Ово су биографије нових министара у Влади Србије

Предсједник владе - Милош Вучевић

Рођен је 1974. године у Новом Саду. Основну школу „Васа Стајић” похађао је у Новом Саду, а потом је завршио гимназију „Јан Колар” у Бачком Петровцу и дипломирао на Правном факултету у Новом Саду 1999. године, са просечном оценом 8,84. По завршетку гимназије 1993/94 године, одлази на служење војног рока у Врање, а потом у Гњилане.

Адвокатуром се бави од 1999. године у породичној адвокатској канцеларији. Предсjедник је Градског одбора Српске напредне странке Нови Сад. За председника Градског одбора Српске напредне странке у Новом Саду изабран је на изборима унутар странке на локалном нивоу одржаним 2011. године и 2017. године.

За градоначелника Града Новог Сада изабран је у септембру 2012. године, након чега престаје да се бави адвокатским послом. Био је члан Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) од 2015. до 2016. године.

Након локалних избора 2016. године, у другом узастопном мандату је изабран за градоначелника Новог Сада, а 2020. године трећи пут је изабран за градоначелника, што се догодило први пут у историји града. Потпредседник Српске напредне странке постаје 2021. године.

Добитник је више признања, међу којима и повеље почасног сенатора Сената привреде Србије 2014. године. Исте године добија и награду „Капетан Миша Анастасијевић”, која му је уручена као лидеру градске управе, за промоцију европских вредности живота у Новом Саду. Две године касније, 2016. године, те вредности су потврђене и проглашењем Новог Сада за Омладинску престоницу Европе 2019. и Европску престоницу културе 2021.

Добитник је признања „Бела голубица” у оквиру програма „Тесла Глобал форума”. Носилац је Ордена Светог владике Максима Епархије сремске, као и грамате признања и захвалности Епархије бачке за изузетан допринос у развоју духовног и црквеног живота, а у 2022. години добио је највеће признање Српске православне цркве - Орден Светог Саве другог степена.

Поред правних наука, историја и географија су његове омиљене друштвене области.

Пасионирани је љубитељ фудбала и спорта. Слободне тренутке највише воли да проводи у природи, у риболову.

Говори енглески језик. Ожењен је Мајом, отац Михаила и Данила.

Министар спољних послова и заменик председника владе - Марко Ђурић

Рођен је у Београду, као дjете Савe и мајке Јасне (рођ. Пашић) која је Јеврејка по мајци. Отац његове мајке Најдан Пашић био је познати српски и југословенски професор, друштвени и политички теоретичар, један од оснивача Факултета политичких наука Универзитета у Београду и познатог недељника НИН. Стриц Најдана Пашића био је Никола Пашић, који заузима једно од најзначајнијих места у савременој политичкој историји Балкана.

По завршетку основне школе Владислав Рибникар (1990—1998), Ђурић је наставио школовање у Првој београдској гимназији (1998—2002). Студије права уписао је 2002. године на Правном факултету које је касније наставио на Правном факултету за правосуђе и привреду у Новом Саду који је и завршио. Активно је био укључен у рад студентских организација на факултету, где је организовао и водио јавне панел дискусије: „Косово и Метохија као глобални проблем“, која је окупила професоре и студенте из више од 40 земаља (2007), „Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ - правне дилеме“, у којој су учествовали бројни професори, експерти и доносиоци одлука, укључујући министре у влади и тадашњег премијера (2008) и друге јавне дискусије. Био је учесник и освајач награда на традиционалном дебатном такмичењу у организацији Правног факултета. Заузео је прво место у тиму Правног факултета као „Заступник државе пред Међународним судом правде“ у познатом Филип Ц. Џесап Међународном такмичењу-симулацији рада међународног јавног суда 2006. године. Студије права је завршио на Факултету за правосуђе и привреду 2010. године. Од 2014. године похађа Мастер академске студије политикологије на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Ђурићу је српски матерњи језик, течно говори енглески, добро се служи хебрејским и има основно знање француског језика.

Министар одбране - Братислав Гашић

Рођен је 1967. године у Крушевцу. Завршио је Основну школу „Јован Јовановић Змај” y Крушевцу. Средње школско образовање и диплому грађевинског техничара стекао је y Образовном центру „Боса Цветић”. Звање дипломирани економиста стекао је на Економском факултету Универзитета у Нишу.

Био је народни посланик на листи Српске напредне странке до августа 2012. године. Од марта 2013. године до децембра 2013. године био је председник Управног одбора ЈП „Србијагас”. Од јуна 2012. године до априла 2014. године обављао је функцију градоначелника града Крушевца.

Од априла 2014. године до фебруара 2016. године био је министар одбране y Влади Републике Србије. Од 29. маја 2017. године био је директор Безбедносно-информативне агенције Републике Србије. Истакнути је спортски радник. Био је члан Скупштине и Управног одбора Одбојкашког савеза Југославије, више пута y Управном одбору Фудбалског клуба „Напредак” Крушевац, био је власник женског одбојкашког клуба „Крушевац Сантос”, а обављао је и дужност директора школе фудбала ФК „Напредак”.

До оснивања Српске напредне странке није био политички ангажован, нити је био члан друге политичке странке. Један је од оснивача Српске напредне странке, у чијем је Председништву од 2009. године.

Био је председник Општинског одбора Српске напредне странке Крушевац и председник Окружног одбора Српске напредне странке за Расински округ.

Биран је за народног посланика Народне скупштине Републике Србије. У периоду од 2012. до 2016. године био је један од потпредседника Српске напредне странке.

Именовањем на место директора Безбедносно-информативне агенције 29. маја 2017. године, замрзао је чланство на свим функцијама у Српској напредној странци.

Добитник је признања за менаџера године града Крушевца 1998. године. Управни одбор НАЛЕД-а доделио му је 2012. године специјално признање за остварене реформе y градској администрацији и допринос унапређењу привредног амбијента.

Одликовање „Капетан Миша Анастасијевић“, као личности године града Крушевца, додељено му је 2012. године од стране Привредне коморе Крушевац и „Медиа Инвента".

