Гајин: Могућ грчки сценарио за РТС

Београд - Саша Гајин, члан радне групе за израду закона о јавним медијским сервисима, каже да није тешко замислити да РТС и РТВ доживе “грчки сценарио”, преноси лист “Данас".

- Уместо да се иде на то да се јавни сервис развија и учини интересантним квалитетним садржајем и информацијама, покушава се да се јавни сервис вештачки одржи у животу, па макар то било и на елементарном нивоу. С тог елементарног нивоа није тешко замислити да би јавни сервис, РТС и РТВ, могао доживети судбину која би можда личила на грчки сценарио - истиче Гајин.

Он каже да је радна група за израду закона о јавним медијским сервисима тражила одговор од надлежних зашто се одустаје од претплате, односно накнаде, али напомиње да никада нису добили одговор зашто се одустаје од претплате.

- Не знамо зашто се то ради и одакле идеја о преласку на буџет - додао је он.

На питање од кога су тачно тражили одговор, Гајин одговара: “Тражили смо одговор од свих релевантних чинилаца. Дијалога није било, нити смо на посредан или непосредан начин дошли до одговора одакле идеја о буџета. Никада никаквог одговора није било. Ако је идеја о буџету већ зацементирана, требало би се држати онога што је договорено раније, да буџетско финансирање буде лимитирано на две године, а да министарство у међувремену нађе начин како да врати финансирање РТС и РТВ на систем претплате.”

Он напомиње да би сада било идеално да се рјешење о претплати угради у закон.

- Такво решење имамо у појединим верзијама закона које смо радили у оквиру радне групе, али већ законско обавезивање да ће се радити на томе да се ствари врате у нормалу, јер је претплата једини оправдани начин финансирања јавног медијског сервиса, говори доста. Важно је да јавност буде упозната са свим овим недоумицама - објашњава Гајин.

Он каже и да ако нема финансијске аутономије, нема ни уређивачке аутономије и додаје: “Мислим да није могуће у потпуности одговорити на питање о уређивачкој независности јавног сервиса ако се финансира из буџета, односно ако извор финансирања јавног сервиса зависи од политичке воље власти.”

Он је за лист “Данас” говорио и о проблемима приликом израде закона о јавним сервисима и том приликом је рекао да је проблема било, као и да су се они сводили на покушај неких кругова који се занимају за медијско законодавство да утичу на садржај закона.

- Они су то покушали неформално, неинституционално. Не кроз рад радне групе, јавну расправу или јавну полемику. Јавна расправа мора да постоји, али не и да се на тајним састанцима преправљају одредбе закона - казао је он.

На питање да ли су политичари покушали да изврше утицај он каже да нису, већ да је ријеч је о томе да су они који су заинтересовани за садржину закона, а то нису само политичари, већ и људи који се баве бизнисом у тој области, па и појединци из међународних организација, али не из Европске уније.

- ЕУ није никако допринела тој појави. Ти кругови су покушали на заобилазан начин да утичу на садржину појединих одредби, афирмишући неке своје партикуларне интересе - истиче Гајин.

Тај проблем, како каже, постојао је и раније али је сада ескалирао кад је рађен нов закон о јавним медијским сервисима.

- Направљена је тајна радна група за коју се не зна ко ју је сачињавао, ко су били аутори нацрта закона о јавним сервисима. Та тајна радна група је припремила нацрт закона који је објављен на сајту Министарства културе и информисања, а да нико из министарства није учествовао у његовој изради, нико од људи који су у радној групи... Пошто је реч о теми од посебног интереса за демократски поредак, а јавни медијски сервиси су један од стубова демократије, неприхватљиво је да се закон о јавним медијским сервисима ради у оквиру тајних радних група - каже Гајин.

Посебан проблем је што се на законима радило у тајности и то је кулминирало, додао је, па су и НУНС и ЦУПС (Центар за унапређивање правних студија) тражили од Министарства културе да нам достави информацију о томе ко су аутори тог закона и ко је, и по чијем налогу то радио.

- Чак нема никакве одлуке министра да се ради на том закону који и данас стоји на сајту Министарства културе и информисања, а то је недопустиво. Како се догодило да неко дође у министарство и спусти на сто закон који је урађен негде другде? - додао је он.

Шта је грчки сценарио

Грчка влада је у јуну ове године, због штедње, укинула државну телевизију и радио ЕРТ.

- ЕРТ је случај изузетног недостака транпарентности и невероватног претеривања. Овиме је томе крај - рекао је тада један члан владе, додајући да је ЕРТ био “расипнички рај”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.