Држава треба да истражи Мишковића

БЕОГРAД - Објављивање депеше Aмбасаде СAД у којој пише да је Мирослав Мишковић, власник "Делте", богатство стекао "на плећима грађана Србије" није изненадило стручну јавност.

Према депеши коју је објавио "Викиликс", америчка амбасада у Београду 2007. године послала је у Вашингтон приједлог да се власнику "Делте" забрани улазак у ту земљу.

У допису се наводи да је Мишковић уживао повлашћен положај, који му је омогућио да царину плаћа са 45 дана закашњења, што у условима хиперинфлације значи да је, практично, није ни плаћао.

Стручњаци истичу да би у оваквој ситуацији држава требало да реагује и покрене истрагу, али да до тога скоро сигурно неће доћи, те да сама информација о злоупотребама "Делте" и других тајкунских фирми у доба првобитне акумулације капитала није ништа ново за било кога у Србији.

Консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија каже за српске медије да у наводима "Викиликса" нема ничега спорног, у том смислу да је познато да током деведесетих година нико није могао да се обогати без таквих злоупотреба бенефиција.

- Ја се надам да то није била нека тајна депеша јер су је слободно могли послати и разгледницом. Када имате огромну инфлацију и такве повластице, сигурно је да ћете се обогатити - наглашава Бушатлија.

Међутим, Бушатлија подсјећа да питање заправо није толико за "Делту" колико за органе гоњења, који би требало да одговоре да ли су и колико су знали о наводима из те депеше и који би "и без медијског притиска требало да сада сами покрену истрагу о тим наводима".

Aлександар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште, такође наглашава да ништа од свега наведеног у депеши америчке амбасаде није било непознато у Србији и да се зна да је прерасподјела капитала кроз примарну емисију била омогућена свима који су били блиски режиму:

- Aли, Мишковић није могао да се обогати само од тога. Колико год се то људима не допадало, он има способности у разним областима и зато је толико новца и зарадио. На крају, његова компанија је процветала после 2000. године, а не пре тога. Сигуран сам да би капитал свакако завршио код њега на крају, чак и да није било тога - каже он.

С друге стране, Стјепан Гредељ, члан Савјета за борбу против корупције, сматра да је став "ко је украо, украо је", одвратан и отужан. Гредеља, такође, не изненађују вијести о повлашћеном положају Мишковића у плаћању царине, али каже да, иако "смо сви ми то генерално знали, у Савету нисмо имали никакве конкретне податке".

- Он је био режимски човек и зна се како је дошао до новца. Ми уопште не сумњамо у наводе "Викиликса". Међутим, тачно је да је Мишковић највећи део богатства стекао после 2000. године, али је он заправо само акумулирао новац на основу тог капитала који је стекао у деведесетим. Онај познати први милион марака, то је то - каже Гредељ.

Инсајдер

Документ о којем се говори у писму америчког амбасадора, о повластицама Мирославу Мишковићу, јавно је објављен први пут још у фебруару 2007. у емисији "Инсајдер" Б92, у серијалу о изношењу државног новца на Кипар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.