Непријатељи Ђинђића на власти

Београд/Беч - Десет година послије убиства Зорана Ђинђића на власти су његови некадашњи највећи непријатељи, оцјењује бечки дневник “Стандард”.

Ако неко вјерује да ће спровођење закона моћи зауставити тиме што ће мене уклонити он се вара, јер систем нисам ја - поручио је Ђинђић 21. фербуара 2003, подсјећа “Стандард”, додајући да је то рекао након неуспјешног атентата на њега, као и да ће систем наставити да функционише, и да нико неће бити амнестиран за злочине ако уклони једног или два државна функционера.

- Међутим, он се варао. Када га је прије десет година, у центру Београда снајпериста погодио директно у срце испоставило се да је српски систем политичких и економских реформи ипак зависио од енергије једног човјека. Исто важи и за демократизацију земље и прилагођавање европском систему вриједности након деценије међународне изолације - констатује лист.

Након убиства Ђинђића, који се бескомпромисно борио за модерну Србију као чланицу ЕУ, земља је упала у деценију политичке нестабилности пуне лоших компромиса, у једно стратешко тетурање између Москве и Брисела, додаје дневник.

То вријеме, како истиче “Стандард” обиљежава кохабитација између проевропских насљедника реформског премијера и националистичких снага.

Деценију након његовог убиства Демократску странку, чији је био лидер, подрхтавају унутрашње борбе за власт, те се налази на историјско најнижим вриједностима подршке.

На власти, додаје дневник, се данас налазе његови бивши највећи непријатељи - Социјалистичка партија Србије и Српска напредна странка.

- То су исти људи, који су још прије пар година жељели да преименују Булевар Зорана Ђинђића у Булевар Ратка Младића, исти људи који су Ђинђића називали издајником и шпијуном САД. Данас, међутим, и они подржавају чланство Србије у ЕУ, и то би могло да се назове политичким насљедством Ђинђића - истиче “Стандард”.

Лист уједно констатује да недостаје “заразни ентузијазам” који је Ђинђић којег једни праве митом, а други демонизирају, а већина га се сјећа, на годишњицу убиства, као некадашњег симбола наде који је желио Србију да промјени по сваку цијену.

Мила Ђинђић: Зорана продали због става о Косову

Мила Ђинђић, мајка убијеног премијера Србије Зорана Ђинђића, изјавила је да су њеног сина “продали појединци” из тадашње власти којима је сметао његов став о Косову и Метохији.

Мила Ђинђић сматра да убиство њеног сина није разјашњено, јер се умијешала политика.

Она каже да је Зоран Ђинђић још тада желио да ријеши питање Косова и Метохије и да је покушавао да искористи пријатеље у свијету да му у томе помогну.

- Лично више немам дилеме - наши су га продали! Заправо, они су га издали. Његово убиство је било наручено и, вероватно, добро плаћено. Све је то тако јадно и бедно - рекла је Мила Ђинђић за “Вечерње новости”.

Ђинђић би нам замјерио спорост

Покојни премијер Зоран Ђинђић данас би нам замјерио много тога, а прије свега да смо спора нација, каже функционерка ДС-а Горица Мојовић.

Она је гостујући на РТС нагласила да би Ђинђићева замјерка била данас да не радимо довољно, да немамо довољно самодисциплине и пчела радилица.

- Када је реч о систему рекао би да ни ту нисмо много урадили, законе смо донели, али њихову примену и институције нисмо ојачали - казала је Мојовићева и додала да би покојни премијер имао примједбе и на рад ДС.

Она каже да би Ђинђић данашњем ДС-у замјерио што се недовољно баве својим чланством, јер је он, како каже Мојовић, увијек говорио да су чланови највећи капитал странке.

- Замјерио би нам и што недовољнио себи постављамо питање зашто би људи гласали за нас, а не за неког другог, сугерисао би нам и да се више интересујемо шта је потребно грађанима и да будемо адвокати грађана - нагласила је Мојовићева.

Она је рекла да је намера данашње академије да се на конкретнији начин покаже какву је Србију желио Зоран Ђинђић.

- Његове намере су биле да раскрстимо са прошлошћу, да промени систем, али да покуша да утиче на промену нашег менталитета - казала је Мојовићева.

Она је указала да је Ђинђић предложио пакет закона који су донијети послије осам, десет година, а то су били закон о специјалном јавном тужиоцу, закон о приватизацији, закон о пријављивању имовине функционера, враћању старе девизне штедње, о враћању имовине о скупштинској контроли.

378 година организаторима убиства

Сви осумњичени за убиство премијера Ђинђића проглашени су кривим 23. маја 2007. и првостепеном пресудом осуђени на укупно 378 година затвора.

За организовање убиства премијера на 40 година затвора осуђен је бивши командант “црвених беретки” Милорад Улемек.

На исту казну осуђен је и Звездан Јовановић, непосредни извршилац убиства и бивши Улемеков замјеник.

Те пресуде потврдио је и Врховни суд Србије 29. децембра 2008. године.

Потврђене су пресуде на 35 година затвора и осталим припадницима земунског клана и бивше ЈСО (Александар Симовић, Владимир Милисављевић Будала, Нинослав Константиновић), изузев Сретку Калинићу коме је пресуда преиначена са 35 на 30 година.

На 30 година осуђени су Милош Симовић, Милан Јуришић Јуре, бивши радник БИА Бранислав Безаревић, док је бивши припадник ЈСО Саша Пејаковић осуђен на осам година затвора.

Жељку Тојаги Жмигију казна је смањена са 30 на 15 и Душану Крсмановићу са 30 на 20 година затвора.

Владимир Милисављевић Будала, Сретко Калинић, Милан Јуришић, Нинослав Констатиновић и Милош Симовић осуђени су у одсуству, јер су били у бјекству.