Проглашен је за личност године Расинског управног округа од стране Привредне коморе Србије и „Медиа Инвента" 2013. године, а добитник је и Видовданске награде града Крушевца за 2014. годину. Исте године, добио је Златни грб општине Брус, највише признање за допринос y развоју општине. Носилац је више одликовања Српске православне цркве: Ордена краља Милутина (као велики ктитор Српске православне цркве), Ордена Светог Саве другог реда, Ордена Светог Симеона Мироточивог и Ордена Преподобног Прохора Пчињског. Ожењен Иреном, отац Владана, Милана и Николе.

Први потпредседник владе и министар финансија - Синиша Мали

Рођен је 1972. године у Београду. Основну и средњу школу – Пету београдску гимназију, завршио је у Београду. Дипломирао је и магистрирао на Економском факултету Универзитета у Београду. Током основних студија, добио је награду као студент генерације, да би по завршетку студија добио награду за најбољи дипломски рад.

Био је градоначелник Београда од априла 2014. до маја 2018. године. Претходно је обављао функцију председника Привременог органа Града Београда. Пре него што је постао градоначелник, био је специјални саветник за привреду и финансије тадашњег првог потпредседника Владе Републике Србије Александра Вучића.

Године 2001. постављен је за помоћника министра за приватизацију у Министарству за привреду и приватизацију Владе Републике Србије. Крајем те године прелази у Агенцију за приватизацију, где је био директор Центра за тендерску приватизацију. На тој функцији остаје до краја 2003. године.

На позицију министра финансија први пут долази у мају 2018. године, као признати финансијски стручњак који је радио за највеће светске консултантске компаније, али и као градоначелник који је покренуо и спровео обиман програм финансијске консолидације у Граду Београду, где је преполовио дуг града и значајно смањио буџетски дефицит. За време његовог мандата Београд је по први пут добио кредитни рејтинг.

По други пут за министра финансија изабран је у октобру 2020. године. У новембру 2020. године постављен је за националног координатора Републике Србије за сарадњу Републике Србије у оквиру механизма сарадње Народне Републике Кине и држава Централне и Источне Европе, као и за председника српског дела Мешовите међувладине комисије за трговину и економску сарадњу са НР Кином.

Отац је Теодора, Виктора и Лоле.

Министар унутрашње и спољне трговине - Томислав Момировић

Рођен је 1976. године у Славонском Броду, у Републици Хрватској. На Правном факултету у Новом Саду дипломирао је 1999. године, са просечном оценом 9,38. На истом факултету магистрирао је 2003. године, одбранивши магистарски рад „Појам управе у српској правној науци”, а 2011. године одбранио је и докторску дисертацију „Однос владе и управе – с посебним освртом на српско и немачко право”.

Запослен је у звању доцента на Правном факултету у Новом Саду, на којем изводи наставу из више предмета на основним, мастер и докторским студијама у области Јавног права.

Политичким радом почео је да се бави 1997. године, као члан Српске радикалне странке. Од 2012. године члан је Српске напредне странке. Члан је Председништва и Главног одбора Српске напредне странке.

За народног посланика у Народној скупштини Републике Србије биран је шест пута: 2007, 2008, 2014, 2016, 2020. и 2022. године. Током вршења функције народног посланика обављао је дужност заменика председника посланичке групе Српске радикалне странке, заменика председника посланичке групе Српске напредне странке, као и председника посланичке групе Српске напредне странке. Такође, био је члан и председник више одбора Народне скупштине Републике Србије.

Ожењен, отац једног сина и две кћерке.

Потпредседник Владе, Министар за заштиту животне средине - Ирена Вујовић

Рођена је 1983. године у Београду. Дипломирани је економиста–мастер.

У Српској напредној странци је од 2008. године. Чланица је Предсjедништва и предсjедница Надзорног одбора СНС.

Током своје политичке каријере у два мандата је изабрана за народну посланицу у Скупштини Србије, 2012. и 2014. године.

За време обављања дужности народне посланице била је чланица Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања, Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику, председница Одбора за спољне послове (у другом мандату), као и шефица сталне делегације Парламентарне скупштине Црноморске економске сарадње и председница Групе пријатељства са Азербејџаном.

Од 2014. до 2016. године била је помоћница градоначелника Београда за област друштвених делатности.

На челу је Савета за родну равноправност Града Београда од оснивања овог тела 2015. године.

Од 2016. до 2020. године била је председница Градске општине Савски венац.

На дужност министарке заштите животне средине у Влади Републике Србије први пут је ступила 28. октобра 2020. године.

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре - Горан Весић

Рођен је 1969. године у Крушевцу, а одрастао у Марибору, у Словенији, и Краљеву. Основну школу и Гимназију завршио је у Краљеву, а дипломирао је на Правном факултету у Београду. Био је стажиста Европске фондације Роберт Шуман у Европској комисији и Европском парламенту 1999. године.

Од фебруара до септембра 1997. био је члан Извршног одбора Скупштине града Београда, а од 1996. до 2000. одборник Скупштине града Београда. Био је посланик Народне скупштине Републике Србије од 2000. до 2003. године, од 2001. до 2002. председник Административног одбора Народне скупштине Републике Србије, од 2001. до 2003. саветник савезног министра унутрашњих послова СР Југославије и заменик председника Одбора за одбрану и безбедност Народне скупштине Републике Србије, а саветник министра одбране Државне заједнице Србија и Црна Гора од 2003. до 2004. године.

Био је председник Почасног одбора завршног кошаркашког турнира Евролиге у Београду 2022. године. Члан Председништва Кошаркашког савеза Београда био је од 2005. до 2007. године. Од 2014. године председник је Организационог одбора Београдског џез фестивала.

На изборима за Народну скупштину Републике Србије који су одржани 3. априла 2022. године изабран је за народног посланика.

Члан је Председништва и Главног одбора Српске напредне странке.

Министар рударства и енергетике - Дубравка Ђедовић Хандановић

Рођена је 1978. године у Београду. Дипломирала је банкарство и финансије на Економском факултету у Београду, а магистрирала финансије и менаџмент на СДА Боццони универзитету у Милану и УЦЛА Андерсон школи менаџмента у Лос Анђелесу.

