим, судски вјештаци тврде да на лисицама никако није могао бити пронађен ДНК Aлександра Симовића, што је кључни доказ тужилаштва.

Вјештаци су утврдили да су у Вукојевића испаљена два метка, а да је од једног од њих остао парализован.

Добио је и осам удараца у главу, највјероватније кундаком пиштоља, након чега је у њега испаљен и један метак у потиљак. Након тога је и запаљен.

Угљенисано тијело пронађено је 3. јуна 2006. године на ауто-путу Београд - Шид.

Тијело Вукојевића нађено је како лежи потрбушке, руку везаних лисицама испод тијела.

Због високе температуре, усљед паљења, никакав биолошки материјал није могао да остане на тим лисицама, па ни споран ДНК.

- Моје мишљење је да не би могао да на лисицама остане биолошки траг, јер су, као и тело, биле изложене високој температури - рекао је вјештак са Института за судску медицину Бранимир Aлександрић, образлажући свој налаз и мишљење у наставку суђења Симовићу за убиство Вукојевића у Специјалном суду у Београду.

Тужилаштво тврди да је Aлександар Симовић убио Вукојевића из освете, јер је свједочио против осталих припадника земунске криминалне групе, чији је члан био и сам.

Његов исказ сматрао се једним од кључних за осуду чланова земунског клана за убиство Зорана Ђинђића.

A како је извјештавао Инсајдер у епизоди "Познат рукопис, јасна порука", он је на главном претресу, који је био затворен за јавност, рекао да је група Душана Спасојевића радила за Државну безбједност од 1998. и да су се с Радомиром Марковићем тада договорили да могу да раде шта хоће и кога треба да убију по граду.

- Колико ја знам, око 30 убистава су извршили они по граду и тиме су се јавно хвалили - рекао је Вукојевић.

Он је свједочио о улози Милорада Брацановића, који је на место директора Безбједносно-информативне агенције постављен послије побуне Јединице за специјалне операције, а који је одавао податке.

Вукојевић је свједочио о томе да је ЈСО обезбјеђивао Спасојевића, а да их је он финансирао, али и о томе да су Милорад Улемек и Душан Спасојевић одлучили да убију Зорана Ђинђића.

Aлександар Симовић је ухапшен у новембру 2006. у стану у Новом Београду.

Пронађен је послије три године бјекства.

За учешће у убиству Зорана Ђинђића осуђен је на 35 година затвора.

Данашње изјаве вјештака доносе преокрет у овом суђењу, које се наставља сутра.

Суђење ће, као и данас, из безбједносних разлога, бити одржано у специјалној судници Окружног затвора у Београду, у који ће Симовић бити приведен из пожаревачке "Забеле", гдје издржава вишедеценијске казне затвора због девет убистава и три отмице која је извршио као припадник земунског криминалног клана, као и због учешћа у убиству премијера Зорана Ђинђића.

На почетку суђења у октобру Симовић је негирао да је за вријеме бјекства убио свједока сарадника у процесу за убиство премијера Ђинђића, тврдећи да је за то чуо из медија.

Признао је само да је у стану на Новом Београду, у којем се крио током бјекства, скривао оружје које је, како је навео, припадало покојном Зорану Повићу Пови, настрадалом при ликвидацији Вукојевића.

У стану у ком је ухапшен Симовић пронађени су револвер "смит и весон", аутоматска пушка с муницијом, ручна бомба, као и муниција за магнум 357 којим је извршено убиство Вукојевића.

Вукојевић је био шеф обезбјеђења вође земунског клана Душана Спасојевића, који је послије убиства премијера Ђинђића пристао да сарађује с тужилаштвом и добио статус свједока-сарадника у процесу за тај атентат, као и у процесу против земунског клана.

Симовић се терети за кривично дјело тешко убиство које је, како сматра Тужилаштво за организовани криминал, учинио из безобзирне освете јер је Вукојевић прихватио да свједочи против осталих припадника земунске групе, што је довело до откривања и доказивања кривичних дела која је вршио земунски клан.

Тужилаштво сматра да је Симовић убиство извршио и из користољубња, јер је хтео да присвоји дио новца који је био код Вукојевића.
Вукојевић је статус сарадника добио 2003, али је касније дошао у сукоб са Јединицом МУП-а Србије за заштиту свједока, послије чега је изашао из програма заштите.

Према оптужници, Симовић, који је, као и његов старији брат Милош, у то вријеме био у бјекству, заједно са Зораном Повићем Повом и више НН лица, сачекао је Вукојевића испред куће у Земуну у Улици Драгана Ракића 16.

Они су га савладали, убацили у кола и одвезли на ауто-пут Београд-Шид, где му је Aлександар Симовић задао више удараца тупим предметом у главу, а потом пуцао у њега из магнума калибра 357 мм и погодио га у главу, груди и врат.

Мртвог Вукојевића је запалио и његово тијело оставио поред пута.

Приликом те отмице и комешања које се дешавало у аутомобилу, Повић је рањен, али су га остали превезли у Ургентни центар, гдје је преминуо.

Симовићу се на терет ставља, поред кривичног дјела тешко убиство, и недозвољено држање оружја, јер су код њега у стану пронађени револвер "смит и весон", аутоматска пушка са муницијом, ручна бомба, као и муниција за магнум 357 којим је извршено убиство Вукојевића.

Aлександар Симовић је млађи брат Милоша Симовића, који је ухапшен у јуну 2010. послије седам година бјекства.

Aлександар је ухапшен 25. новембра 2006. године у стану у Улици Милентија Поповића 35 у Новом Београду.

Са њим је тада била супруга Зорана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.