Ово су кључни докази против осумњичених за убиство мале Данке

Телеграф
Ово су кључни докази против осумњичених за убиство мале Данке

Истрага убиства двогодишње Данке Илић одвија се паралелно са потрагом за њеним тијелом. Иако тијело јесте један од кључних доказа убиства, полиција засад има барем пет доказа који би Дејана Драгијевића и Срђана Јанковића, који су осумњичени за убиство дјевојчице, могли да одведу на доживотну робију.

У аутомобилу којим су осумњичени, наводно, ударили двогодишњу дјевојчицу, пронађена је кап крви, која је изузета као доказ и послата на ДНК анализу како би било утврђено да ли она припада Данки Илић.

Према првим информацијама, двојица осумјичених су аутомобил чистили киселином како би уклонили крв, али им је једна капљица промакла.

Исказ из тужилаштва као доказ

Један од битних доказа јесте и исказ који је Дејан Драгијевић дао у тужилаштву, с обзиром на то да се исказ дат у тужилаштву третира као доказ и не може да се мијења, за разлику од онога што је признато у полицији.

Тако је и сам Драгијевић пред тужиоцем промијенио причу и рекао да тијело није сакрио Срђан, као што је првобитно рекао, већ је испричао да је он возио аутомобил, убио дијете и сакрио тијело. Према незваничним информацијама, рекао је и да су му у скривању тијела помогли отац и брат.

Дејанови отац и брат због тога су ухапшени. Отац је се у тужилаштву бранио ћутањем, док је брат преминуо непуна два дана након хапшења.

ГПС забиљежио кретање

Министар унутрашњих послова Братислав Гашић је на ванредној конференциј за новинаре, на којој се говорило о детаљима убиства Данке Илић показао и фотографије на којима су приказани детаљи са ГПС уређаја који је био у аутомобилу којим су управљали осумњичени за убиство.

Он је рекао да су се радници ЈКП "Водовод" кретали брзином од 20 километара на сат, а да је дијете највјероватније излетило из шипражја, те је тако дошло до ударца.

Гашић је додао да је ово њихово кретање битно, зато што је, како је истакао, "било врло симптоматично" да су 150 метара од места где су се зауставили у дворишту породице Илић, гдје је била Ивана Илића са својом дјецом, прешли за пет и по минута.

Путем система за праћење службеног возила утврђено је и да су осумњичени отишли до депоније за коју се сумња да је била прво мјесто на којој су сакрили тијело дјевојчице. ГПС је, према до сада познатим информацијама, показао да су се тамо задржали око пола минута.

Камере и базне станице

Осим ГПС прегледани су и логови мобилних телефона на базним станицама у Бору и околини како би било установљено ко се кретао у околини насеља у вријеме Данкиног нестанка.

На базним станицама је регистрован 41.751 телефон, док је на базној станици на излазу из Бора, која покрива Бањско Поље забиљежено 24.455 бројева телефона, од којих је 916 регистровано на мрежи у критично вријеме 26. марта.

Неколико дана касније, 2. априла, полиција је узела бројеве телефона од 658 мештана Бањског Поља ради лакше анализе логова на базним станицама.

Такође, пресретнуто је 175.000 комуникација - телефонских и путем СМС порука.

Могуће је да се међу тим логовима на базним станицама, као и међу порукама, налазе и подаци о осумњиченима.

Начелник УКП Нинослав Цмолић је, када се још говорило о првој верзији догађаја, која је проистекла из исказа осумњичених, рекао да возач, односно Дејан, није знао гдје је тијело, а да је са Срђаном разговарао телефоном два или три дана након убиства и да му је Срђан рекао: "То је моја брига, ја сам одрадио шта је требало".

Засад није познато да ли је та реченица проистекла из признања осумњичених или се до ње дошло прегледом комуникација, али прича је доживјела обрт када је Дејан у тужилаштву рекао да је ипак он био тај који је сакрио тијело дјевојчице на непознату локацију.

Такође, као доказ против Драгијевића и Јанковића могу да се користе снимци који су изузети са 10 надзорних камера у Бањском Пољу, у ком је најприје дошло до удеса, а потом су два мушкарца тијело дјетета спаковала у пртљажник аутомобила и одвезла са лица мјеста.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана