Потврђена оптужница против Драгина

Београд - Специјални суд у Београду потврдио је оптужницу против бившег министра пољопривреде Саше Драгина и још 20 његових сарадника у афери "Азотара".

Они су оптужени због продаје регресираног минералног ђубрива од јула 2009. до октобра 2011. која је вршена супротно уредбама Владе Србије.

Кривично ванпретресно вијеће суда је 2. јула донијело рјешење којим је потврдило оптужницу. Против овог рјешења окривљени и њихови браниоци могу изјавити жалбу Апелационом суду у Београду, у року од три дана од дана пријема рјешења.

Кривично вјеће суда сматра да скуп чињеница наведених у оптужници, а које произилазе из доказа прикупљених у предистражном и истражном поступку, непосредно поткрепљују оправдану сумњу да су окривљени учинили кривична дјела која им се стављају на терет, додаје се у саопштењу.

Тужилаштво за организовани криминал подигло је оптужницу против Драгина и осталих 22. маја због сумње да су злоупотребама Азотару оштетили за око 25 милиона евра.

Уз Драгина, на оптужници је и власник консултантске куће "Цес мекон" Звонимир Никезић, који је био и консултант у Азотари.

Драгин и Никезић се терете да су осмислили начин продаје регресираног ђубрива преко Азотаре и препоручили људима из Азотаре да тако врше продају ђубрива.

Драгин се терети за кривично дјело злоупотреба службеног положаја за коју је запријећена казна до 12 година затвора, а Никезић за кривично дјело злоупотреба положаја одговорног лица у подстрекавању за које је запријећена казна до 10 година затвора.

Обојица су у притвору од хапшења 24. новембра прошле године, а суд је на приједлог тужилаштва прошле седмице продужио притвор за још седам њихових сарадника.

Осим Драгина и Никезића оптужница је због извршења продуженог кривичног дјела злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву подигнута и против Радосава Вујачића, привременог заступника капитала и предсједника УО у ХИП Азотара, затим Милана Вељовића, директора ПКБ, Арсенија Катанића, директора ПД „Алекса Шантић", Драгија Лазаревића, директора Института за крмно биље, Емине Чобански, директора ПД„ Сунце" а.д, Верице Спасић, директора ПД „Инвеј" а.д., Љубомира Куљића, директора ПД „Млиностеп", Драгана Танасковића, директора ПД „Тан траде", Драгана Митића, директора ПД „Агро форум"и „Агромедија", Игора Сабоа, директора ПД „Агросеме инвест", Вере Исаковић, директора ПД „Chem co", Гордана Марковића, директора ПД "Цитадела", Алексе Обрадовића, директора ПД „Da car euro", Србољуба Жујовића, директора ПД "Србокоп", Драгана Петровића, директора ПД „Млинко амос", Драгана Вулина, директора ПД „Вулин комерц" и Вељка Радојевића, замјеника
директора ХИП Азотара.

Михајло Грујић је оптужен да је као замјеник директора у ХИП Азотара извршио продужено кривично дјело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву и примање мита.

Борислав Стојковић, директор ПД „Тера бо" и „Сектор 120", терети се за продужено кривично дјело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву и давање мита.

У оптужници су обухваћена три начина неоснованог коришћења буџетских средстава намјењених за регресирање куповине минералних ђубрива, планираних према Уредбама Владе Републике Србије као подстицај пољопривредној производњи, а која су могла да користе регистрована пољопривредна газдинства, пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге.

Први дио оптужнице се односи на продају ђубрива у ХИП Азотара Панчево ПКБ-у и „Алекси Шантић" а потом уступања ђубрива купцима који нису имали право на коришћење буџетских средстава намјењених пољопривредним произвођачима.

Овим дјелом оптужнице обухваћени су Драгин, Вујачић, Грујић, Никезић, Вељовић, Катанић, Чобански, Танасковић, Сабо и Исаковић.

