Почело суђење црвеним береткама

Београд - Суђење осморици припадника ЈСО због побуне у новембру 2001. почело је пред Специјалним судом у Београду пошто је одбијен захтјев и за изузеће судског вијећа, јавља Б92.

Предсједник Вишег суда у Београду Драгољуб Aлбијанић одбио је као неоснован захтјев за изузеће судског вијећа којим предсједава судија Владимир Вучинић.

Захтјев за изузеће јутрос је поднио бранилац првооптуженог Милорада Улемека, адвокат Слободан Миливојевић.

Изузеће је тражено због одбијања његовог ранијег приједлога да му се омогући неометан разговор са брањеником у Специјалном затвору у Пожаревцу гдје Улемек издржава вишедеценијску казну, а у којем се спроводе посебне мјере безбједности и надзора.

Бивши командат ЈСО Милорад Улемек рекао је на почетку суђења да је по занимању пензионер и да је своју пензију преусмјерио у Фонд за дјецу погинулих припадника МУП-а.

Приликом изношења личних података, Улемек није желио да изнесе износ пензије, као ни друге личне податке, наводећи да је све исто као прије.

Након узимања личних података од свих осам оптужених суђење је настављено са читањем оптужнице.

Суђење осморици припадника ЈСО требало је да почне јуче, али је одложено због захтјева за изузеће тужиоца и специјалног тужиоца.

Ти захтјеви су одбијени.

Током пријеподнева одбијени су сви јучерашњи захтјеви адвоката одбране, међу којима и захтјев за изузеће специјалног тужиоца за организовани криминал Миљка Радисављевића.

Тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић навео је, поводом захтјева за његово изузеће, да се побуна припадника ЈСО и убиство премијера Зорана Ђинђића 2003. не доводе у непосредну везу.

- У захтеву за спровођење истраге и оптужници не постоји ниједан навод којим се побуна ЈСО 2001. и убиство премијера 2003. доводе у непосредну везу, осим што постоје објективне околности да је један број лица оптужених за оружану побуну учествовао у убиству премијера због чега су правоснажно осуђени - саопштио је Радисављевић у свом изјашњењу поводом захтјева за изузеће.

Он је даље навео да је на конференцији за новинаре послије подизања оптужнице изјавио да се на основу прикупљених доказа не може извести закључак да је у вријеме побуне ЈСО постојао план за касније извршен атентат на Ђинђића.

У том смислу, како је навео, када је ријеч о оружаној побуни може се говорити као о хронолошком догађају који је претходио атентату на премијера.

Изјашњење Радисављевића налази се у оквиру одлуке републичке тужитељке Загорке Доловац којим се одбија захтјев за његово изузеће, што су јуче тражили браниоци оптужених због сумње у његову пристрасност.

Aдвокат Божо Прелевић, који брани једног од оптужених припадника ЈСО-а Веселина Лечића, изјавио је да тужилаштво није расвијетлило политичку позадину убиства премијера Ђинђића, јер су изостали налогодавци и подстрекачи.

- Једина моја примедба на тужилаштво и суд јесте што у неким предметима више затрпавају доказе него што их откривају. Ја мислим да је ово само наставак затрпавања доказа у једном предмету где Србија треба да цркне од стида шта је дозволила да не истражи. Aко истражујете политичку позадину, а треба да утврдите ко је у политичкој позадини, а не само да ли је Војислав Коштуница, па пошто није он, онда нема политичке позадине. Па ће испасти да се премијер богати замерио неким криминалцима - каже Прелевић.

На оптуженичкој клупи налазе се Милорад Улемек, Звездан Јовановић, Душан Маричић, Веселин Лечић, Мића Петраковић, Драгослав Крсмановић, Драгиша Радић и Владимир Поцић, који треба да почну излагање своје одбране пред судом.

Предсједник владе Ивица Дачић потврдио је да постоје подаци о планираној побуни у затвору Забела који би, како је навео, могли бити повезани и с почетком суђења припадницима ЈСО.

Детаљи оптужнице за побуну ЈСО

Оптуженима се ставља се на терет извршење кривичног дјла оружана побуна из тада важећег Кривичног закона СРЈ.

У оптужници се наводи да је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказала послушност команди, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације с командом и у више наврата одбила захтјеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Зорана Ђинђића, да прекине са побуном.

Истовремено, оперативни дио Јединице борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата је блокирао аутопут.

Први пут је то учињено 10. новембра на аутопуту Нови Сад-Суботица у близини Врбаса, а други пут 12. новембра блокадом аутопута кроз Београд код Сава центра.

На тај начин је, како се наводи у оптужници, врло јасно исказана спремност Јединице за примену насиља уколико се не прихвате њени ултимативни захтеви за смјену министра полиције Душана Михајловића, начелника ресора ДБ-а Горана Петровића и његовог замјеника Зорана Мијатовића.

Таквим поступањем Јединице, били су непосредно угрожени безбједност и уставни поредак земље, наводи се у оптужници.

Кривична пријава против тадашњег председника СРЈ Војсилава Коштунице и начелника Војно-безбједносне агенције Aце Томића је одбачена, пошто у току истраге није утврђено да је било ко, осим оптужених, учествовао у тој побуни.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.