Ђорђе Вајферт, Нијемац који је задужио Србе

БЕОГРAД - Једини Нијемац коме је посљедња жеља била да га сахране са Таковским крстом био је Ђорђе Вајферт. Орден му је са својих груди дао лично кнез Милан Обреновић, након што је у српско-турском рату за једну ноћ прејахао читавих 150 километара како би српској војсци пренио врло важну вијест.

То му је одличје остало најдража ствар за цијелог врло богатог живота, пишу франкфуртске "Вијести".

Треба давати да би се опет стекло, мото је који га је водио. И давао је... шаком и капом. Сваком коме је затребало. Био је један од највећих добротвора кога је Србија икада имала. У времену у ком је живио, богати радни људи утркивали су се ко ће више дати, поклонити, изградити...

Да Срби не би заборавили своје добротворе, а поводом 160 година од рођења овог чувеног Нијемца-Србина, "Фонд Ђорђе Вајферт" предлаже Влади Србије да ова 2010. година буде посвећена њему. Година Ђорђа Вајферта, гувернера Народне банке Србије, пивара, рудара, доброчинитеља и масона.

Георг Вајферт је рођен је 15. јуна 1850. године у Панчеву. Поријеклом Нијемац из горње Aустрије из чувене пиварске породице, а у души Србин.

Никада се није одрекао католичке вјере, али је говорио: "Ја сам живио и борио се као Србин и такав желим да умрем".

Након завршене гимназије (реалке) у Панчеву, дипломирао је на Трговачкој академији у Будимпешти 1869. године. Завршио је и пиварску школу у Вајенстефану код Минхена. Отац га 1872. године шаље назад у Србију да испита могућности за производњу пива.

Породица најприје закупљује пивару, а затим долазе на идеју да изграде своју. Но, у Србији се тада није могло градити уколико нисте били њен држављанин. Ђорђе се одриче аустријског поданства и прихвата српско.

Гради пивару на Смутековцу, данашњем Топчидерском брду, која је у то вријеме била најмодернија на Балкану. Прочула се широм Европе и Ђорђе Вајферт постаје један од најбогатијих људи у Србији.

Као један од највећих индустријалаца у земљи, нашао се и међу оснивачима Српске народне банке. Од 1883. до 1889. године био је вицегувернер, а за гувернера Народне банке био је постављен у два наврата и то од 1890. до 1902. године и од 1912. до 1926 године, након чега је изабран за доживотног почасног гувернера.

Уочи Првог свјетског рата, њега и најчувенијег српског министра финансија Лазу Пачуа бринуло је како да сачувају трезор. Све богатство из трезора возом шаљу преко Ниша, Крушевца и Битоља до Солуна, а одатле француском топовњачом преко мора у Марсељ.

Франкфуртске "Вијести" у тексту посвећеном Вајхерту, тако је све српско богатство положено је у трезор Банк де Франс. Одатле Вајферт плаћа трошкове српске владе, збрињава војску и успијева да одржи стабилност динара.

За вријеме српско-турског рата од 1876. до 1878. године истакао се гдје год је могао. Захваљујући његовим парама купљене су прве батерије топова за артиљеријске јединице српске војске.

Током рата био је добровољац, као коњаник у редовима народне војске, па је тада за овај подвиг био одликован медаљом за храброст - Таковским крстом. 

Фонд "Ђорђе Вајферт" основан је у јуну 2009. године при Министарству културе Републике Србије. Основни циљ је популаризација личности и дјела Ђорђа Вајферта.

Хуманитарни рад

Знајући добро тешке посљедице сваког рата основао је инвалидски фонд "Свети Ђорђе" који је помагао српским ратним инвалидима и њиховој сирочади. Оснивач је друштва "Краљ Дечански" за збрињавање и образовање глувонијеме дјеце. Омогућио је и кредит за зграду фонда на Врачару. У добротворне сврхе поклањао је имања. Београдском женском друштву поклонио је земљиште на Дедињу и дао кредитну гаранцију за "Дом госпођа свете Aне".

На Дедињу је уступио и земљиште за Друштво београдских жена љекара гдје је сазидана болница и за то ставио на располагање свој рачун у Народној банци.

Финансирао је изградњу болнице за жену и дјецу у Тиршовој улици. Српској Aкадемији наука и уметности дао је велику донацију и кредит за изградњу зграде у данашњој Кнез Михаиловој улици. У Панчеву је изградио цркву Свете Aне, у Глоговцу цркву Свети Ђорђе. Први је у Србији увео плаћено боловање, јер је "незадовољан радник - лош радник".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.