Постоји оправдана сумња да је продаја ђубрива на овај начин проведена на иницијативу и по препоруци Драгина и Никезића, што су прихватили Вељовић и Катанић, док су Вујачић и Грујић пронашли заинтересоване купце предузећа ПД „Сунце", „Тан траде", „Агро форум", „Агросеме инвест" и „Chem co", који по Уредби нису могли бити корисници регреса.

Куповином ђубрива од ХИП Азотара по цијенама умањеним за висину регреса од 10.000 динара по тони, преко ПКБ-а и ПД „Алекса Шантић" тим предузећима је прибављена противправна имовинска корист у висини разлике разлике у цјени по којој су они платили регресирано ђубриво и регуларне, тржишне цијене ђубрива у укупном износу од 258.460.700,00 динара.

ХИП Азотари је на име продаје ђубрива по нижим цијенама из буџета исплаћен регрес у истом износу тако да је и овом предузећу прибављена противправна имовинска корист.

Други дио оптужнице се односи на продају регресираног ђубрива преко Института за крмно биље у количини од 40.000 тона.

Институт је ово ђубриво добио као формални купац, а потом уступао привредним друштвима која нису могла бити његови крајњи корисници по донијетим Уредбама и нису имали право на регрес при куповини.

Вујачић и Грујић су проналазили привредна друштва која су заинтересована за куповину минералних ђубрива по регресираним цијенама и њихове директоре упућивали на Лазаревића са којим су закључивали уговоре о преузимању дуга и регресираног минералног ђубрива.

Из буџета је ХИП Азотари по основу продаје ђубрива преко Института за крмно биље исплаћен регрес од 289.324.750 динара, а правим купцима, предузећима Сунце, Инвеј, Тера бо, Млиностеп, Chem co, Da car euro, Цитадела и Србокоп у истом износу прибављена противправна имовинска корист.  

Трећи дио оптужнице се односи на продају регресираних ђубрива преко земљорадничких задруга које су сходно уредбама могле бити корисници ових средстава.

Међутим, и оне су се као и Институт за крмно биље, ПКБ и „Алекса Шантић", само формално појавиле као купци у ХИП Азотара, а регресирано ђубриво су стварно преузимала предузећа која нису могла бити корисници средстава планираних за те намјене.

На тај начин ђубриво је испоручивано предузећима „Тера бо", Da car euro, Вујадиновић РМВ, Тан траде, Цитадела Агро форум, Агро медиа Србокоп, Млинко амос, Chem co и Vulin commerce.  

Хип Азотара је по основу такве испоруке ђубрива наведеним предузећима из буџета наплатила регрес у укупном износу од 394.525.000 динара па је у том износу прибављена противправна имовинска корист и за наведена предузећа јер су ђубриво набавила по повлашћеној цијени.

Поред тога, поменута предузећа значајан дио дуга у износу од 646.592.794 динара по основу купљеног регресираног ђубрива нису ни платила.

Већина ових предузећа се налази у стечају или у блокади тако да ХИП Азотара не може наплатити испоручено регресирано ђубриво.

Азотара је од државе на име регреса неосновано наплатила укупан износ од 942.310.450 динара.

Имајући у виду висину ненаплаћених потраживања Азотаре произилази да се практично највећи дио регреса исплаћеног из буџета овом предузећу „прелио" на његове купце који на регрес нису имали право.

Четврти дио оптужнице се односи на продају 83.126 тона нерегресираног ђубрива у вриједности од 2.038.110.020 динара, предузећима Агрофорум, Сектор 120, Da car euro и Вујадинић РМВ.

Због стечаја и блокада тих предузећа, Азотара не може да наплати доспјела потраживања нити реализовати мјенице које су дате као једино средство обезбјеђења за испоручено ђубриво.

Укупна висина неплаћених обавеза према Азотари тих предузећа износи 1.912.294.063,18 динара, што је и висина противправне имовинске користи коју су себи прибавили, с обзиром да су преузето ђубриво даље продали својим купцима, а Азотари га до данас нису платили.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.