Фатмир Љимај поново на слободи

ПРИШТИНА/БЕОГРАД - Судија Окружног суда у Приштини наредио је пуштање из притвора Фатмира Љимаја и још девет оптужених за ратне злочине против цивила у логору ОВК у селу Клечка.

Претходно је Виеће судија, састављено од међународних и локалних судија, одлучило да су неприхватљиве изјаве и дневници најважнијег свједока тужилаштва Агима Зогаја, који је у септембру прошле године пронађен мртав у Немачкој. Зогај је пронађен објешен у једном парку у Њемачкој, а Еулекс је два мјесеца касније званично саопштио да је ријеч о самоубиству.

Судије су утврдиле да тужилаштво није успјело да испуни одређене процедуралне стандарде, тако да докази Агима Зогаја, вођеног као свједок X, нису прихватљиви.

Поред изјава које су дате у истрази, суд није прихватио као доказ и дневник у три дијела које је сада покојни свједок Агим Зогај водио током рата на Косову.

За непуне двије године, колико је био у ОВК-а, Зогај је исписао 49 страница детаља о догађајима у селу Клечка у којима је учествовао, чиме је обезбједио доказе за оптужницу против 10 припадника ОВК.

У тим списима Зогај је навео да је био приморан због Љимаја да ликвидира неке од заробљеника, а такође је поменуо и четири покушаја његове ликвидације за које је такође био оптужио Љимаја.

Љимај је у вријеме за које се оптужује да је починио злочине био командант јединице ОВК “Куманова”.

Од тужилаштва и одбране је затражено да доставе завршне ријечи прије него што пресуда у случају буде донијета, наводи се у саопштењу.

Портпарол EULEX-a Ирина Гудељевић је рекла да је одлуку донијело судско вијеће састављено од двоје EULEX-ових судија и једног локалног и додала да је суђење за случај Клечка у току.

Замјеник тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић каже да укидање притвора Фатмиру Љимају показује да у Приштини још не постоји политичка воља да се било који високи припадник Ослободилачке војске Косова казни за злочине које је починио.

“Ово је жртвовање жртава и уколико се нешто у том поступку не промјени, правде за жртве неће бити, а злочинци ће остати некажњени”, истакао је Векарић.

Он је подсјетио да је и тај предмет против Љимаја обиљежен великим пропустима око заштите свједока и подсјетио на случај заштићеног свједока Агима Зогаја који је пронађен објешен о дрво у парку у Њемачкој.

Медији у Приштини, као и одбрана Љимаја и још девет оптужених, сматрају да ће одлука суда да за неважеће прогласи те изјаве и дневнике, срушити целу оптужницу која се односи на ратни злочин у Клечкој.

Љимај и девет других припадника бивше Ослободилачке војске Косова су оптужени да су током 1999. године у кампу ОВК у селу Клечка извршили ратни злочин над албанским и српским цивилима.

EULEX је потврдио оптужницу против Фатмира Љимаја 25. јула. Оптужницу је подигао тужилац EULEX-a из Специјалног тужилаштва Косова. Љимај, посланик косовске скупштине је од 20 септембра у кућном притвору.

Поред Љимаја, за ратне злочине убиства киднапованих цивила и припадника војске тадашње Југославије оптужено је још деветоро припадника ОВК.
На оптужници су Арбен Краснићи, Насер Краснићи, Недзмија Краснићи, Бехљуљ Љимај, Рефки Мазреку, Насер Шаља, Сабит Шаља, Шабан Шаља и Бесим Шурдај.

Љимају је за ратне злочине једном већ суђено у Хашком трибуналу за злочине почињене у логору Лапушник , али је ослобођен оптужби због недостатка доказа.
Љимај ослобођен за злочине у Лапушнику

У извјештају Дика Мартија, извјестиоца Савјета Европе о трговини органима на Косову, Љимај се помиње као један од вођа “Дреничке групе” Хашима Тачија, а током 1998. и 1999. био је командант логора Лапушник и због ратних злочина у том логору нашао се и на оптуженичкој клупи Хашког трибунала - али је послије процеса, одржаног у сјенци застрашивања свједока, ослобођен.

Љимај је оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине над Србима на Косову 1998. и 1999. године, заједно са Харадином Баљом и Исаком Муслијуом.

“Тројка” је ухапшена фебруара 2003., а оптужница их је теретила за смрт 22 заточеника, десет Срба и 12 Албанаца из логора Лапушник, код Глоговца.

Прво хашко суђење припадницима ОВК-а почело је новембра 2004, а још уочи суђења тадашња главна хашка тужитељка, Карла дел Понте, упозоравала је на застрашивање свједока у том предмету.

