Мартијев извјештај, црни облак над регионом

Њујорк - Шеф специјалног тима EULEX-a који истражује наводе из извештаја Дика Мартија, Џон Клинт Вилијамсон каже за Танјуг да је предмет његове истраге “можда једини конгломерат ратних злочина, који је до данас остао нерасвјетљен”, те да је Мартијев извјештај “дефинитивно утицао на имиџ Косова и имиџ људи који су тамо на власти”.

Амерички тужилац има један од најизазовнијих послова на свијету: он је на челу тима који истражује наводе из прошлогодишњег извјештаја Дика Мартија о морбидним злочинима над српским и другим цивилима након окончања сукоба на Косову, укључујући и оптужбе да је највиши врх косовске власти учествовао у злочину вађења органа од киднапованих лица ради продаје на црном тржишту.

Откад је у октобру прошле године именован за шефа специјалног тима, у јавност није доспјело готово ништа везано за ову истрагу. Иако формално ради у саставу EULEX-a, сједиште тима је у Бриселу, на тајној локацији, са аутономним системом веза и посебним мјерама безбиједности.

Вилијамсон досад није дао ниједну изјаву или интервју медијима, тако да је овај разговор са дописником Танјуга из Брисела његово прво обраћање јавности.

- Нажалост, у природи криминалистичке истраге је да се много тога одвија иза затворених врата - каже Вилијамсон и додаје да ниједан одговоран тужилац или полицајац неће јавно износити податке о напретку и прикупљеним доказима док је истрага у току.

Кад имате овако сложену истрагу, додао је, онда је градите на доказима, тако што један доказ води ка другом.

- Ако објавите шта сте прикупили, ризикујете да компромитујете те доказе, угрожавате животе свједока и поткопавате цијелу истрагу – рекао је он.

Вилијамсон, који је провео седам година као тужилац у Хашком трибуналу, и те како је упознат са проблемима које су Трибунал, а касније UNMIK и EULEX, имали са заштитом свједока на Косову.

- Анализирали смо све што је било и извукли лекције како из грешака, тако и из успјеха. Управо стога смо за потребе овог тима направили посебну структуру која је смјештена овдје у Бриселу и донијели низ мјера да осигурамо интегритет истраге и безбједност свједока, тако да можемо да радимо без уплитања и успјешно завршимо посао – истакао је Вилијамсон.

Случај “Жута кућа”: Спектар злочина много шири

Када је ријеч о најсензационалнијем дијелу Мартијевог извјештаја, узимању органа од киднапованих лица у такозваној “жутој кући” у Албанији, Вилијамсон упозорава да је спектар злочина много шири.

- У извјештају се говори о стотинама људи који су били отети, држани у логорима, малтретирани и убијени, а онда се каже да је један мањи број тих људи послат у друге логоре, гдје су им вађени органи - истиче Вилијамсон.

Амерички тужилац наглашава да је задатак његовог тима да истражи цијели тај спектар злочина, утврди судбину киднапованих и приведе правди одговорне.

Вилијамсон каже да је потпуно свјестан политички експлозивне природе Мартијевог извјештаја и да управо то показује зашто је његова истрага неопходна.

- То је можда једини конгломерат ратних злочина који је до данас остао нерасвјетљен и он као црни облак лебди над регионом - каже Вилијамсон и додаје да је Мартијев извјештај дефинитивно утицао на имиџ Косова и имиџ људи који су тамо на власти.

- Тај облак лебди и изнад глава оних који су изгубили своје најближе и не знају њихову судбину. Они заслужују правду - наглашава тужилац.

У јавности је, указује Вилијамсон, створена извјесна конфузија у вези са наводима о узимању органа од киднапованих цивила током 1999-2000, и много скоријег случаја приштинске клинике Медикус, у којој се такође трговало органима.

- То су двије врло различите ситуације - објашњава он.

Кад је ријеч о догађајима из 1999-2000, додао је, наводи се да су људи одведени у илегалне логоре и тамо убијани да би им вадили органе.

Случај “Медикус” 

У случају “Медикус”, људи су навођени да добровољно дају органе у замјену за новчану накнаду и нико није убијен, мада су неки преварени.

- Не желим ни на који начин да умањујем патњу људи у случају “Медикус”, али то је сасвим друга врста злочина од оног који ми истражујемо - наводи тужилац.

Вилијамсон додаје да се не може искључити могућност (на коју је и Марти указао) да су исти људи укључени у оба случаја, али упозорава да то тек треба установити.

Клинт Вилијамсон тврди да сада има довољно људских, материјалних и правних ресурса да свој посао успјешно приведе крају, али упозорава да ће истрага, која обухвата три јурисдикције и временски распон од преко дванаест година, бити дуга и сложена.

Он наглашава да је у основи задовољан подршком која му је обећана из Београда, Приштине и Тиране и да је то од кључне важности за наставак истраге.

- У Албанији је парламент једногласно изгласао закон који нам даје иста овлашћења које је особље Хашког трибунала имало у земљама бивше Југославије, тако да можемо самостално да вршимо истражне радње - наводи Вилијамсон.

Из Србије, гдје сам путовао на почетку мандата и касније, додао је, добили смо изразе подршке са највиших мјеста, од владе и од сад већ бившег предсједника Бориса Тадића, а надамо се да ће се добра оперативна сарадња наставити и убудуће.

- Кад је ријеч о Косову, наша овлашћења црпимо из извршног мандата EULEX-a, тако да и тамо можемо да радимо и независно од косовских власти – навео је он.

Још се не зна мјесто суђења 

Једна од особености Вилијамсоновог положаја је што он, као тужилац, још увијек не зна који ће суд и гдје судити по оптужницама када оне једном буду подигнуте.

- Ми смо дио EULEX-ovog правосудног система, али тек ћемо видјети да ли ће предмет ићи пред међународне судије које су већ на Косову, или ће за овај случај бити формиран посебан суд - каже Вилијамсон, али подвлачи да ће то “у сваком случају бити међународни суд, са међународним судијама”.

А кад је ријеч о мјесту суђења, то ће зависити од политичко-безбједносних услова који у том тренутку буду владали.

- То може бити на Косову, уколико услови буду повољни, а може и на неком другом мјесту, али ово питање се још разматра. Исти крититеријуми због којих је сједиште специјалног тима смјештено ван Косова утицаће и на одлуку гдје ће се судити - каже Вилијамсон.

На крају, Вилијамсон објашњава зашто вјерује да је боље што се истрага о Мартијевом извештају одвија под окриљем EULEX-a, а не Уједињених нација, као што су тражиле Србија и Русија.

- Чињеница је да би за формирање новог суда под окриљем УН било потребно много више времена него за формирање нашег тима - каже он и указује да би само састављање статута новог суда, те обезбјеђење људских и материјалних ресурса, потрајало најмање годину до двије.

Постоји и аргумент да је мандат УН неопходан зато што истрага обухвата различите државе и јурисдикције, додао је, али као што сам већ објаснио, тај проблем смо већ ријешили.

Он додаје да је Савет безбједности УН ипак укључен у истрагу кроз извјештаје које редовно добија од EULEX-a.

Чекајући резултате истраге, за које Вилијамсон процјењује да би се могле појавити за двије до три године, и евентуалне оптужнице, остаје нада да злочинце, макар са већ сад огромним закашњењем, стићи правда.

У супротном, црни облак из Мартијевог извјештаја остаће да лебди над Балканом још генерацијама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.