Država treba da istraži Miškovića

BEOGRAD - Objavljivanje depeše Ambasade SAD u kojoj piše da je Miroslav Mišković, vlasnik "Delte", bogatstvo stekao "na plećima građana Srbije" nije iznenadilo stručnu javnost.

Prema depeši koju je objavio "Vikiliks", američka ambasada u Beogradu 2007. godine poslala je u Vašington prijedlog da se vlasniku "Delte" zabrani ulazak u tu zemlju.

U dopisu se navodi da je Mišković uživao povlašćen položaj, koji mu je omogućio da carinu plaća sa 45 dana zakašnjenja, što u uslovima hiperinflacije znači da je, praktično, nije ni plaćao.

Stručnjaci ističu da bi u ovakvoj situaciji država trebalo da reaguje i pokrene istragu, ali da do toga skoro sigurno neće doći, te da sama informacija o zloupotrebama "Delte" i drugih tajkunskih firmi u doba prvobitne akumulacije kapitala nije ništa novo za bilo koga u Srbiji.

Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže za srpske medije da u navodima "Vikiliksa" nema ničega spornog, u tom smislu da je poznato da tokom devedesetih godina niko nije mogao da se obogati bez takvih zloupotreba beneficija.

- Ja se nadam da to nije bila neka tajna depeša jer su je slobodno mogli poslati i razglednicom. Kada imate ogromnu inflaciju i takve povlastice, sigurno je da ćete se obogatiti - naglašava Bušatlija.

Međutim, Bušatlija podsjeća da pitanje zapravo nije toliko za "Deltu" koliko za organe gonjenja, koji bi trebalo da odgovore da li su i koliko su znali o navodima iz te depeše i koji bi "i bez medijskog pritiska trebalo da sada sami pokrenu istragu o tim navodima".

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, takođe naglašava da ništa od svega navedenog u depeši američke ambasade nije bilo nepoznato u Srbiji i da se zna da je preraspodjela kapitala kroz primarnu emisiju bila omogućena svima koji su bili bliski režimu:

- Ali, Mišković nije mogao da se obogati samo od toga. Koliko god se to ljudima ne dopadalo, on ima sposobnosti u raznim oblastima i zato je toliko novca i zaradio. Na kraju, njegova kompanija je procvetala posle 2000. godine, a ne pre toga. Siguran sam da bi kapital svakako završio kod njega na kraju, čak i da nije bilo toga - kaže on.

S druge strane, Stjepan Gredelj, član Savjeta za borbu protiv korupcije, smatra da je stav "ko je ukrao, ukrao je", odvratan i otužan. Gredelja, takođe, ne iznenađuju vijesti o povlašćenom položaju Miškovića u plaćanju carine, ali kaže da, iako "smo svi mi to generalno znali, u Savetu nismo imali nikakve konkretne podatke".

- On je bio režimski čovek i zna se kako je došao do novca. Mi uopšte ne sumnjamo u navode "Vikiliksa". Međutim, tačno je da je Mišković najveći deo bogatstva stekao posle 2000. godine, ali je on zapravo samo akumulirao novac na osnovu tog kapitala koji je stekao u devedesetim. Onaj poznati prvi milion maraka, to je to - kaže Gredelj.

Insajder

Dokument o kojem se govori u pismu američkog ambasadora, o povlasticama Miroslavu Miškoviću, javno je objavljen prvi put još u februaru 2007. u emisiji "Insajder" B92, u serijalu o iznošenju državnog novca na Kipar.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.