На трагу свједока убиства Ћурувије

Политика
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: На трагу свједока убиства Ћурувије

Београд -- Министарство спољних послова доставило је Комисији за истраживање убистава новинара податке о могућем свједоку убиства Славка Ћурувије, сазнаје „Политика".

Радна група дошла је до информације да је грађанин који је за себе навео да је запослен у МСП још 2001. године на улици пришао Наташи Кандић, предсједници Фонда за хуманитарно право, тврдећи да се затекао на мјесту злочина у Светогорској улици у вријеме убиства Ћурувије, да је видео извршиоце и возило које је том приликом коришћено.

Наташа Кандић је у изјави „Политици" потврдила ту информацију, наводећи да је податке о том човјеку записала у биљежницу, која је касније – нестала. Мисли да ју је изгубила, што јој се десило и са једном другом биљежницом, али не искључује могућност да је украдена.

Човјек који јој се повјерио, а треба имати у виду да је то било у вријеме непосредно послије промена 5. октобра 2000. године, када су многи били вољни да говоре о својим сазнањима о догађајима из времена Милошевићеве власти, рекао је да је испред тадашњег МСП био задужен за сарадњу са дипломатским мисијама на Косову и Метохији, и то уочи рата 1999. године, али и по уласку снага NATO-а у јужну покрајину.

Током 1998. године, по избијању све чешћих сукоба између ОВК, са једне стране, и МУП-а Србије и Војске Југославије, са друге, постигнут је договор о ангажовању мисије KDOM (Kosovo Diplomatic Observer Mission) коју су касније те године заменили „верификатори" Вилијама Вокера, то јест мисија КVМ (Kosov Verification Mission), а која се повукла пред почетак рата у марту 1999. године. Свjедок из МСП за којим се трага сарађивао је са члановима ових мисија у Косовској Митровици.

Прикупљени су нови докази, обављен је сложен посао прикупљања података са базних станица мобилне телефоније, који указују ко је са ким, када, колико дуго и са којег мjеста разговарао.

Ти подаци, укрштени са другим доказима, могли би да дају одлучујући замах истрази која траје скоро деценију и по.

Незванично, подаци до којих се дошло након што је комисија интензивирала рад на овом случају говоре да је Радомир Марковић у вечерњим сатима 9. априла 1999. године обавио разговор са једним од руководилаца Центра РДБ Београд и да је тада почела интензивна комуникација међу припадницима ове службе, за које је данас заинтересована радна група комисије која расjветљава убиство Ћурувије.

Утврђено је да је послије убиства Ћурувије Мирослав Курак више пута звао Ратка Ромића. Марковић је још од хапшења 2001. године негирао везу РДБ-а са убиством Ћурувије, Курак такође у ретким изјавама, а Ромић је због тога прошле године долазио у редакцију „Политике", оповргавајући своју умјешаност у тај злочин.

Тест на полиграфу

Ових дана, у вези са расвјетљавањем убиства новинара Милана Пантића, које је извршено у Јагодини 2001. године, медији су извјештавали о томе ко је од оних који имају могућа сазнања прихватио, а ко одбио тест на полиграфу. Иако детектор лажи нема снагу доказа на суду, он полицији омогућава да усмјерава свој рад. На полиграфски тест се одлази искључиво добровољно. Незванично, полиција је ту могућност понудила Радомиру Марковићу, бившем начелнику Центра РДБ Београд, Милану Радоњићу, руководиоцу Стевану Басти, и оперативцима Ратку Ромићу и Мирославу Кураку. Сви су ту могућност одбили, а став њихових адвоката је да тај тест – послије толико година и свега шта је писано о њиховим клијентима у вези с убиством Ћурувије – не би дао исправне резултате.

Врло брзо, инспектори који раде на расвјетљавању убиства Ћурувије обавиће разговоре са њима. Случајно или не, одговор Комисији стигао је тек послије писања „Политике" о овом могућем свједоку.

Потрага са новим свједоком само је део напора да се овај злочин расвјетли класичним полицијским радом, умјесто ишчекивања да се појави свједок сарадник.

Годинама се сматрало да су припадници некадашњег Ресора државне безбједности „само" пратили Ћурувију до пред само убиство, а да су егзекутори били из света подземља. Сада се вјерује да је, заправо, комплетан злочин извршен 11. априла 1999. године, за време рата NАТО-а и СР Југославије, изведен у организацији тајне службе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.