Мишковић 83 пута опаснији од Јоце Амстердама

Београд - Невјероватна 83 пута је већа могућност да из Србије побјегне Мирослав Мишковић, власник „Делте", него својевремено Сретен Јоцић звани Јоца Амстердам, коме се у низу суди за различита криминална дјела. У случају Станка Суботића Цанета прихваћена је тек четврта понуда за кауцију, а прије тога одбијено је деветоструко веће јемство.

Рачуница произилази из поступака судова у Србији: Мишковићу није прихваћено јемство у висини од 25 милиона евра, колико је и висина укупне штете коју му оптужница ставља на терет, па је већ осми мјесец притвореник, а Јоцић је својевремено, у претходном судском поступку, пуштен на слободу за 300.000 евра.

На одлуке суда утичу и фактори мимо закона, прије свега политички, сматрају правни стручњаци.

- Јемство сигурно није изузето од утицаја политике - каже професор кривичног процесног права Божидар Бановић на крагујевачком Правном факултету и Факултету безбједности у Београду.

Криминолог др Добривоје Радовановић такође истиче да јемство треба да се одређује у складу с процјеном опасности од бјекства, али да у Србији није увијек тако, већ постоји очит утицај политике.

- Уколико бекство окривљеног може лако да се спречи, једини разлог зашто се некима одобрава јемство, а некима не, очито је политичке природе. У пракси то се представља као бојазан од узнемирења јавности, што је изразито глупо објашњење - каже Радовановић.

Он напомиње да су притвори у Србији најчешће одмазда политичара који воде државу.

- Тешко је доказиво да је, на пример, степен опасности од бекства код Сретена Јоцића, познатог као Јоца Амстердам, 80 пута мањи него код Мирослава Мишковића, власника „Делте", коме је јемство одбијено. Очито да је судовима главни разлог за одбијање или прихватање јемства расположење водећих политичара - наводи професор Радовановић.  

Да судови у истим случајевима могу имати различите аршине с промјеном политичких прилика, свједочи и случај Станка Суботића Цанета, оптуженог да је био један од организатора шверца дувана деведесетих. Њему, који је у бјекству, сада је прихваћено јемство од 538.000 евра, а раније му је одбијено од чак пет милиона евра. То је био четврти по реду предлог Суботићевих бранилаца за одређивање јемства, и то најмањи, који је суд сада прихватио. Суд је претходно одбио Суботићеве понуде и од 700.000 евра и два милиона евра.

Професор Бановић истиче да је тешко децидирано одговорити колико је приликом одлучивања о јемству присутан посредан или непосредан утицај власти?

- Пошто политика и политичари утичу на све у овој држави, претпостављам да овај фактор има утицаја и када се одобрава јемство, и када се утврђује износ, и када се не покреће финансијска истрага иако постоји сумња у порекло имовине, и када се намерно погрешно процењује вредност имовине која се полаже као јемство - наводи професор Бановић.

Адвокат Божа Прелевић такође не искључује утицаје са стране, који по њему „иду у правцу да се некоме не прихвати јемство, а не да се некоме одобри".

- Суд би морао чешће да примењује јемство и када су у питању сва остала кривична дела када не постоји доказ да ће неко бежати - каже адвокат Прелевић, некадашњи судија и коминистар полиције.

Проблем је и процјена имовине која је неновчана.

- Ту постоје разне могућности да се имовина прецени, за шта постоје примери у пракси - наводи професор Бановић.

 Кауција није амнестија

Професор Бановић упозорава да институт јемства јавност у Србији обично не схвата на прави начин.
- Пуштање из притвора, уз новчано јемство, тумачи се често погрешно, као ослобађање од кривице и казне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.