Перишић: Пресуда ме није изненадила

Београд - Ослобађајућа пресуда у Хашком трибуналу за мене није била изненађење, ни за мој тим одбране, каже за Б92 Момчило Перишић.

Послије пресуде Хашког трибунала којом је ослобођен свих тачака оптужнице за ратне злочине у Босни и Хрватској, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије, ексклузивно у интервјуу за Б92 говори о пресуди.

“Јавност Србије била изнанеђења, то је доказ непознавања правог стања ствари у предмету. За мене није било изненађења, као ни за тим одбране”, каже Перишић и додаје да је “за необавештене све изненађење”.

“У срећу се узда луд, а паметан у свој труд. Истрајно смо радили на доказивању истине, и на срећу то смо доказали. А другостепено веће, уз уважавање мишљења у првостепеном поступку, је донело одлуку која одговара истини”, наводи Перишић за Б92.

Перишић додаје да није могло да му се стави на терет “нешто што није имало везе са истином”, попут тога да је да помоћ која је дала Југословенска армија Војсци РС да одбране људе била “због злочина”.

“Стало ми је било да ставим до знања ако суд не буде реално проценио сутиацију, мораће да процесуира све сличне мени, и у политици. Апсурд је да неко из Војске Југославије буде оптужен што брани границе и своју држави, ондносно спречава да се прошири рат, док например амерички генерали штите интересе неколико десетина хиљада километара далеко од своје територије. Суд је то уважио јер је то реалност”, каже Перишић.

Генерал Перишић сматра да чињеница да је дио Војске Републике Српске добијао плате из Београда, не значи да је Војска Југославије имала контролу над тим снагама. Перишић подсјећа и да одлуку и исплати тих зарада није донио он, већ државни врх и то прије него што је постављен за начелника Генералштаба Војске Југославије.

Када је ријеч о гранатирању Сарајева, Перишић наводи да Сарајево није било цивилни град. “Сарајево је било право ратиште. Тамо је било 60.000 муслиманских војника, који су се борили против Војске Републике Српске и често су својим активностима изазивали акције Војске Републике Српске”, наводи Перишић.

“Ја као професионални војник знам да су цивили увек највећа жртва, посебно у верско-грађанском рату. Жртве су подједнаке на свим странима. Али Војска Југославије није имала никакве компетенције над Босном и Херцеговином, није имала могућност да утврди ко је направио злочин. Није се могло ништа предузети, јер су ти људи ван ингеренције”, каже он.

“У Хагу смо упућени једни на друге”

Перишић каже да није имао прилике да контактира са првим човеком ВРС Ратком Младићем у Хагу, и да с обзиром на његово стање није имао ни
потребе за тим.

Што се тиче односа са другим затвореницима, Перишић тврди да су они коректни. “Ми смо тамо помешани, вероватно са одређеним циљем, а то је да се стави до знања јавности да ако могу заједно људи који су ратовали, онда могу и народи”, оцијењује Перишић.

“Свима нама који смо били тамо највећи степен опасности био је Хашки трибунал. Ако имате највиши степен опасности, сви мањи нестају, односно све опасности нестају. Претерано је да смо били неки велики пријатељи, али свакако да смо као цивилизовани људи разговарали”, наводи он.

Перишић је демантовао писања појединих медија да му је Војислав Шешељ спаковао кофере, али не крије да је у Хагу био у добрим односима са лидереом радикала, будући да су, како је рекао, били “упућени једни на друге како би опстали”.

“Неки људи се кају због злочина”

Бивши начелник Генералштаба Војске Југославије каже и да су се поједини притвореници у Хагу покајали због учешћа у ратним злочинима.

Ја сам сигуран да се неки људи који су чинили злочине дубоко, дубоко кају. Ја сам кроз причу сазнао, многи људи кажу, који су учествовали у злочинима, да су били у изузетној ситуацији. Често се злочини чине у изузетним ситуацијама. Највише се злочина чини из страха”, каже он.

“Ја се не кајем ни за шта, све што сам радио радио сам у складу са прописима, правилима и професионалним обавезама. Циљ ми је био да заштитим животе људи под мојом командом, да заштитим народ чији сам део био и браним част отаџбине којој припадам. То сам радио и на фронту, то сам радио и у ДОС-у, то сам радио и у Хагу и радићу и сутра”, рекао је Перишић.

“Да ме је Милошевић слушао...”

Перишић говори и о свом односу са Слободаном Милошевићем, и времену проведеном у Хагу.

“Са Слободаном Милошевићем сам био сарадник скоро шест година, и то веома близак сарадник и по много ствари смо се подударали и имали поверења један у другог. Разишли смо се око концепта решавања проблема на Косову и Метохији. Ја сам тада отишао из војске, односно сам искључен”, каже Перишић.

“И први пут смо се срели у Хашком трибуналу. И први сусрет је изгредао овако: Момо, лија лија, па долија ево тебе овде. А ја рекох : шефе да си ме слушао нит би ти нит бих ја био овде”, наводи он.

Перишић наводи и да му је четири пута била нуђена могућност да, кроз нагодбу, избјегне суђење пред Хашким трибуналом.

“Карла дел Понте је дошла и преко Владе тражила састанак са мном. Молила ме је да будем сведок против Слободана Милошевића”, присећа се Перишић и наводи да је некадашњој главној тужитељки Трибунала поручио да би сведочио против Милошевића када би му се судило у Београду, за злодела која је учинио сопственом народу, али не и за оно за шта га терете у Хагу.

Говорећи о Милошевићу, Перишић је рекао да он није био националиста и да није крив за оно за шта је био оптужен пред Хашким трибуналом, већ да је само бранио интересе српског народа.

Хашки трибунал ослободио је Перишића у четвртак оптужби за ратне злочине. Перишић је по доласку у Београд изјавио да је ослобађајућа пресуда скроман допринос да се скине анатема са српског народа о наводном кршењу ратног права.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.