Објавила је неколико научних радова на тему јавно-приватних партнерстава и пројектног финансирања у сарадњи са Универзитетом у Београду и гост је предавач на мастер студијама Университy Цоллеге Лондон.

На позицију министра енергетике и рударства дошла је са места члана Извршног одбора НЛБ Комерцијалне банке на које је постављена 2021. године. На ову функцију долази са позиције директорке Регионалног представништва Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за Западни Балкан, највеће мултилатералне финансијске институције на свету и једног од највећих кредитора земаља Западног Балкана, где је провела пет година.

У Владу Републике Србије донела је богато 18-годишње међународно искуство финансирања великих корпорација, инвестиција и пројеката из области енергетике, транспорта, телекомуникација, иновација и других индустрија, али и искуство у финансирању малих и средњих предузећа, која су стуб националне привреде.

Пре доласка на функцију ЕИБ-а у Београду, била је у седишту ЕИБ-а у Луксембургу менаџер за Србију, Северну Македонију и Албанију, али и задужена за пројекте јавно-приватног партнерства и пројектна финансирања укључујући Ирску, Француску, Велику Британију и земље Бенелукса, када је и награђена од стране Пројецт Финанце магазине за Европску трансакцију године у авио-сектору 2013. године.

Пре каријере у банкарству, радила је у медијима и комуникацијама.

Говори енглески, француски, италијански и руски језик.

Министар правде - Маја Поповић

Маја Поповић, министар правде, рођена је 17. марта 1972. године у Београду.

Основну школу завршила је у Београду, а средњу школу у Шпанији – на енглеском колеџу Балеарес интернатионал сцхоол, где се настава одржавала на шпанском и енглеском језику, где је била ђак генерације.

Правни факултет у Београду уписала је 1989. године и исти завршила у року, у 21. години. Те године била је најмлађи свршени студент на Правном факултету у Београду.

Правосудни испит положила је 1996. године у Министарству правде Републике Србије.

Од 2000. до 2012. године радила је као адвокат у сопственој Адвокатској канцеларији. Заступала је правна и физичка лица у свим материјама пред редовним и трговинским судовима, у кривичним, трговинским, грађанским и ванпарничним предметима. Бранила је окривљене у предметима високотехнолошког криминала, као и у предметима пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду за организовани криминал.

Од 2012. до 2014. године била је запослена у Градском заводу за хитну медицинску помоћ, као помоћник директора за немедицинске послове.

Од октобра 2014. године била је запослена у Безбедносно-информативној агенцији, где је била распоређена у управи за међународну сарадњу – одељење за контакте са страним безбедносно-обавештајним службама и институцијама - групе Америка и Европа, као главни инспектор.

Након тога је распоређена у Управу за људске ресурсе, системско правне, имовинске и стамбене послове, на место начелника одељења за системско правне, нормативне, имовинско правне и стамбене односе.

Од августа 2015. године распоређена је на место шефа кабинета директора Безбедносно-информативне агенције, а од фебруара 2018. године на место саветника директора Безбедносно-информативне агенције. Од октобра 2020. године је распоређена на место специјалног саветника директора Безбедносно-информативне агенције.

Говори енглески, шпански , италијански и француски језик.

Положила је ТОЕФЛ испит знања енглеског језика – највиши ниво знања енглеског језика за особе са неенглеског говорног подручја.

Удата је и мајка двоје малолетне деце.

Министар за управу и локалну самоуправу - Јелена Жарић Ковачевић

Јелена Жарић Ковачевић је била народна посланица три пута до сада, у 11. сазиву, од 2016. до 2020, у 12. сазиву, од 2020. до 2022. године, као и у 13. сазиву, од 2022. до 2023. године

Рођена 02.05.1981.године у Нишу, где је завршила основну и средњу школу. Дипломирала на Правном факултету Универзитета у Нишу, на коме је касније стекла звање мастер правних наука.

Радила је као адвокатица до 2012. године, када је постављена за заменицу Секретара Скупштине града Ниша.

На локалним изборима 2020. године изабрана је за одборницу општине Црвени Крст у Нишу.

Била је чланица је Главног одбора Српске напредне странке, а у новембру 2021. на Скупштини Српске напредне странке изабрана је за чланицу Председништва. Чланица је Градског одбора Српске напредне странке у Нишу.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог - Томислав Жигманов

Рођен је 1967. године у Таванкуту. Дипломирао је филозофију у Новом Саду. Живи и ради у Суботици.

Друштвено је активан од 1990. године. Био је члан уредништва суботичког двонедељника „Жиг“ од 1994. до 1996. године, заменик главног уредника од 1996. до 1997, а 1998. главни и одговорни уредник овог листа.

У периоду од 1997. до 1998. године био је координатор за програме едукација за цивилно друштво при Отвореном универзитету у Суботици. Носилац је изградње неколико најважнијих хрватских институција у Суботици: први главни и одговорни уредник програма на хрватском језику Радио Суботице од 1998. до 2000. године, један је од иницијатора, покретача, као и први председник Управног одбора НИУ Хрватска ријеч од 2002. до 2004. године, као и први равнатељ Завода за културу војвођанских Хрвата од 2008. године.

Предаје повијест филозофије на Теолошко-катехетском институту Суботичке бискупије, а као гостујући предавач одржао је десетак предавања на високошколским установама у земљи и Хрватској.

Пише песме, рефлексивну прозу, есеје, научне и филозофске радове. Аутор је шеснаест књига из наведених подручја, од којих је неколико и награђено. Редовно прати мањинску и интеретничку проблематику, у оквиру чега пише и о проблематици положаја хрватске мањине у Војводини. Учествовао је на тридесетак филозофских и научних симпозијума, конференција и скупова. Радови су му превођени на енглески, немачки, мађарски, румунски, бугарски и русински језик.

Председник је Демократског савеза Хрвата у Војводини од 2015. године.

Био је народни посланик у Народној скупштини у мандату од 2016. до 2020. године.

Потрепредседник Владе, Министар унутрашњих послова - Ивица Дачић

Рођен је 1. јануара 1966. године у Призрену. Завршио је Гимназију „Стеван Сремац” у Нишу. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду, са просечном оценом 10 (десет).

