Грађани Србије на референдуму одлучују о промјени Устава

Гласачка мјеста у отворена су јутрос у седам часова, а биће затворена у 20.

Предсједник Србије Александар Вучић гласао је јутрос на  гласачком мјесту 140 у вртићу „Тесла-наука за живот“ на Новом Београду. На гласање је дошао сам.

Након што је обавио своју грађанску дужност и изјаснио се на референдуму, изјавио је да се нада да ће грађани данас гласати за напредак демократије и владавине права у земљи.

-Да ће гласати за суштински, истински независно правосуђе, самостално тужилаштво - рекао је Вучић новинарима након гласања.

Додао је да ће тиме сви на најбољи начин показати да осим изградње земље, и напретка у инфраструктури, могу да побољшавају друштво правећи још бољи амбијент за инветситоре, којима је правна држава кључни фактор када доносе одлуку где да улажу свој новац.

-И зато хвала свима који данас изађу на референдум - рекао је Вучић.

Предсједница Владе Србије Ана Брнабић гласала је у 09.40 часова на бирачком мјесту број 34 у Школи за дизајн на Дедињу.

-Гласала сам на референдуму како бисмо имали већу владавину права у Републици Србији, како би судство било независно, а тужилаштво самостално. Како би пред судовима били сви једнаки, како се судије у Србији никад више не би бирале по општинским одборима било које странке и како никада више не би морали да видимо оно што смо гледали 2009. године са оном реформом правосуђа, како су је звали, а у ствари је била потпуна политичка чистка судија, када је 837 судија у једном дану остало без функције, иако је Устав гарантовао сталност њихове функције и то само зато што су били политички неподобни - изјавила је премијерка послије гласања.

Изразила је наду да је референдум почетак новог поглавља јачања правосудних институција у Србији.

-Поглавља где ћемо додатно имати јаче институције, пре свега судство и тужилаштво и где ћемо, самим тим, имати и много ефикасније судство, тако да и суђења буду не само у разумном року, него и много краће од тога - изјавила је Брнабић.

Истакла је да вјерује да је глас за промјену Устава глас за то да никада више нико неће моћи да каже да „чека миг одозго“ или од неког политичара да би донио неку пресуду.

-То макар од 2014. године свакако није било могуће у Србији, али је ово свакако гаранција да никада више неће бити могуће - закључила је премијерка Брнабић.

Међу првима је јутрос гласао предсједник Народне скупштине Србије Ивица Дачић. Дачић је гласао у седам часова на бирачком месту 35 у Мјесној заједници Дедиње и као први гласач отворио гласање на том бирачком месту.

Дачић је позвао грађане Србије да изађу на референдум и да гласају за судство које ће, како је рекао, судити искључиво по законима и без било каквог политичког утицаја.

-Ово је прва власт која се одриче свог права да бира судије и тужиоце, то се никад није десило и то пуно значи - рекао је Дачић.

Нагласио је да је промјена Устава и нужан предуслов за даљи процес европских интеграција.

- Без овога нема даљег напредовања у европским интеграцијама. То је интенција која постоји у Европи, да се начин избора судске гране власти измешта из сфере у политике у сфери која би означавала једну врсту аутономије правосудног система од политичког утицаја - рекао је Дачић.

Нагласио је да је важно да грађани искористе своје уставно и демократско право и да гласају искључиво у свом интересу, односно у интересу тога да, како каже, систем на који су се жалили претходних деценија буде бољи и на који су претходних година и деценија имали одређене примједбе.

- Те примедбе су се углавном сводиле на то да треба извршити деполитизацију правосуђа, смањити утицај политике. Сматрало се да је то једна од негативних страна правосудног система - рекао је Дачић.

Навео је да, ако грађани на референдуму потврде одлуку парламента, уставне промјене ступају на снагу дан послије објављивања званичних резултата референдума и да након тога законодавна и извршна власт немају ништа са избором судске власти.

-Потпуну одговорност преузимају независна тела и то је гаранција да смо почели и да идемо даље у процесу реформе система владавине права - навео је предсједник српског парламента.

Дачић је поновио је да се уставне промјене односе искључиво на начин избора судија и тужилаца и да немају никакве везе са Косовом као што се, каже, могло чути у јавности.

Промјене

Амандмани предвиђени Актом о промјени Устава односе се само на правосуђе и њима се не мијењају други дијелови Устава.

