Gajin: Moguć grčki scenario za RTS

Beograd - Saša Gajin, član radne grupe za izradu zakona o javnim medijskim servisima, kaže da nije teško zamisliti da RTS i RTV dožive “grčki scenario”, prenosi list “Danas".

- Umesto da se ide na to da se javni servis razvija i učini interesantnim kvalitetnim sadržajem i informacijama, pokušava se da se javni servis veštački održi u životu, pa makar to bilo i na elementarnom nivou. S tog elementarnog nivoa nije teško zamisliti da bi javni servis, RTS i RTV, mogao doživeti sudbinu koja bi možda ličila na grčki scenario - ističe Gajin.

On kaže da je radna grupa za izradu zakona o javnim medijskim servisima tražila odgovor od nadležnih zašto se odustaje od pretplate, odnosno naknade, ali napominje da nikada nisu dobili odgovor zašto se odustaje od pretplate.

- Ne znamo zašto se to radi i odakle ideja o prelasku na budžet - dodao je on.

Na pitanje od koga su tačno tražili odgovor, Gajin odgovara: “Tražili smo odgovor od svih relevantnih činilaca. Dijaloga nije bilo, niti smo na posredan ili neposredan način došli do odgovora odakle ideja o budžeta. Nikada nikakvog odgovora nije bilo. Ako je ideja o budžetu već zacementirana, trebalo bi se držati onoga što je dogovoreno ranije, da budžetsko finansiranje bude limitirano na dve godine, a da ministarstvo u međuvremenu nađe način kako da vrati finansiranje RTS i RTV na sistem pretplate.”

On napominje da bi sada bilo idealno da se rješenje o pretplati ugradi u zakon.

- Takvo rešenje imamo u pojedinim verzijama zakona koje smo radili u okviru radne grupe, ali već zakonsko obavezivanje da će se raditi na tome da se stvari vrate u normalu, jer je pretplata jedini opravdani način finansiranja javnog medijskog servisa, govori dosta. Važno je da javnost bude upoznata sa svim ovim nedoumicama - objašnjava Gajin.

On kaže i da ako nema finansijske autonomije, nema ni uređivačke autonomije i dodaje: “Mislim da nije moguće u potpunosti odgovoriti na pitanje o uređivačkoj nezavisnosti javnog servisa ako se finansira iz budžeta, odnosno ako izvor finansiranja javnog servisa zavisi od političke volje vlasti.”

On je za list “Danas” govorio i o problemima prilikom izrade zakona o javnim servisima i tom prilikom je rekao da je problema bilo, kao i da su se oni svodili na pokušaj nekih krugova koji se zanimaju za medijsko zakonodavstvo da utiču na sadržaj zakona.

- Oni su to pokušali neformalno, neinstitucionalno. Ne kroz rad radne grupe, javnu raspravu ili javnu polemiku. Javna rasprava mora da postoji, ali ne i da se na tajnim sastancima prepravljaju odredbe zakona - kazao je on.

Na pitanje da li su političari pokušali da izvrše uticaj on kaže da nisu, već da je riječ je o tome da su oni koji su zainteresovani za sadržinu zakona, a to nisu samo političari, već i ljudi koji se bave biznisom u toj oblasti, pa i pojedinci iz međunarodnih organizacija, ali ne iz Evropske unije.

- EU nije nikako doprinela toj pojavi. Ti krugovi su pokušali na zaobilazan način da utiču na sadržinu pojedinih odredbi, afirmišući neke svoje partikularne interese - ističe Gajin.

Taj problem, kako kaže, postojao je i ranije ali je sada eskalirao kad je rađen nov zakon o javnim medijskim servisima.

- Napravljena je tajna radna grupa za koju se ne zna ko ju je sačinjavao, ko su bili autori nacrta zakona o javnim servisima. Ta tajna radna grupa je pripremila nacrt zakona koji je objavljen na sajtu Ministarstva kulture i informisanja, a da niko iz ministarstva nije učestvovao u njegovoj izradi, niko od ljudi koji su u radnoj grupi... Pošto je reč o temi od posebnog interesa za demokratski poredak, a javni medijski servisi su jedan od stubova demokratije, neprihvatljivo je da se zakon o javnim medijskim servisima radi u okviru tajnih radnih grupa - kaže Gajin.

Poseban problem je što se na zakonima radilo u tajnosti i to je kulminiralo, dodao je, pa su i NUNS i CUPS (Centar za unapređivanje pravnih studija) tražili od Ministarstva kulture da nam dostavi informaciju o tome ko su autori tog zakona i ko je, i po čijem nalogu to radio.

- Čak nema nikakve odluke ministra da se radi na tom zakonu koji i danas stoji na sajtu Ministarstva kulture i informisanja, a to je nedopustivo. Kako se dogodilo da neko dođe u ministarstvo i spusti na sto zakon koji je urađen negde drugde? - dodao je on.

Šta je grčki scenario

Grčka vlada je u junu ove godine, zbog štednje, ukinula državnu televiziju i radio ERT.

- ERT je slučaj izuzetnog nedostaka tranparentnosti i neverovatnog preterivanja. Ovime je tome kraj - rekao je tada jedan član vlade, dodajući da je ERT bio “rasipnički raj”.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.