Од 1992. године је био народни посланик у Савезној скупштини СРЈ, а од 2004. године и у Народној скупштини Републике Србије.

Био је министар за информисање у прелазној Влади Србије 2000. године. Председник је Социјалистичке партије Србије од 2006. године.

Био је први потпредседник Владе - заменик председника Владе и министар унутрашњих послова од јула 2008. до јула 2012. године. Обављао је функцију председника Владе и министра унутрашњих послова од јула 2012. до априла 2014. године. Од априла 2014. године до октобра 2020. године био је први потпредседник Владе и министар спољних послова. Од октобра 2020. до августа 2022. године обављао је дужност председника Народне скупштине Републике Србије.

Поседује вишедеценијско искуство и резултате остварене у учешћу и руковођењу у различитим органима извршне и законодавне власти у Републици Србији. Током 2015. године председавао је ОЕБС-у.

Добитник је признања „Најевропљанин” за 2009. годину, Ордена пријатељства Руске Федерације 2018. године и признања Статуета „Капетан Миша Анастасијевић” 2018. године.

Хоби му је музика.

Обављао је функције председника КК „Партизан” из Београда, потпредседника Југословенског олимпијског комитета и председника Спортског савеза Србије.

Министар просвете - Славица Ђукић Дејановић

Рођена је 1951. године у Рачи. Основну школу и гимназију завршила је у Крагујевцу, а Медицински факултет, магистарске и докторске студије и специјализацију из неуропсихијатрије на Медицинском факултету у Београду.

У седам мандата била је посланица у Народној скупштини Републике Србије, Савезном парламенту СР Југославије и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

У прелазној Влади Републике Србије била је министарка за бригу о породици и чланица Интерпарламентарне уније.

Обављала је функцију председнице Народне скупштине Републике Србије од 2008. до 2012. године. Била је и вршилац дужности председника Србије од почетка априла до краја маја 2012. године.

Од 2012. до 2014. године била је министарка здравља у Влади Републике Србије.

Највећи део каријере провела је као редовна професорка, шефица Катедре за психијатрију и проректорка за међународну сарадњу Универзитета у Крагујевцу. Од 1982. године, у настави је на предмету „Психијатрија“ на Медицинском факултету у Крагујевцу. Била је најмлађа жена докторка медицинских наука у Шумадији и оснивачица је дневне Психијатријске болнице.

Обављала је функцију директорке Клиничко-болничког центра у Крагујевцу у периоду од 1993. до 2000. године, а од 2014. до 2016. године била је директорка Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ у Београду. Од августа 2016. до октобра 2020. обављала је функцију министарке без портфеља у Влади Републике Србије задужене за демографију и популациону политику. Од октобра 2020. године обављала је функцију специјалне саветнице у Влади Републике Србије задужене за имплементацију Агенде УН за одрживи развој до 2030. године.

Чланица је Социјалистичке партије Србије од њеног оснивања.

Удата, мајка једног сина.

Министар за науку и иновације и технолошки развој - Јелена Беговић

Рођена је 1970. године у Београду. Основну и средњу школу завршила је у Београду. Уписала је смер Хемија за истраживање и развој на Хемијском факултету, али је након прве године прешла на Биолошки факултет Универзитета у Београду.

Током студирања провела је и две године на Универзитету Британска Колумбија у Канади, након чега се враћа у Србију, где је дипломирала на Биолошком факултету Универзитета у Београду.

Од 1998. године запослена је на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду. Магистрирала је 2002. године, а 2008. године одбранила докторску дисертацију из области молекуларне генетике на Биолошком факултету. Од 2018. године има звање научног саветника.

Од 2014. године је на позицији директора Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство. Била је и руководилац Лабораторије за молекуларну микробиологију у Институту. Током више од 20 година бавила се истраживачким радом и у областима молекуларне генетике и биотехнологије, као и применом истраживања у различитим секторима, укључујући прехрамбену и фармацеутску индустрију.

Објавила је више од 60 научних радова у водећим међународним часописима и активан је члан многобројних научних удружења.

Од 2011. године представља Републику Србију у Борду гувернера – управљачком телу Међународног центра за генетичко инжењерство и биотехнологију, основаног од стране Уједињених нација, са центрима у Италији, Индији и Јужноафричкој Републици. Кроз ову организацију, током година обезбеђивана су значајна новчана средства за финансирање научних пројеката, конференција и школовања студената из Србије.

Кроз бројне пројекте активно учествује у имплементацији процеса трансфера технологије, као и у увођењу концепта иновација у истраживањима у Србији и региону. Током година стекла је искуства и знања о комплетном процесу настанка иновација и њиховој комерцијализацији – од лабораторије до тржишта.

Током научне каријере, руководила је и учествовала у бројним националним и међународним научним пројектима, као и у пројектима сарадње са привредом, укључујући домаће и иностране компаније.

Последњих година посвећена је менторском раду и пружању помоћи истраживачима на пројектима развоја иновација. Као експерт, била је укључена у развој и писање државних стратегија, укључујући и Стратегију паметне специјализације Србије.

На самом почетку пандемије, 2020. године Влада Републике Србије ју је именовала за координатора пројекта развоја и изградње лабораторија Ватрено око у Београду и Нишу, које су започеле рад у 2020. години, и на тај начин је допринела јачању капацитета Србије у тестирањима током пандемије.

Уз подршку државе, 2021. године успоставила је Центар за секвенцирање и биоинформатику на Институту и тако омогућила да Србија почне да формира националну банку геномских података.

Један је од идејних твораца пројекта БИО4 кампуса, који је подржала Влада Републике Србије и који треба да окупи истраживаче предузетнике и компаније око једне идеје, а то је развој Србије кроз развој биомедицине и биотехнологије.

Министар здравља - Златибор Лончар

Рођен у Београду 1971. године. Основну и средњу школу завршио у Београду са одличним успехом. По завршетку средње школе уписао је Медицински факултет у Београду, који је завршио у школској 1996/97 години са просеком 8,05. Наредне године је завршио приправнички стаж у Клиничком центру Србије. По полагању приправничког испита, за област специјализације на матичном факултету је одабрао општу хирургију и положио је специјалистички испит 2003. године. Током студија, али и по завршетку истих, учествовао је у изради више научно-истраживачких радова као аутор и коаутор.