Амандманима се, како указују стручњаци, предвиђају додатне гаранције за независност судства и судија, гарантује се и сталност судијске функције и предвиђа да ће највиши суд у Републици бити Врховни суд.

Мијењају се заправо уставне одредбе о уређењу судова и јавних тужилаштава, а имајући у виду да постоји међузависност између ових одредби и других одредби Устава, измијењени су и чланови који се тичу начела подјеле власти, надлежности Народне скупштине, начин одлучивања у Народној скупштини и састав Уставног суда, као и избор и именовање судија Уставног суда.

Према предложеним амандманима, судије, предсједника Врховног суда и предсједнике судова бираће Високи савјет судства (ВСС), а не више Народна скупштина, а предвиђене су и промјене у организацији јавног тужилаштва које треба да обезбиједе самосталност и одговност јавних тужилаца.

Главне јавне тужиоце и јавне тужиоце бираће Високи савјет тужилаца, а не више Народна скупштина.

Прокламовано је и да је судија независан, као и да је забрањен сваки непримерени утицај на судију у вршењу судијске функције.

Укида се први избор судија на мандат од три године и гарантује сталност судијске функције, која траје од избора за судију док судија не наврши радни виек.

Предвиђени су и разлози из којих судији може пре времена да престане функција, што значи да се законом не могу прописати други разлози.

Одлуку о престанку функције може да донесе само орган који судије и бира - ВСС.

Амандмани предвиђају и промјену назива највишег суда у Републици, па ће умјесто Врховни касациони суд тај суд носити назив Врховни суд, који је према објашњењу Републичке изборне комисије у складу са правном традицијом Србије, као и са надлежностима које традиционално има највиши суд у држави.

Предложеним рјешењима се укида избор судија у Народној скупштини и предвиђа се избор искључиво од стране ВСС.

Тај орган чиниће 11 чланова од којих су шест судије које бирају њихове колеге судије, четири истакнута правника које бира Народна скупштина и предсједник Врховног суда.

Представници извршне и законодавне власти ће на овај начин у потпуности бити искључени из избора судија, а исто важи и за избор предсједника Врховног суда и предсједнике судова, које ће такође бирати ВСС.

За чланове ВСС из реда истакнутих правника могу бити изабрана лица са најмање 10 година искуства у правној струци, који не могу бити чланови политичке странке и морају бити достојни ове функције.

Њих ће бирати Народна скупштина послие спроведеног јавног конкурса, а детаљни услови за конкурс биће прописани законом.

Највеће промјене тичу се организације јавног тужилаштва и предвиђају да функцију јавног тужилаштва врше Врховни јавни тужилац, главни тужиоци и јавни тужиоци.

Главни тужиоци вршиће функцију садашњих јавних тужилаца, а садашњи замјеници јавних тужилаца постаће јавни тужиоци и вршиће функцију јавног тужилаштва заједно са главним јавним тужиоцима.

Предвиђеном промјеном обезбјеђује већа самосталност и одговорност носилаца јавнотужилачке функције, јер ће поступајући јавни тужилац именом и презименом одговарати за свој предмет, јер је он у контакту са странкама (окривљеним и оштећеним) а не јавни тужилац који сада стоји иза сваке одлуке тужилаштва, иако нема непосредан контакт са странкама и не поступа у предметима.

У складу са називом највишег суда промијењен је и назив највишег јавног тужилаштва које се више неће звати Републичко јавно тужилаштво већ Врховно јавно тужилаштво, а којим руководи Врховни јавни тужилац.

Амандмани предвиђају и да главне јавне тужиоце и јавне тужиоце бира Високи савјет тужилаца, а не више Народна скупштина на приједлог Владе.

Међутим, само ће Врховног јавног тужиоца и даље бирати Народна скупштина на приједлог Високог савета тужилаца, после спроведеног јавног конкурса.

Високи савјет тужилаца биће самосталан државни орган који обезбјеђује и гарантује самосталност и јавног тужилаштва, Врховног јавног тужиоца, главних јавних тужилаца и јавних тужилаца.

Овај орган има 11 чланова од којих су пет јавни тужиоци које бирају главни јавни тужиоци и јавни тужиоци, четири истакнута правника које бира Народна скуоштина, Врховни јавни тужилац и министар надлежан за правосуђе.

Амандманима је предвиђено да министар не може да гласа у поступку утврђивања дисциплинске одговорности јавних тужилаца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.