Како странци улазе у власт Србије

Београд - Док први потпредсједник Владе Србије Александар Вучић не заврши преговоре са иностраним стручњацима, неће почети преговори о кадровским рјешењима за упражњена министарска мјеста.

Лидер СНС-а преговоре са “искусним играчима” из Велике Британије, средње и сјеверне Европе приводи крају и исход је могућ до краја радне недјеље, пишу “Вечерње новости”.

Да би странци могли да уђу у сам врх државне власти Србије, гледано са становишта закона, морају да имају држављанство Србије.

Међутим, српско држављанство могуће је под одређеним околностима добити по убрзаној процедури.

Примјера ради, чланом 45 Закона о државним службеницима прецизирано је да као државни службеник може да се запосли само пунољетан држављанин Србије, који има прописану стручну спрему и испуњава остале услове одређене законом, другим прописом и правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних мјеста у државном органу, подсјећа лист “Данас”.

Такође, у члану 10 Закона о народним посланицима наводи се да право да бира посланика и да буде биран за посланика има грађанин са пребивалиштем у Србији који је истовремено и држављанин Србије, који је навршио 18 година живота и пословно је способан.

Странац о чијем могућем аранжману у Влади се тренутно највише говори је Доминик Строс Кан, бивши шеф Међународног монетарног фонда.

Како је ексклузивно објавио лист “Данас”, а касније потврдио лидер СНС-а и први потпредсједник Владе Александар Вучић, постоји жеља да тај француски стручњак постане савјетник у Министарству финансија, као и да се у Министарство привреде доведе “угледан британски стручњак”.

Богољуб Милосављевић, професор уставног права на Универзитету Унион, указује за “Данас” да постоји могућност ангажовања страних држављана у појединим ресорима, што се остварује закључивањем уговора о њиховом најму, као и људи рођених у Србији који су по одласку у иностранство задржали пасош матичне земље.

- Странци се ангажују на основу посебних уговора, и они најчешће обављају дужности савјетника у Влади, а уколико постоји интерес да ступе на неку државну функцију, укључујући министарску, или да постану судије, примењује се процес убрзаног добијања држављанства. То значи да Влада путем посебне одлуке додјељује држављанство - објашњава он.

Као примјер добијања држављанства по убрзаном поступку Милосављевић наводи случај Адријане Лиме, познате бразилске манекенке удате за српског кошаркаша Марка Јарића.

Наиме, министар унутрашњих послова Ивица Дачић је у децембру 2009. уважио захтјев Лиме да добије српски пасош, јер га је она обавијестила о намјери да се укључи у хуманитарни рад и активности у вези с промоцијом Србије.

Сарадници на европским пројектима

Страни држављани такође су ангажовани у Србији на различитим пројектима, нарочито у домену европске интеграције.

Између осталог, словеначки стручњаци Андреј Енгелман и Мојмир Мрак учествују у пројекту Њемачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) “Подршка процесу европских интеграција”, а бивши функционер Владе Хрватске Тамара Обрадовић Мазал и некадашњи посланик ХДЗ Марија Пејчиновић Бурић учеснице су пројекта ЕУ чији је циљ усклађивање српског законодавства са европским.

Држављанство по кратком поступку добио је и Радован Јелашић, бивши гувернер Народне банке Србије, који је прије ступања на ту функцију био држављанин Мађарске, у којој је рођен.

С друге стране, култни амерички бизнисмен Милан Панић рођен је у Београду, али је због Устава САД морао да, прије него што је 1992. постао предсједник Владе СР Југославије, добије посебан указ од тадашњег предсједника САД Џорџа Буша старијег.

У наведеном документу истакнуто је да је именовање Панића у интересу Америке.

Пракса коришћења искустава и знања странаца од реномеа за домаће потребе примјењена је и у изборној кампањи 2012, када је бивши градоначелник Њујорка Рудолф Ђулијани дошао у Београд на позив СНС-а, изражавајући подршку Вучићу, тадашњем кандидату напредњака за градоначелника.

Иван Симич, Словенац са српским пасошем, изабран је крајем 2012. за вршиоца дужности директора Пореске управе Србије.

Када је ријеч о странцима који већ имају улогу савјетника у Влади, издваја се Миклош Џуринда, бивши премијер Словачке.

Њега је за савјетника ангажовала потпредсједник Владе Сузана Грубјешић, која као кадар УРС-а неће бити члан реконструисане Владе.

У Министарству правде и државне управе виши правни савјетник је Алан Биро, који је и члан Комисије за истрагу о убиству новинара. Биро је три деценије радио у Министарству правде Француске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.