Усавршавао се у иностранству. Завршио је специјалистички курс из хепатобилијарне хирургије 2001. године у болници Хамершмит, у Лондону. Након пет година се додатно усавршавао у истој болници. Године 2011. завршио је курс из трансплантационе хирургије јетре у Кингс колеџу у Лондону.

Био је начелник интензивне неге на одељењу Хирургије И, Клинике за хирургију Ургентног центра, Клиничког центра Србије од 2010. године. Две године касније постао је директор Ургентног центра Клиничког центра Србије и помоћник директора Клиничког центра Србије за медицинска питања. године 2013. именован је за начелника Одељења за трансплантацију.

Постављен је на позицију министра здравља Републике Србије 27. априла 2014. године као нестраначка личност.

Министар за рад, борачка и социјална питања - Немања Старовић

Рођен је 1982. године у Новом Саду. Завршио је Карловачку гимназију а потом дипломирао и мастерирао на одељењу за историју Филозофског факултета Универзата у Новом Саду. Такође, завршио је и Дипломатску академију Министарства спољних послова.

Од септембра 2011. до јула 2012. године, био је члан Градског већа Новог Сада, када постаје помоћник градоначелника Новог Сада. Од јесени 2012. године до марта 2013. године је био члан Градског већа Новог Сада за урбанизам и заштиту животне средине.

У Канцеларији за Косово и Метохију Владе Републике Србије је радио од 2014. до 2016. године. На првом програму Радио телевизије Војводине од 2016. године води ауторску емисију „Ино-стране“.

Један је од оснивача НВО Центар за друштвену стабилност.

За државног секретара Министарства спољних послова Републике Србије и заменика министра, именован је на седници Владе Републике Србије 18. фебруара 2021. године.

Члан је Удружења књижевника Србије и Матице српске.

Министар за бригу о породици и демографију - Милица Ђурђевић Стаменковски

Похађала је Основну школу „Драгојло Дудић”, а потом уписала Прву београдску гимназију. После гимназије, уписала је Факултет политичких наука Универзитета у Београду, на коме је стекла звање дипломираног политиколога.

Истакла се као вођа ултранационалистичких протеста уз подршку других организација са десног политичког спектра против проглашења независности Републике Косово, хапшења Радована Караџића, Ратка Младића, пресуда Хашког трибунала, спровођења Споразума о административним прелазима између Србије и Републике Косово, као и Бриселског споразума. Протести су организовани и против доласка бившег премијера Уједињеног Краљевства Тонија Блера и ратификације Споразума између Србије и НАТО-а о сарадњи у области логистичке подршке.

Учествовала је на митингу подршке председнику Сирије Башару ел Асаду, као и Руској Федерацији поводом анексије Крима и рата у Донбасу. Била је носилац листе Заветници на парламентарним изборима 2014. у коалицији са Бориславом Пелевићем, али листа није прешла цензус од 5 одсто. Странка није прешла цензус ни на наредна два избора (2016. и 2020), међутим то је успела на општим изборима 2022. године, када је Ђурђевић Стаменковски такође била председнички кандидат и завршила на петом месту. Прва је на листи коалиције Национално окупљање на парламентарним изборима 2023.

Министар за туризам и омладину - Хусеин Мемић

Рођен је 1983. године у Новом Пазару, где је завршио основну и средњу школу. Звање дипломирани професор физичке културе стекао је на Универзитету у Приштини. Звање мастера у области туризма и хотелијерства стекао је на Алфа универзитету у Београду.

Актуелни је потпредседник Санџачке демократске партије и бивши председник Градског одбора СДП-а.

Од 2008. до 2012. године радио је као стручни сарадник за спорт и рекреативни туризам у Туристичкој организацији Нови Пазар. Лиценцирани је туристички водич при Министарству економије Републике Србије од 2010. године. Од 2008. до 2012. године обављао је функцију члана Управног одбора Туристичке организације Нови Пазар.

Организатор је многобројних манифестација у области спорта и члан организационог тима за наступе на домаћим и иностраним сајмовима туризма.

Од 2012. године обавља функцију директора Културног центра Нови Пазар. Покретач је и организатор многобројних културно–уметничких манифестација, где је кроз потпуну реконструкцију институције створио најсавременије услове за квалитетну организацију свих културно-уметничких догађаја.

Добитник је награде Задужбина Родољуба Нићифоровића за 2018. годину за допринос у култури, као и признања Културни образац 2019. године, које Министарство културе и информисања Владе Републике Србије додељује за посвећен рад на корист наше културе.

Као дугогогодишњи спортиста радио је и у Рукометном клубу Нови Пазар, где је такође забележио завидне резултате.

Активно се бави хуманитарним радом и оснивач је хуманитарне организације „Отворена рука”, која делује на подручју Новог Пазара и регије.

Ожењен је, отац троје деце.

Министар културе - Никола Селаковић

Рођен је 1983. године у Ужицу. Завршио је Шесту београдску гимназију и основне и мастер студије на Правном факултету Универзитета у Београду, на коме је тренутно докторанд. Завршио је Високе студије одбране и безбедности као припадник осме класе.

Од 2009. до 2012. године запослен је на Правном факултету Универзитета у Београду као асистент на Катедри за правну историју и држи наставу на предметима Упоредна правна традиција, Српска правна историја и Реторика.

Члан је и оснивач Српске напредне странке, у којој је обављао функције координатора Правног савета, члана Председништва од 2012. године и потпредседника Главног одбора у периоду од 2014. до 2016. године.

Обављао је дужност министра правде и државне управе у Влади Републике Србије у периоду од 2012. до 2014. године, а потом министра правде у периоду од 2014. до 2016. године.

Одлуком председника Републике Александра Вучића 31. маја 2017. године постављен је на функцију генералног секретара председника Републике, коју је обављао до 27. октобра 2020. године.

