Откривен споменик Јанку Сибињанину

Срна
Откривен споменик Јанку Сибињанину

Београд - Споменик Јанку Сибињану на земунском Кеју ослобођења откривен је данас у присуству предсједника Србије Александра Вучића и Мађарске Јаноша Адера.

Вучић је истакао да нема веће части за Јанка Сибињанина од те да различити народи - Мађари, Власи, Срби и Румуни, кажу да је он њихов херој, појаснивши да због тога овај мађарски великан у народу има више имена.

“У праву су сви. Свако име је тачно јер је Јањош Хунади дао себе овим просторима. Нико није дао толико себе за Европу, а свој звездани тренутак доживео је баш овде, у Београду, 1456. године”, рекао је Вучић.

Он је навео да се данас и на католичким црквама звона оглашавају тачно у подне, баш као што су се по наредби тадашњег папе оглашавала прије 563 године, да би се помогло Јањошу и Београду.

Вучић је истакао да су односи Србије и Мађарске најбољи у историји.

“Ми данас живимо сан Сибињанин Јанка или Хуњади Јањоша. Боримо се за заједничке интересе - интересе српског и мађарског народа. Овај споменик је вечни доказ пријатељства Србије и Мађарске”, рекао је Вучић.

Адер је овом приликом подсјетио да Срби и данас уз гусле славе Јанка Сибињанина, истичући да га славе свуда јер је “жив Сибињанин који је бранио хришћанску Европу” и да живи његово дјело.

Он је навео да нису случајно одабрани симболи на споменику - крст и звоно, јер је Сибињанин бранио хришћанску Европу од Османлија, а звоно је значило уједињење свих у тој борби.

“Након историјске побједе услиједио је период мира и Турци 65 година нису покушали да крену ка Београду. Побједу су огласила звона цркава широм Европе, а херој хришћанске Европе се од живота опраштао овим ријечима: жБог ме је више наградио него што сам заслужио. Он је вођа који свог војника није оставио на цједилуж”, подсјетио је Адер.

На данашњи дан прије 563 године, војска коју је предводио Јањош Хуњади, познатији као Сибињанин Јанко, побиједила је отоманску војску на Калемегдану код Сахат-куле.

Војничку каријеру започео је у служби деспота Стефана Лазаревића, гдје се истакао као најбољи војник, а, осим Срба, као народног хероја славе га и Мађари и Румуни.

Три недјеље након побједе над Турцима, у околини Београда у кампу његове војске завладала је епидемија куге од које је и сам оболио, а касније и умро.

Добро познати земунски симбол, Кула на Гардошу или Миленијумска кула и данас се у народу назива Кула Сибињанин Јанка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана