Мало професионализма у медијима

Београд - У Србији не постоје услови за економску самоодрживост медија, оцењено је на дебати “Етика информисања - медији између слободе и одговорности”, преноси Б92.

Лоша ситуација у медијима је друштвено релевантан проблем, сматрају учесници ове дебате.

- Огласно тржиште у Србији вреди 70 милиона евра што је недовољно, а проблем је и што се нови медији покрећу без бизнис плана и обезбеђених средстава за функционисање - навела је Јованка Матић из Института друштвених наука на скупу у Народној банци Србије.

Она је истакла да је низак степен професионализма новинара, поред економских проблема, кључан за лошу ситуацију у српским медијима.

- Одговорно новинарство искључиво зависи од новинара и у томе му је главни савезник цивилни сектор - додала је Матић, уз оцјену да је неопходно реафирмисати новинарство.

Она је навела и да завршни рачуни од посљедње три године у 12 водећих дневних листова показују да су профитабилно пословала четири - Рингиер, Данас, Привредни преглед и Нишке новине, као и да 43 одсто водећих недјељника не послује профитабилно.

- Медији се удварају публици или држави и оглашивачима... Притисак на медије ће се појачавати и све је мање простора за професионално деловање - додала је Матић.

Она је оцијенила и да се држава од свих могућих начина финансирања јавног сервиса одлучила за најлошије - буџетско.

Предсједник Фондације Центар за демократију Драгољуб Мићуновић је оцијенио да је зависност медија од власти и капитала данас огромна сметња у друштву, као што су некад биле цензуре у тоталитарном друштву.

- Увек је било тога да власт покушава да контролише одређене медије. Међутим, право је сваког грађанина да буде информисан, а то је чак и дужност сваког грађанина - навео је Мићуновић и истакао да је основни задатак сваког новинара да трага за истином.

Предсједник Синдиката новинара Србије Драгана Чабаркапа је рекла да је кључно питање у области медија зашто у приватним медијима нема синдиката и ко то спријечава.

- Ми се залажемо да држава не изађе из медија, јер би 5.000 наших колега остало без посла. Слободу новинара штите колективни уговори и синдикати, а они постоје само у медијима у којима је држава задржала власништво - рекла јеЧабаркапа.

Она је навела и да се не може очекивати од новинара који имају нередовних примања, често око 20.000 динара, да се баве истраживачким новинарством.

Аналитичар Милан Николић је оцијенио да су медији у Србији у служби приватних интереса и да због нетранспарентности власништва није јасно које се информације и у чијем интересу објављују, као и да је мноштво непровјерених информација.

- Поред питања слободе, питање је и одговорности медија. То су две стране исте медаље - навео је он.

Николић, који је и члан Управног одбора Радио-телевизије Србије (РТС), казао је да је јавни сервис у тешкој финанцијској ситуацији и да му треба око 100 милиона евра годишње за нормално функционисање, а да има око 60 милиона.

Како је навео, кад би се отпустио вишак запослених за социјални програм би требало одвојити годишњи приход РТС-а.

Дебата “Етика информисања - медији између слободе и одговорности” одржана је у оквиру пројекта “Демократски политички форум”, а организовали су је Фондација Центар за демократију и њемачка фондација “Фридрих Еберт”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.