Malo profesionalizma u medijima

Beograd - U Srbiji ne postoje uslovi za ekonomsku samoodrživost medija, ocenjeno je na debati “Etika informisanja - mediji između slobode i odgovornosti”, prenosi B92.

Loša situacija u medijima je društveno relevantan problem, smatraju učesnici ove debate.

- Oglasno tržište u Srbiji vredi 70 miliona evra što je nedovoljno, a problem je i što se novi mediji pokreću bez biznis plana i obezbeđenih sredstava za funkcionisanje - navela je Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka na skupu u Narodnoj banci Srbije.

Ona je istakla da je nizak stepen profesionalizma novinara, pored ekonomskih problema, ključan za lošu situaciju u srpskim medijima.

- Odgovorno novinarstvo isključivo zavisi od novinara i u tome mu je glavni saveznik civilni sektor - dodala je Matić, uz ocjenu da je neophodno reafirmisati novinarstvo.

Ona je navela i da završni računi od posljednje tri godine u 12 vodećih dnevnih listova pokazuju da su profitabilno poslovala četiri - Ringier, Danas, Privredni pregled i Niške novine, kao i da 43 odsto vodećih nedjeljnika ne posluje profitabilno.

- Mediji se udvaraju publici ili državi i oglašivačima... Pritisak na medije će se pojačavati i sve je manje prostora za profesionalno delovanje - dodala je Matić.

Ona je ocijenila i da se država od svih mogućih načina finansiranja javnog servisa odlučila za najlošije - budžetsko.

Predsjednik Fondacije Centar za demokratiju Dragoljub Mićunović je ocijenio da je zavisnost medija od vlasti i kapitala danas ogromna smetnja u društvu, kao što su nekad bile cenzure u totalitarnom društvu.

- Uvek je bilo toga da vlast pokušava da kontroliše određene medije. Međutim, pravo je svakog građanina da bude informisan, a to je čak i dužnost svakog građanina - naveo je Mićunović i istakao da je osnovni zadatak svakog novinara da traga za istinom.

Predsjednik Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa je rekla da je ključno pitanje u oblasti medija zašto u privatnim medijima nema sindikata i ko to spriječava.

- Mi se zalažemo da država ne izađe iz medija, jer bi 5.000 naših kolega ostalo bez posla. Slobodu novinara štite kolektivni ugovori i sindikati, a oni postoje samo u medijima u kojima je država zadržala vlasništvo - rekla jeČabarkapa.

Ona je navela i da se ne može očekivati od novinara koji imaju neredovnih primanja, često oko 20.000 dinara, da se bave istraživačkim novinarstvom.

Analitičar Milan Nikolić je ocijenio da su mediji u Srbiji u službi privatnih interesa i da zbog netransparentnosti vlasništva nije jasno koje se informacije i u čijem interesu objavljuju, kao i da je mnoštvo neprovjerenih informacija.

- Pored pitanja slobode, pitanje je i odgovornosti medija. To su dve strane iste medalje - naveo je on.

Nikolić, koji je i član Upravnog odbora Radio-televizije Srbije (RTS), kazao je da je javni servis u teškoj financijskoj situaciji i da mu treba oko 100 miliona evra godišnje za normalno funkcionisanje, a da ima oko 60 miliona.

Kako je naveo, kad bi se otpustio višak zaposlenih za socijalni program bi trebalo odvojiti godišnji prihod RTS-a.

Debata “Etika informisanja - mediji između slobode i odgovornosti” održana je u okviru projekta “Demokratski politički forum”, a organizovali su je Fondacija Centar za demokratiju i njemačka fondacija “Fridrih Ebert”.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.