Mišković 83 puta opasniji od Joce Amsterdama

Beograd - Nevjerovatna 83 puta je veća mogućnost da iz Srbije pobjegne Miroslav Mišković, vlasnik „Delte", nego svojevremeno Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam, kome se u nizu sudi za različita kriminalna djela. U slučaju Stanka Subotića Caneta prihvaćena je tek četvrta ponuda za kauciju, a prije toga odbijeno je devetostruko veće jemstvo.

Računica proizilazi iz postupaka sudova u Srbiji: Miškoviću nije prihvaćeno jemstvo u visini od 25 miliona evra, koliko je i visina ukupne štete koju mu optužnica stavlja na teret, pa je već osmi mjesec pritvorenik, a Jocić je svojevremeno, u prethodnom sudskom postupku, pušten na slobodu za 300.000 evra.

Na odluke suda utiču i faktori mimo zakona, prije svega politički, smatraju pravni stručnjaci.

- Jemstvo sigurno nije izuzeto od uticaja politike - kaže profesor krivičnog procesnog prava Božidar Banović na kragujevačkom Pravnom fakultetu i Fakultetu bezbjednosti u Beogradu.

Kriminolog dr Dobrivoje Radovanović takođe ističe da jemstvo treba da se određuje u skladu s procjenom opasnosti od bjekstva, ali da u Srbiji nije uvijek tako, već postoji očit uticaj politike.

- Ukoliko bekstvo okrivljenog može lako da se spreči, jedini razlog zašto se nekima odobrava jemstvo, a nekima ne, očito je političke prirode. U praksi to se predstavlja kao bojazan od uznemirenja javnosti, što je izrazito glupo objašnjenje - kaže Radovanović.

On napominje da su pritvori u Srbiji najčešće odmazda političara koji vode državu.

- Teško je dokazivo da je, na primer, stepen opasnosti od bekstva kod Sretena Jocića, poznatog kao Joca Amsterdam, 80 puta manji nego kod Miroslava Miškovića, vlasnika „Delte", kome je jemstvo odbijeno. Očito da je sudovima glavni razlog za odbijanje ili prihvatanje jemstva raspoloženje vodećih političara - navodi profesor Radovanović.  

Da sudovi u istim slučajevima mogu imati različite aršine s promjenom političkih prilika, svjedoči i slučaj Stanka Subotića Caneta, optuženog da je bio jedan od organizatora šverca duvana devedesetih. Njemu, koji je u bjekstvu, sada je prihvaćeno jemstvo od 538.000 evra, a ranije mu je odbijeno od čak pet miliona evra. To je bio četvrti po redu predlog Subotićevih branilaca za određivanje jemstva, i to najmanji, koji je sud sada prihvatio. Sud je prethodno odbio Subotićeve ponude i od 700.000 evra i dva miliona evra.

Profesor Banović ističe da je teško decidirano odgovoriti koliko je prilikom odlučivanja o jemstvu prisutan posredan ili neposredan uticaj vlasti?

- Pošto politika i političari utiču na sve u ovoj državi, pretpostavljam da ovaj faktor ima uticaja i kada se odobrava jemstvo, i kada se utvrđuje iznos, i kada se ne pokreće finansijska istraga iako postoji sumnja u poreklo imovine, i kada se namerno pogrešno procenjuje vrednost imovine koja se polaže kao jemstvo - navodi profesor Banović.

Advokat Boža Prelević takođe ne isključuje uticaje sa strane, koji po njemu „idu u pravcu da se nekome ne prihvati jemstvo, a ne da se nekome odobri".

- Sud bi morao češće da primenjuje jemstvo i kada su u pitanju sva ostala krivična dela kada ne postoji dokaz da će neko bežati - kaže advokat Prelević, nekadašnji sudija i koministar policije.

Problem je i procjena imovine koja je nenovčana.

- Tu postoje razne mogućnosti da se imovina preceni, za šta postoje primeri u praksi - navodi profesor Banović.

 Kaucija nije amnestija

Profesor Banović upozorava da institut jemstva javnost u Srbiji obično ne shvata na pravi način.
- Puštanje iz pritvora, uz novčano jemstvo, tumači se često pogrešno, kao oslobađanje od krivice i kazne.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.