Дужност министра спољних послова Републике Србије обављао је у периоду од 2020. до 2022. године.

Говори енглески и активно се служи француским и италијанским језиком.

Ожењен Милицом, отац Лазара, Василија и Љубице.

Министар за бригу о селу - Милан Кркобабић

Рођен је 1952. године у Качареву. Дипломирао је на Економском факултету у Београду.

Радно и стручно искуство стекао је радећи на банкарским и финансијским пословима – од банкарског приправника до директора финансијске организације.

Од 2008. године, када је први пут биран за одборника у Скупштини града Београда, до 2012. године, обављао је функцију заменика градоначелника Београда.

У том периоду, креирао је препознатљиву социјалну политику Града Београда, која је постала узор другим градовима у нашој земљи, а чији су елементи: 13. пензија, посебан вид помоћи најугроженијим пензионерима, бесплатан градски превоз за све грађане старије од 65 година, брига о особама са инвалидитетом и деци са сметњама у развоју, као и решавање проблема избеглих и расељених лица.

Иницијатор је и креатор првог целовитог концепта социјалног предузетништва у нашој земљи, којим се, поред јавног и реалног сектора привређивања, отвара и трећи – сектор социјалног предузетништва.

У септембру 2012. године именован је на функцију генералног директора Јавног предузећа „Пошта Србије”, коју је обављао до августа 2016. године. Од августа 2016. године обављао је функцију министра без портфеља у Влади Републике Србије задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа.

У јуну 2017. године у сарадњи с Академијским одбором за село Српске академије наука и уметности, покренуо је програм обнове задругарства. Од почетка реализације овог програма познатијег под називом „500 задруга у 500 села”, у периоду 2017-2022. године у Србији је основано 1.100 нових задруга, а подстицајним средствима помогнут је рад 207 задруга на читавој територији Републике Србије.

У сарадњи са Академијским одбором за село Српске академије наука и уметности у јуну 2019. године иницирао је оснивање Националног тима за препород села Србије. Тим је 2020. године израдио „Национални програм за препород села Србије”, који представља полазиште за доношење свеобухватних мера чијом би се реализацијом подстакло оживљавање села у Србији.

Након формирања Министарства за бригу о селу 2020. године изабран је за ресорног министра.

У периоду од 2020. до 2022. године, поред задругарства, у области егзистенције успешно су реализовани програми доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом на територији преко 100 јединица локалне самоуправе, којим је 1.100 породица, тачније више од 2.200 људи са 800 деце решило стамбено питање и у оквиру свог домаћинства покренуло пољопривредну или неку другу активност, што је основа за одрживи развој села.

У оквиру Програма решавања потреба превоза сеоског становништва, укупно 35 јединица локалних самоуправа које припадају девастираним и неразвијеним подручјима је остварило право на бесповратна средства за куповину мини бусева и обезбеђен је превоз за укупно 847 села у брдско планинским подручјима на територији тих локалних самоуправа, који ће дневно превозити више од 3.800 становника.

Програм Михољски сусрети села реализован је на територији укупно 154 јединице локалне самоуправе, односно 2.241 село је учествовало и такмичило се у најразличитијим садржајима, активностима и промоцији специфичности тих крајева. Манифестација је окупила 150.000 учесника и такмичара.

Један је од оснивача и председник Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС).

У периоду од 2008. до 2020. године биран је за одборника у Скупштини града Београда и за народног посланика у више сазива Народне скупштине Републике Србије, као и за председника посланичке групе ПУПС-а.

Ожењен је, отац два сина.

Министар спорта - Зоран Гајић

Рођен је 1958. године у Панчеву. Магистар је одбојке.

Од 1988. до 1993. године био је асистент за одбојку на Факултету за физичку културу у Новом Саду, од 2000. до 2002. године професор одбојке на Факултету за тренере у Београду, а 2015. године предавач на предмету Одбојка на Факултету за тренере у Новом Саду.

У периоду од 1980. до 1988. године био је главни тренер кампа покрајине Војводина и тренер јуниорске репрезентације покрајине Војводина. Од 1980. до 1983. организовао је и водио групе одбојкаша почетника старости од 9 до 11 година. Од 1987. до 1992. године био је тренер мушке јуниорске репрезентације Југославије.

У оквиру рада на едукацији тренера, држао је предавања на семинарима у Југославији, Србији, Босни и Херцеговини, Словенији, Грчкој, Турској, Русији, Ирану и Мађарској, на теме од почетне обуке одбојкашке технике до рада са врхунским екипама.

Као први тренер мушке сениорске репрезентације Југославије освојио је девет медаља – две златне, две сребрне и пет бронзаних: златне медаље на Олимпијским играма 2000. године у Сиднеју (Аустралија) и Европском првенству 2001. године у Острави (Чешка), сребрне медаље на Светском првенству 1998. године у Токију (Јапан) и Европском првенству 1997. у Ајндховену (Холандија), бронзане медаље на Олимпијским играма 1996. у Атланти (САД), Светском купу шампиона 2001. у Токију (Јапан), Светској лиги 2002. у Бело Хоризонтеу (Бразил), Европском првенству 1995. у Атини (Грчка) и 1999. у Бечу (Аустрија).

Поред репрезентације Југославије, чији је први тренер био од 1995. до 2002. године, био је први тренер сениора Русије у периоду од 2005. до 2006. године и први тренер сениора Ирана од 2007. до 2008. године.

Са репрезентацијом Русије освојио је златну медаљу у Европској лиги 2005. године у Казању (Русија), сребрну медаљу на Европском првенству 2005. године у Риму (Италија) и бронзану медаљу у Светској лиги 2006. године у Москви (Русија).

У клупској каријери, освојио је осам титула првака Југославије, Грчке, Турске, Русије и Азербејџана, и три титуле победника Купа Југославије, Грчке и Турске.

Од 1989. до 1993. године био је први тренер Војводине из Новог Сада, са којом је 1992. године освојио „дуплу круну”: Првенство и Куп Југославије, а 1993. године другу титулу првака Југославије. Од 1993. до 1995. године био је први тренер грчког Ариса из Солуна. Две године заредом, 1994. и 1995, био је вицешампион Грчке, а 1995. године и учесник Финалног турнира Купа победника купова ЦЕВ.