У јуну 2010. у Загребу је рањен Сретко Калинић, кога су, послије опоравка, хрватске власти изручиле Србији.

На њега је пуцао, такође, одбјегли члан земунског клана Милош Симовић, који је убрзо ухапшен у покушају илегалног преласка границе између Србије и Хрватске и упућен у Забелу на издржавање затворске казне.

Владимир Милосављевић Будала ухапшен 9. фебруара прошле године у Шпанији заједно са још тројицом, међу којима је и Лука Бојовић, осумњичен за више убистава.

Припадник земунског клана Дејан Миленковић Багзи, оптужен за учешће у убиству Ђинђића, послије вишемјесечног скривања ухапшен је у Грчкој средином јула 2004, а седам мјесеци касније изручен је властима у Београду.

У процесу оптуженима за убиство српског премијера Миленковић је био свједок сарадник.

Предсједавајућа вијећа судија Ната Месаровић рекла је у образложењу да је најтеже сазнање да је предсједника владе могла да убије организована, криминална, непријатељска организација.

- Убиство Ђинђића је политичко убиство уперено против државе у коме је учествовао криминализовани део ЈСО и банда Душана Спасојевића - навела је судија Месаровић.

Побједник “Беседе у Зоранову част”

Побједник овогодишњег, осмог такмичења младих бесједника “Беседе у Зоранову част” је Душан Јовчић.

Јовчић се међу осморо финалиста пласирао побиједивши на квалификационом такмичењу у Руми, бесједом “Колико још”.

Предсједник Демократске странке Драган Ђилас је, саопштавајући одлуку жирија, истакао да у садашњем времену, када се поништавају основне људске и грађанске вриједности, поруке које су се могле чути на такмичењу “Беседе у Зоранову част” враћају наду да Србија, ипак, има шансе и потенцијале да изњедри нове Тесле, Пупине и Миланковиће.

- Њихове поруке биле су у духу онога што је Зоран Ђинђић говорио и у духу реченице: Србија ће бити боља него што јесте ако сви ми будемо бољи него што јесмо. На ту реченицу ја бих данас додао - хајде бар да не будемо гори него што јесмо. Ја сам сигуран да у Србији има финог и поштеног света који цени основне вредности и да их има више него оних других - рекао је Ђилас.

Како је поручио, Србију неће спасити политичари већ млади људи који вриједно раде и настоје да заврше факултете како би ствари у Србији мијењали набоље, а посао ДС-а и свих других прогресивних снага је да такве импулсе у друштву подрже и промовишу.

Побједник је у бесједи “Колико још” српски народ описао као заједницу веселих људи, великог срца, спремних за радост и забаву, али често несклоних раду.

- Ако мало размислите, ипак ћете схватити да те особине нису баш особине одраслог човека. Наш народ је као дете, у суштини добро у души, али незрело и неартикулисано, које никако не успева да обави свој задатак, да испуни свој циљ без некаквог надзора, без нечије помоћи. А опет, када се међу нама појави онај који би могао да нас артикулише, неко ко нас тера да одрастемо, углавном пре времена заврши на одру, Србија се исплаче и онда опет Јово наново - поручује се у побједничкој бесједи.

Као и остали финалисти, свакоме од својих суграђана приписује дио одговорности за све што у Србији није урађено или је урађено лоше.

Иако је у свом говору изнио доста критике, Душан Јовчић каже да је оптимиста када је ријеч о будућности наше земље.

- Трудио сам се овај пут да се фокусирам на људима, да се фокусирам на проблеме у друштву, да истражим те проблеме и да нађем неко решење. Стога, мислим да је и критичка и оптимистичка - каже Душан Јовчић.

Велику пажњу и бурне реакције публике изазвала је и најмлађа финалисткиња ученица Кристина Живановић која је заузела друго мјесто.

- Зоран је један брилијантан ум који треба сви да следимо, јер једноставно то је био човек са визијом, када је земља била у понору донео је једну наду, једну нову будућност. Зато је моја беседа била таква. Ја нисам хтела да критикујем друштво, јер Зоран никада није критиковао, него је давао решење и моја беседа је била аналогна томе - каже Живановићева.

Трећепласирани је био Никола Величков.

У овогодишњем жирију су, осим Ђиласа, били Ружица Дјиндјић, Борис Тадић, Драгољуб Мићуновић, глумице Дара Џокић, Христина Поповић и редитељ Дејан Мијач.

Приказан филм о Ђинђићу “Хипотека”

Филм о Зорану Ђинђићу “Хипотека” који поставља поставља питања колико смо му дужни и какву нам је хипотеку оставио приказан је у згради општине Врачар.

Аутор Славиша Лекић рекао је да филм говори о менталитету и друштву које није урадило готово ништа да спријечи оно што се догодило 12. марта 2003.

Око 20 саговорника, Ђинђићевих сабораца, сарадника, пријатеља и неколико новинара покушали су да направе осврт на политички прогон још од седамдесетих, када је Зоран као студент хапшен и затваран, па чак и осуђен на једногодишњу казну затвора.

Поред тога помиње се све оно што га је пратило деведесетих, али основна тема је ретроспектива догађаја од 5. октобра до атентата.

- Десет година ми се Зорана сећамо само дванаестог марта. Како је познато да смо народ који брзо заборавља, да ли зато што заиста заборављамо или зато што потискујемо сећање на ружне ствари, намера екипе из магазима Статус коју поред мене чине Јована Полиц, Сања Лонцар, била је да на једном месту објединимо све оно сто се дешавало протеклих година и да оставимо трајни документ - каже Славиша Лекић, новинар и уредник магазина “Статус”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.