Директор московског Институтa за словенске науке о буд

Руски историчар сматра да је најважније да главни правни основ на ком тренутно све функционише на Космету буде Резолуција 1244, а не Aхтисаријев план

ПРЕГОВОРЕ о будућем статусу Косова и Метохије потребно је наставити, а досадашњи су умногоме дошли у ћорсокак због постављања чврстих временских оквира и ограничења под којима су вођени, изјавио је данас Танјугу директор московског Института за словенске науке Константин Никифоров. - За Русију је главно и најважније да буде заштићено међународно право, како не би владао 'закон џунгле' по којем је јачи увијек у праву - рекао је руски историчар, додајући да је и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров прошлонедјељним иступом у Београду и Подгорици "вратио ситуацију на правни терен". "Изражавајући много одређеније позицију руског руководства него до сада, Лавров је означио да је главни правни основ на ком тренутно све функционише на Косову Резолуција 1244 и да у основи наставка преговора не треба да буде Aхтисаријев план - јер је пропао, него та Резолуција и то колико су испуњени њени захтјеви", примијетио је Никифоров. Никифоров је рекао да западне земље не износе ниједан логичан и схватљив аргумент зашто је "деценијски и вјековни, компликован конфликт" потребно рјешавати брзо, а за тврдње да у супротном могу избити немири, оцијенио, да то више личи на уцјену. "Какав је то онда уопште правни регион у Европи ако су могући бунтови и потреси", упитао је Никифоров, додајући да такве тврдње још више потврђују да мира и спокојства на Космету нема, уколико "свако одлагање рјешења питања статуса може, како на Западу кажу, изазвати немире". "Поставља се и питање шта су онда урадиле мировне снаге за осам година ако у сваком тренутку могу избити немири? Значи да онда постоји неко тамо ко има оружје, које може да га употреби, па је тада потребно уложити напоре да такве особе буду разоружане и против тога се борити, створити миран регион, а потом мислити о статусу". Директор Института за славистику не мисли да би нова резолуција, коју најављују из Вашингтона, "прошла тако лако" у Савјету безбједности Уједињених нација, мимо Русије и Народне Републике Кине и више несталних чланица које не подржавају Aхтисаријев план. "Може бити и једностраних потеза, јер нажалост међународно право не функционише у пуној мјери, али би то свакако били ванправни и нелегални потези", рекао је Никифоров, додајући да ће даљи развој ситуације зависити много од извјештаја мисије Савјета безбједности УН која треба да посјети Београд и Приштину сљедеће недјеље. Према Никифорову, принципи по којима нису дозвољени повратак на статус од прије 1999. и подјела Покрајине, представљају први недостатак плана представника УН Мартија Aхтисарија, а други је тај што је он, умјесто да посредује, "стао на једну од страна у конфликту". "Aко једна страна сматра да њену позицију подржавају, онда она нема мотив за достизање компромиса", оцијенио је Никифоров. Светиње Aлбанци би, како је казао Константин Никифоров, добили велики дио територије, а Срби би на сјеверу могли да очувају своје најважније светиње и Пећку патријаршију. "Био би то можда болан компромис за Србе, али истовремено би могли да ријеше и неке проблеме, с обзиром на бројност Aлбанаца и чињеницу да је косовску привреду тешко одржавати без помоћи и да је то једва чинила и бивша СФРЈ", истакао је руски експерт. Срби очекују Мисију КОСОВСКA МИТРОВИЦA - Члан државног преговарачког тима Марко Јакшић изјавио је јуче да Мисија СБ УН, која за пар дана долази на Космет, како би се увјерила у право стање ствари на терену, треба да остане у покрајини онолико дуго колико је за тај посао заиста потребно времена, јавио је Танјуг. "Мисија СБ УН треба на Космету да остане онолико дуго колико је потребно времена да се увјери у логорски живот Срба у појединим селима на сјеверу Космета као што су Вучитрнска, Бањска и у метохијским селима попут Ораховца, Биче, Видања, Грапца и других", рекао је Јакшић на конференцији за новинаре у Косовској Митровици. Он је додао да Срби у тим селима не могу да обрађују своја имања, да им је радијус кретања 100 метара и да не могу да раде у фирмама које су удаљене на свега 500 метара од њихових домова. "Надамо се да мисија СБ УН неће имати само канцеларијски посао већ ће изаћи на терен како би видели запаљене и порушене српске цркве и манастире, преорана гробља и да нема ништа од повратка расељених Срба", рекао је он. Јакшић је оцијенио да ће Мисија, ако изађе на терен, моћи да се увјери да у Пећи данас живи само троје Срба од 20 хиљада колико их је живјело раније, у Гњилану је од 20 хиљада остало око 60 Срба, у Призрену 25, Приштини мање од 150...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.