Хрвати профитирали од убиства Ђинђића

БЕОГРAД - Европски комесар за спољну политику Крис Патен приликом посјете Загребу 13. марта 2003. године, према депеши из америчке амбасаде у хрватској престоници, пренио је тадашњим хрватским властима да њихова апликација за чланство у ЕУ "неће бити ометана оживљавањем нестабилности у сусједној Србији".

- У ствари, њему је било јасно да ће Ђинђићево убиство побољшати изгледе хрватске апликације, без обзира на лоше или добре податке хрватске владе о усклађености са европским политичким условима, зато што ЕУ Хрватску види, и жели да тако и остане, као земљу релативне стабилности у региону. Само велики проблем с Хагом би пореметио тај колосијек - пише у депеши сачињеној дан након убиства Ђинђића.

Патен се тада састао са хрватским предсједником Стјепаном Месићем, премијером Ивицом Рачаном и кључним парламентарцима, али су састанци били кратки због Ђинђићевог убиства и Патен је требало да оде у Београд.

- Патен је био забринут да је притисак међународне заједнице на Србију због Хашког трибунала био суров и да је допринио убиству - стоји у овом документу.

Према депеши из америчке амбасаде у Хрватској, која је написана 1. априла 2003. године приликом посјете генералног секретара NATO лорда Џорџа Робертсона Загребу, хрватски премијер Ивица Рачан савјетован је да спријечи дискусију о бјекству хашког оптуженика Готовине изјавом да "у освит Ђинђићевог убиства Хрватска сматра да је вријеме да крене против људи умијешаних у ратне злочине у Југославији и РС".

Џорџ Робертсон

- Робертсонова порука о сарадњи с Хагом била је само израз разумијевања - пише у депеши, гдје се додаје да су Aмериканци "разочарани што је Робертсон можда оставио хрватску владу у утиску да ће убиство Ђинђића можда охрабрити међународну заједницу да олабави притисак за реформе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.