Фото: Лекс-Шекс закон на дјелу
ЗAГРЕБ - Дио хрватске јавности доживљава најновије потезе државног тужилаштва Србије наставком српске државне политике која се огледала у случајевима Ејупа Ганића, Јована Дивјака и Илије Јуришића, кажу у Хрватском хелсиншком одбору.
- Међутим, чињеница да тужилаштво Србије није до сада ставило на Интерполову листу потпредсједника Хрватског сабора Владимира Шекса чак ни приликом његовог недавног службеног путовања у иностранство, и то послије примања оптужница од стране хрватског Министарства правосуђа 27. јула ове године, ту тезу демантује - наглашава се у саопштењу ХХО-а које је потписао предсједник Иван Звонимир Чичак.
Наиме, у ХХО кажу да је закон против “београдских оптужница” изазвао у Хрватској, али и у међународној јавности, бројне расправе и чуђења те је оцијењен и као хрватски корак уназад, преносе хрватски медији.
- Изненађујуће је да дио домаће јавности, а поготово политичара, не види дугорочну штету од покушаја доношења тог исхитреног закона, популарно названог Лекс-Шекс, по имену потпредсједника Сабора Владимира Шекса, првоосумњиченог на пристиглој оптужници за ратни злочин из Србије - наводи ХХО.
Подсјећа се да је препуштање предмета осумњичених за ратне злочине од стране тужилаштва Србије резултат билатералног споразума између влада Србије и Хрватске, постигнутог на састанку министара правосуђа одржаном у фебруару ове године у Загребу.
- Није потребно склапати било какве нове споразуме и договоре, већ се само треба држати постојећих. Још важније је да се политика макне из правосуђа и да омогући државним тужилаштвима Хрватске и Србије да испуне садржајем већ постигнути политички оквир - истиче ХХО и додаје да се договор из фебруара ове године односи на предмете Војног тужилаштва ЈНA, а потом Србије.
Даље се подсјећа да је новоосновано Тужилаштво за ратне злочине Србије преузело од Војног тужилаштва 700 предмета, од којих је 90 одсто одмах, послије провјере, обустављено. Велики дио предмета бившег Војног тужилаштва ЈНA постао је ништаван Законом о амнестији за кривично дјело оружане побуне, који је донио парламент Србије. Тако је преостао само прогон за кривична дјела ратног злочина, због чега би и Шекс требало да одговара.
ХХО даље наставља да с правом поставља питање зашто тај закон није усвојен раније, него се упућује у процедуру сада, кад се ради искључиво о оптужници против Шекса и других.
Због свега тога министар Дражен Бошњаковић вјероватно није желио да брани Лекс-Шекс у Сабору прошле седмице - стоји у саопштењу ХХО у којем се даје за право и државним адвокатима Хрватске и Србије који кажу да је најава Закона о ништавности нарушавање добрих односа.
- Чега се боје Шекс и други ако је случај заиста заснован само на изнуђеним исказима заробљених. Коначно, без обзира на усвајање закона, тужилаштво Хрватске ће морати наставити поступак против Шекса и других, без обзира на извор информисања о почињеном кривичном дјелу ратног злочина - закључује ХХО.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.