У периоду од 1995. до 1997. године био је тренер Ореситијаде, са којом је 1996. године играо на Финалном турниру Купа ЦЕВ, а 1997. године био је вицешампион у првенству и Купу Грчке. Од 1998. до 2000. године био је тренер Олимпијакоса из Пиреја, са којим је 1999. освојио првенство и Куп Грчке, а 2000. године још једну титулу првака Грчке.

Тренер Орестијаде, са којом је заузео четврто место у првенству Грчке, био је од 2000. до 2001. године. Од 2002. до 2004. био је тренер турског Арчелика из Истанбула, са којим је 2003. године освојио титулу првака Турске и титулу победника Купа Турске. У сезони 2004–2005. освојио је титулу првака Русије са Белогорјем из Белгорода (до 30. јануара 2005, када је именован за селектора Русије).

Од 2007. до 2009. године био је тренер руске Искре из Одинцова, са којом је био вицешампион Русије 2007. и 2008. године, вицешампион у Купу Русије 2008. године и освајач трећег места на Финалном турниру Лиге шампиона 2009. године у Прагу.

Био је тренер руског Урала из Уфе од 2009. до 2011. године, а 2011. и 2012, а затим и од 2014. године, био је тренер азербејџанске Рабите из Бакуа, са којом је остварио највећи успех у историји клуба 2011. године, када је постао клупски првак света на Светском првенству у Дохи (Катар). Са Рабитом је освојио две титуле првака Азербејџана, 2012. и 2015. године.

Реизабран је за председника Одбојкашког савеза Србије 2020. године одлуком 44 од 50 делегата на редовној, изборној Скупштини ОСС.

Министар за јавна улагања - Дарко Глишић

Рођена је 1966. године у Земуну, где је завршила основну и средњу школу.

Редовни је професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду на Одељењу за међународне и европске студије. Дипломирала је на смеру Међународни односи Факултета политичких наука у Београду 1989. године, магистрирала 1997. године, а докторат политичких наука стекла 2002. године на истом факултету.

Предавала је као гостујући професор на универзитетима у региону, као и у Центру за европске интеграције Универзитета у Бону, Факултету политичких наука Универзитета Рим ИИИ, Факултету политичких знаности Свеучилишта у Загребу, Факултету политичких наука Универзитета у Љубљани.

Предавала је као гостујући професор и на Војној академији Војске Србије, Високим студијама безбедности Министарства одбране и на Полицијској академији и водила модул Међународне организације на Дипломатској академији Министарства спољних послова Србије.

Аутор је две књиге и већег броја научних монографија и чланака из области теорије и праксе функционисања међународних владиних организација, политике проширења ЕУ, Процеса стабилизације и придруживања, као и односа Србије и Европске уније.

У периоду од 2005. до 2008. године била је директорка Канцеларије за европске интеграције Владе Србије и чланица преговарачког тима Србије за закључивање Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Током 2007. године водила је преговарачки тим Републике Србије за преговоре за закључивање Споразума о визним олакшицама и Споразума о реадмисији између Републике Србије и Европске уније.

Била је потпредседница Агенције за борбу против корупције у периоду од 2009. до 2011. године. У периоду од 2010. до 2012. године била је државна секретарка Министарства одбране Владе Републике Србије.

Влада Републике Србије поставила ју је за шефа тима за преговоре о чланству Републике Србије са Европском унијом у августу 2013. године и ову функцију је обављала до августа 2019. године. Од новембра 2019. године била је заменица генералног секретара Регионалног савета за сарадњу.

Добитница је признања Допринос године Европи, награде Дуга и Ордена витеза за заслуге Француске Републике.

Говори енглески и руски језик.

Потпредседник Владе - Александар Вулин

Рођен је 1972. године у Новом Саду. Основну школу завршио је у Новом Саду, гимназију у Сремским Карловцима. Дипломирао је на Правном факултету у Крагујевцу.

Био је помоћник директора маркетинга у фирми „Супер прес“ од 2000. до 2002. године. Након тога, био је директор маркетинга у фирми „Цолор пресс“ од 2003. до 2007. године, а заменик генералног директора „Цолор медиа интернатионал“ од 2007. до 2012. године. Био је колумниста листова Свет, Национал, Центар, политички коментатор Радио Индекса, одговорни уредник недељника Печат. Политичку каријеру почео је у Савезу комуниста-Покрет за Југославију (СК- ПЈ), где је дошао до места генералног секретара. Један је од оснивача Југословенске левице (ЈУЛ), где је био портпарол, као и заменик председнице Дирекције ЈУЛ-а. Био је и председник Југословенске револуционарне омладине.

Године 1998. поднео је оставку на све функције у ЈУЛ-у, након формирања Владе СПС-а, СРС-а и ЈУЛ-а. То му се никако није допало, кажу да је на састанку ГО ЈУЛ-а изговорио: „Доста нам је ратних бубњева. Морамо се окренути дијалогу са Западом“. Био је и против уласка СПО у Савезну владу, а непосредно пре бомбардовања нагађало се да ли је дао оставку, или је разрешен свих функција.

Вулин је 2000. године основао Партију демократске левице, која је јуна 2002. године ушла са Демократском социјалистичком партијом Милорада Вучелића у колективно чланство СПС-а.

Основао је Покрет социјалиста 2008. године и од тада се налази на челу те партије. Новембра 2010. године Покрет социјалиста је направио коалицију са Српском напредном странком, Новом Србијом и Покретом „Снага Србије“. За директора владине Канцеларије за Косово и Метохију именован је 2012. Априла 2013, након што је Србија у Бриселу парафирала споразум са Приштином, најавио је оставку на ту функцију, али се касније предомислио. Након реконструкције Владе постао је министар без портфеља задужен за Косово и Метохију.

Министар за европске интерације - Тања Мишчевић

Рођена је 1966. године у Земуну, где је завршила основну и средњу школу.

Редовни је професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду на Одељењу за међународне и европске студије. Дипломирала је на смеру Међународни односи Факултета политичких наука у Београду 1989. године, магистрирала 1997. године, а докторат политичких наука стекла 2002. године на истом факултету.

