Полемике око рехабилитације Драже

БЕОГРАД - Поступак за рехабилитацију генерала Драже Михаиловића која и даље изазива бројне полемике и подјеле у српском друштву, али и у региону наставња се у петак.

За неке историчаре, сумње нема ни да је пресуда генералу Михаиловићу била неправдена и нелегитимна, нити да је он био издајник. Други се пак противе приједлогу за рехабилитацију и подсјећајући да је Драже Михаиловића био осуђен за злочине против човјечности.

 Историчари су, као уосталом и цијело српско друштво подјељени по питању Дражине улоге у Другом свјетском рату. Јединственог одговора - да ли је био издајник или патриота, злочинац или родољуб - нема, а вјероватно га никада неће ни бити.

- Михаиловићеве снаге су у складу с ратном ситуацијом промениле фокус дејства и углавном су водиле сукобе са квислиншким снагама. Према Немцима се опрезније поступало јер се за једног убијеног Немца стрељало 50 или 100 Срба - каже историчар Бојан Димитријевић.

Историчар Чедомир Антић каже да је чињеница да је он био означен као издајник, а што није био.

- чињеница је да је био означен као фашиста, што такође није био, а од стране великих сила био је виђен до ‘44. као савезник. Чињеница је и да је влада у којој је био министар била легитимна до ’44 - каже, с друге стране Антић.

Међутим, то није истина коју прихватају сви. Дванаест невладиних организација успротивило се приједлогу за рехабилитацију Драже Михаиловића, јер је он осуђен за злочине против човјечности.

За историчарку Латинку Перовић немогуће је одбацити оно што је историографија и овдје и ван Србије урадила о антифашистичком рату, грађанском и сукобу партизана и четника, и рећи да су сви томови истраживања били обична идеологизација.

На проби је, каже она, етичка одговорност историчара, јер су посљедице рехабилитације вишеструке.

- То компликује односе у друштву у моралном смислу, ствара конфузију, посебно код генерација које долазе, и на неки начин нас изопштава опет из комуникације, нормалне, са суседима и са светом и са Европом која се темељи на антифашизму - каже она.

Закон о рехабилитацији, објашњава државни секретар у министарству правде Слободан Хомен, који је предсједник Државне комисије за утврђивање тајних гробница стријељаних послије Другог свјетског рата, јесте да рехабилитује оне којима је ускраћено правично суђење, а не да утврђује њихову кривицу.

Хомен каже и да је од 2.000 захтјева за рехабилитацију, колико је до сада поднето, остало још око 400, а да је мало вјероватна рехабилитација Милана Недића и Димитрија Љотића.

- Недић је био предсједник владе и покушао је да спасе неке људе, али нико не може да оспори да су његови жандари водили људе на стрељање у Крагујевцу када је побијено неколико хиљада људи. Што се тиче Љотића, не знам да ли је он предмет рехабилитације, али његов покрет је био блиско везан за нацистички покрет - каже Хомен.

Државна комисија до сада је утврдила да је у периоду од 1944 -1946. без суђења и пресуде у Србији ликвидирано 37 000 политичких неистомишљеника.

Драгољуб Михаиловић је стрељан 17. јула 1946. године, након што га је Војни суд осудио за издају и ратне злочине. Захтев за рехабилитацију поднио је 2006. године његов унук Војислав Михаиловић.

Државна комисија утврдила је једино да је генерал Михаиловић убијен на Ади Циганлији.

Подносиоци захтјева за рехабилитацију Драже Михаиловића тражили су преко Службеног гласника све који би могли да свједоче у овом поступку. Поступак се наставља 23. марта у Вишем суду у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.