Љимај и Муслиу су, као управници логора, према оптужници, затварали српске цивиле и “колаборационисте” који су “одбијали да сарадјују са ОВК” из општина Штимље, Глоговац и Липљан у заробљенички логор Лапушник.

У завршној ријечи на овом суђењу, августа 2005, тужилац Алекс Вајтинг је тврдио да је Љимајева кривица доказана: докази су показали да је Фатмир Љимај од маја до јула 1998. био командант борбене зоне ОВК у подручју Лапушник, а тиме и логора у том селу, у којем су мучени, премлаћивани и убијани како српски цивили, тако и Албанци проглашени српским колаборационистима.


Сви преживели свједоци изјавили су да су сву тројицу виђали у логорском кругу, а да су Љимај и Муслиу, као командне личности, одлучивали о судбини заточеника.

У логор Лапушник су затварани српски цивили који су били ухваћени на барикадама ОВК на путу Пећ-Приштина као путници у аутобусу, а о кривици “колаборациониста” није вођена никаква истрага.

Кад су снаге МУП Србије поново преузеле контролу над том зоном, заточеници су одведени на оближњу планину Бериша, а Љимај је издао наређење Баљи да десеторицу пусти, а десеторицу стреља.

Докази су, по оцјени судског већа, потврдили да је постојао логор у Лапушнику, утврђен је идентитет 27 заточеника и тројице која су убијена у логору, као и деветорице на планини Бериша. За остале убијене утврђено је само да од времена заточавања у логору Лапушник породице за њих више нису чуле.

Тужилац Хашког трибунала је на крају тражио за првооптуженог Љимаја казну од 20 година затвора, а за суоптужене Исака Муслиуа и Харадина Баљу 15, односно, 18 година.

Вијеће је закључило да су Љимај и Муслиу били чланови ОВК, али да нема директних доказа о њиховој улози у злочинима у логору Лапушник, па их је ослободило кривице, док је трећеоптуженом Харадину Баљи изрекло казну затвора од 13 година.

Љимај и Муслиу су се тако, већ 1. децембра 2005, нашли на слободи.

Одлуку Жалбеног вијећа - потврду првостепених пресуда - Љимај је дочекао као потпредсједник Демократске партије Косова.

Године 2005, откривене су масовне гробнице Малишево и Волујак. Ораховац је од Малишева удаљен 15 километара, а јама Волујак десетак километара, али са друге стране брда. У непосредном окружењу је и Клечка, јама у којој су још 1998. године пронађени побијени Срби.

Читаво то подручје је била зона одговорности тадашњег команданта терористичке ОВК Рамуша Харадинаја, чији је центар био у Јабланици, док је командант ОВК за Клечку у то вријеме био Фатмир Љимај.

Према ранијим наводима извора из српског правосуђа, детаље о злочинима на овом подручју на саслушању су открили браћа Беким и Љуан Мазреку, бивши припадници ОВК. Они су, још августа 1998, на саслушању пред истражним судијом детаљно испричали све о злочинима над цивилним становништвом у Клечки.

Љуан Мазреку је поменуо да је у то вријеме чувао стражу у затвору Лапушник, чији је командант, такође био Љимај.

Браћа Мазреку до детаља су испричали све о српским цивилима отетим из Ораховца, међу којима су били жене, деца и мушкарци. Сви су затим пребачени у Малишево, а одатле у село Клечка, гдје се налазио штаб ОВК чији је командант био Љимај, по чијем наређењу су цивили злостављани, а затим и убијени.

Браћа Мазреку су посвједочили да је десеторо цивила стрељано, а три жене силоване.

После ОВК и Хага, политички ангажовани Љимај се у фебруару 2011. нашао усред корупционашког скандала. EULEXс полиција је, наиме, три дана претресала канцеларије шефа набавке у Министарству за саобраћај и телекомуникације Косова, Неџата Краснићија, због сумњи за корупцију и злоупотребу положаја заједно са министром Фатмиром Љимајем, а потом и у Љимајевој канцеларији.

У јуну прошле године, у Окружном суду у Приштини започело је судјење групи припадника бивше ОВК који су осумњичени за ратне злочине 1998. године у селу Клечка код Малишева.

Међу осумњиченима нашао се Фатмир Љимај, кога штити посланички имунитет.

Љимај је средином марта прошле године ухапшен у својој кући у насељу Чаглавица у Приштини, али је убрзо пуштен послије двочасовног саслушања. Он је тада наводно изјавио да је у циљу истраге спреман да се одрекне посланичког имунитета.
******


Замjеник предсjедника Демократске партије Косова, посланик и бивши министар саобраћаја владе у Приштини Фатмир Љимај, рођен је у селу Бања, Малишево 1971. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.