Предавала је као гостујући професор на универзитетима у региону, као и у Центру за европске интеграције Универзитета у Бону, Факултету политичких наука Универзитета Рим ИИИ, Факултету политичких знаности Свеучилишта у Загребу, Факултету политичких наука Универзитета у Љубљани.

Предавала је као гостујући професор и на Војној академији Војске Србије, Високим студијама безбедности Министарства одбране и на Полицијској академији и водила модул Међународне организације на Дипломатској академији Министарства спољних послова Србије.

Аутор је две књиге и већег броја научних монографија и чланака из области теорије и праксе функционисања међународних владиних организација, политике проширења ЕУ, Процеса стабилизације и придруживања, као и односа Србије и Европске уније.

У периоду од 2005. до 2008. године била је директорка Канцеларије за европске интеграције Владе Србије и чланица преговарачког тима Србије за закључивање Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Током 2007. године водила је преговарачки тим Републике Србије за преговоре за закључивање Споразума о визним олакшицама и Споразума о реадмисији између Републике Србије и Европске уније.

Била је потпредседница Агенције за борбу против корупције у периоду од 2009. до 2011. године. У периоду од 2010. до 2012. године била је државна секретарка Министарства одбране Владе Републике Србије.

Влада Републике Србије поставила ју је за шефа тима за преговоре о чланству Републике Србије са Европском унијом у августу 2013. године и ову функцију је обављала до августа 2019. године. Од новембра 2019. године била је заменица генералног секретара Регионалног савета за сарадњу.

Добитница је признања Допринос године Европи, награде Дуга и Ордена витеза за заслуге Француске Републике.

Говори енглески и руски језик.

Министар за јавна улагања - Дарко Глишић

Рођен је 28. маја 1973. године у Убу, где је завршио основну школу. Након завршене Средње геодетске школе у Београду, уписао се 1993. године у Вишу грађевинско-геодетску школу у Београду, коју завршава и стиче звање инжењера геодезије.

У Српску радикалну странку се учланио 1997. године, где је одмах изабран за потпредседника окружног одбора за Колубарски округ, а 2000. године за председника тог одбора.

Председник Скупштине општине Уб је био током 2005. и 2006. године. Биран је за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије на парламентарним изборима 2003. и 2008. године.

Приликом унутрашњем раскола у Српској радикалној странци 2008. године, напушта странку и постаје један од оснивача Српске напредне странке. Одмах по оснивању нове странке, изабран је за председника страначког окружног одбора за Колубарски округ.

За председника општине Уб је први пут изабран након избора 2012. године. На Скупштини Српске напредне странке 28. маја 2016. године, изабран је за председника њеног Извршног одбора.

Биран је за председника општине и 2016. односно за трећи мандат 22. августа 2020. године.

Министар за бригу о селу - Милан Кркобабић

Рођен је 1952. године у Качареву. Дипломирао је на Економском факултету у Београду.

Радно и стручно искуство стекао је радећи на банкарским и финансијским пословима – од банкарског приправника до директора финансијске организације.

Од 2008. године, када је први пут биран за одборника у Скупштини града Београда, до 2012. године, обављао је функцију заменика градоначелника Београда.

У том периоду, креирао је препознатљиву социјалну политику Града Београда, која је постала узор другим градовима у нашој земљи, а чији су елементи: 13. пензија, посебан вид помоћи најугроженијим пензионерима, бесплатан градски превоз за све грађане старије од 65 година, брига о особама са инвалидитетом и деци са сметњама у развоју, као и решавање проблема избеглих и расељених лица.

Иницијатор је и креатор првог целовитог концепта социјалног предузетништва у нашој земљи, којим се, поред јавног и реалног сектора привређивања, отвара и трећи – сектор социјалног предузетништва.

У септембру 2012. године именован је на функцију генералног директора Јавног предузећа „Пошта Србије”, коју је обављао до августа 2016. године. Од августа 2016. године обављао је функцију министра без портфеља у Влади Републике Србије задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа.

У јуну 2017. године у сарадњи с Академијским одбором за село Српске академије наука и уметности, покренуо је програм обнове задругарства. Од почетка реализације овог програма познатијег под називом „500 задруга у 500 села”, у периоду 2017-2022. године у Србији је основано 1.100 нових задруга, а подстицајним средствима помогнут је рад 207 задруга на читавој територији Републике Србије.

У сарадњи са Академијским одбором за село Српске академије наука и уметности у јуну 2019. године иницирао је оснивање Националног тима за препород села Србије. Тим је 2020. године израдио „Национални програм за препород села Србије”, који представља полазиште за доношење свеобухватних мера чијом би се реализацијом подстакло оживљавање села у Србији.

Након формирања Министарства за бригу о селу 2020. године изабран је за ресорног министра.

У периоду од 2020. до 2022. године, поред задругарства, у области егзистенције успешно су реализовани програми доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом на територији преко 100 јединица локалне самоуправе, којим је 1.100 породица, тачније више од 2.200 људи са 800 деце решило стамбено питање и у оквиру свог домаћинства покренуло пољопривредну или неку другу активност, што је основа за одрживи развој села.

У оквиру Програма решавања потреба превоза сеоског становништва, укупно 35 јединица локалних самоуправа које припадају девастираним и неразвијеним подручјима је остварило право на бесповратна средства за куповину мини бусева и обезбеђен је превоз за укупно 847 села у брдско планинским подручјима на територији тих локалних самоуправа, који ће дневно превозити више од 3.800 становника.

Програм Михољски сусрети села реализован је на територији укупно 154 јединице локалне самоуправе, односно 2.241 село је учествовало и такмичило се у најразличитијим садржајима, активностима и промоцији специфичности тих крајева. Манифестација је окупила 150.000 учесника и такмичара.

Један је од оснивача и председник Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС).

У периоду од 2008. до 2020. године биран је за одборника у Скупштини града Београда и за народног посланика у више сазива Народне скупштине Републике Србије, као и за председника посланичке групе ПУПС-а.

Ожењен је, отац два сина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.