Предсједник Тадић је рекао хрватском предсједнику да се стратишта као што је Јасеновац, али и сва остала, не смију заборавити, а да се сви који су починили злочине морају наћи пред лицем правде, пише у саопштењу
БЕОГРAД - Кабинет предсједника Србије Бориса Тадића демантовао је јуче наводе загребачког "Вечерњег листа" да су се Тадић и хрватски предсједник Стјепан Месић сложили током разговора у Загребу да теме Другог свјетског рата буду стављене "ад акта", укључујући број жртава у Јасеновцу.
Предсједник Тадић рекао је, напротив, хрватском предсједнику да се стратишта као што је Јасеновац, али и сва остала, не смију заборавити, а да се сви који су починили злочине морају наћи пред лицем правде, речено је агенцији Танјуг у Кабинету предсједника Србије.
Тадић и Месић разговарали су на састанку у Загребу о невиним жртвама у логору Јасеновац, Јадовну и у акцији "Олуја", а српски предсједник је у том контексту рекао да се он лично никад неће бавити пребројавањем жртвама, прецизирано је у кабинету.
- То остављам историчарима. За мене је свака невина жртва превелика- рекао је Тадић, како је пренијето националној агенцији.
Стратишта као Јасеновац и сва остала не смију се никада заборавити, а жртвама треба одати дужно поштовање, навео је Тадић том приликом.
Он је такође изнио чврст став да све који су починили злочине треба извести пред лице правде.
Говорећи са Месићем о свом извињењу хрватском народу за злочине почињене над његовим припадницима, предсједник Тадић је рекао хрватском предсједнику да сличне гестове очекује од свих својих колега у региону, наведено је за Танјуг у Кабинету предсједника Србије.
Загребачки "Вечерњак" пренио је јуче да су се Тадић и Месић сложили током разговора, на маргинама Енергетског самита, да се теме Другог свјетског рата заувијек ставе "ад акта", тј. баце у заборав.
Како је навео лист, ријеч је о Месићевој иницијативи с којом се Тадић сложио.
Загребачки дневник је подсјетио да хрватска страна сматра да би завршетак приче о Другом свјетском рату требало да укључи и избацивање бројке од 700 хиљада жртава у Јасеновцу из службене српске историографије, као и "смијештање четничког покрета у реални контекст".
