Коштуница тас на ваги

БЕОГРAД - Прошлонедјељно постројавање странака у изборне колоне за освајање власти 11. маја, дало је донекле нове обрисе политичке сцене у Србији

Извјесно је да ће се главна битка у дубоко подијељеној Србији водити између Демократске странке и Српске радикалне странке, али је и вјероватно да нико неће имати довољно гласова да сам освоји власт, па ће нову владу дефинисати страначки преговори.

Судећи према изјавама партијских функционера, могуће су најразличитије комбинације за будућу већину, односно показује се да није немогуће да скоро свако са сваким може у коло власти.

Мада се у старту вјеровало да је одлазећи премијер и предсједник Демократске странке Србије Војислав Коштуница изборе расписао да би на поштен начин озваничио, почетком марта формирану парламентарну коалицију са радикалима, његово ћутање на трећи позив из СРС-а о формирању постизборног савеза показало је да такав сценарио није дефинитиван и у случају да двије странке, након избора имају парламентарну већину.

Према сазнањима "Гласа Српске" у ДСС-у, Коштуница је, свјестан снаге од седам одсто свог пулена, предсједника Нове Србије Велимира Илића на недавним изборима за предсједника, зацртао да до 11. маја стигне на десет одсто гласова и позиције незаобилазног фактора у формирању нове власти.

Лидер ДСС-а не рачуна на трећи премијерски мандат, што су му јасно до знања ставили и ДС и радикали, али себе види као "тас на ваги" и "владара из сенке", без обзира на то ко ће формирати нову власт.

Да ДС није потпуно искључио ДСС-НС указао је и функционер ДС-а Оливер Дулић.

Са друге стране Борис Тадић и његове демократе су под окриље примили више малих странака које, с капацитетом од 60.000 до евентуалних 200 хиљада гласова, не могу да пређу цензус од пет одсто за улазак у парламент, па би се њихови гласови у коначном резултату расули на најјаче странке.

Одлука је услиједила након фебруарских истраживања за страначке потребе којима је Г17 плус пао на 3,8 одсто, а у игри се нашао и лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић који је на јануарским изборима 2007. стигао до 3,38 процената и без великих апетита у власти, с једином жељом да се врати у парламент. У политичким круговима се спекулише да је Драшковић подршком Илићу у првом кругу избора, требало и да га преведе у "проевропски блок", што му ипак није пошло за руком.

ДС очекује да ће им близу 100.000 гласова донијети и Санџачка демократска партија Расима Љајића и Лига социјалдемократа Војводине Ненада Чанка.

Чанак се, према нашим сазнањима, обрео на изборној листи ДС-а не само зато што је подржао Тадића на изборима за предсједника, већ и због рачунице жуто-плавог табора да се Либерално демократској партији одузму гласови ЛСВ који су допринијели уласку Чедомира Јовановића у скупштину.

Овај сценарио у којем се ДС није одрекао постизборне сарадње са Јовановићем је замишљен и као отклон од ЛДП-а, у случају да ДС мора да сарађује са социјалистима Ивице Дачића, ојачаног Партијом уједињених пензионера и Јединственом Србијом Драгана Марковића Палме напрасно окренутог европском путу земље, у чему се приказао радикалнијим и од најрадикалнијих ДС-оваца.

Дачић, који се у неколико разговора Тадићу нудио и након прошлогодишњих јануарских избора, контакте са лидером ДС-а није прекинуо, а док се нада да ће порасти и имати са чим да преговара послије 11. маја, удобно држи двије фотеље и чека резултате. Док евентуалном постизборном сарадњом са Тадићем размишља о власти и уласку у свјетску партијску асоцијацију Социјалистичке интернационале, шеф социјалиста који је опрао СПС од политике Слободана Милошевића, злу не требало, рачуна и на евентуалну улогу у комбинацији са ДСС-ом чија је "дворска странка", био у претпрошлој Коштуничиној влади.

Да нове предизборне коалиције не могу круцијално да помјере бираче смјештене на два супротна пола, сматра директор агенције за истраживање јавног мњења "Интерактив рисрч", Мирослав Шутић, који објашњава да би Коштуница могао да се са седам одсто и тежњом да их повећа, нађе као и евентуално ЛДП, у позицији да тргује.

СПС према његовим ријечима покушавају да повисе рејтинг на пензионерима, али не могу да рачунају да би их то појачање могло помјерити са кретања у оквиру пет до седам одсто гласова.

Јасно је, каже Шутић, да радикали зову ДСС, јер им Коштуница више одговара од социјалиста као практичнији и важнији партнер, па овај истраживач не искључује да до таквог савеза и дође, ако добију довољно гласова бирача.

Мањинске партије могле би да буду важан фактор у формирању нове власти. Мађарска заједница, чије су се четири странке након вишегодишњег раскола ујединиле око Савеза војвођанских Мађара стартује са нешто више од 90.000 освојених гласова са фебруарских предсједничких избора и нада се сопственом посланичком клубу. Руковођени њиховим успјехом, лидер Листе за Санџак Сулејман Угљанин и предсједник Ромске партије и републички посланик Срђан Шајн, позвали су на обједињавање гласова својих националних заједница.

Вођа радикала Војислав Шешељ и лидер ЛСВ-а Ненад Чанак, све су процјене, могли би да умање изборни резултат СРС-а и ДС-а.

Радикалима би повратак беџева са Шешељевим ликом на ревере и чињеница да ће вођа из Шевенингена бити носилац листе, могли да одбију дио гласова мање радикалних бирача које је привукла прича о социјалној правди и борби против корупције. Чанак са ставовима о Косову који се косе са ДС-овим "и Косово и Европа", може да оштети демократе, за гласове демократски оријентисаних бирача који су против одрицања од јужне покрајине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.