Динкић: Чиста ми је савест

Београд - Бивши министар у Влади Србије и лидер УРС Млађан Динкић 4 сата саслушаван у полицији због преиспитивања злоупотреба у Националној штедионици. Динкић био позван као грађанин.

Саслушање је било у Управи криминалистичке полиције.

Динкић је око 11 часова дошао у УКП. Разговор је на основу законског прописа трајао четири сата, а Динкић је послије тога изашао расположен и задовољан што је, како је рекао, "најзад имао прилику да објасни све у вези са Националном штедионицом и скине љагу са свог имена".

Динкић је новинарима рекао да је четири сата у полицији давао исказ у својству грађанина и свједока, јер је у вријеме реформе банкарског система био гувернер Народне банке Србије.

"Више од 4 сата сам, на моје инсистирање, објашњавао шта се догодило са Националном штедионицом и објаснио да је та банка у кратком року исплатила стару девизну штедњу, која је била заробљена у државним банкама, а затим да смо успели да продамо Националну штедионицу и зарадимо за нашу државу 7 и по пута новца више него што је држава у њу уложила."

Динкић је истакао да је много тога успјешно урађено формирањем Националне штедионице.

Тако је навео да је у врло кратком року успјела припрема испате 2,5 милиона штедних улога грађанима и то старе девизне штедње, да је обновљено повјерење грађана у банке и штедњу, такође да је ефикасно пренет платни промет из бившег СДК у банке.

Држава је у Националну штедионицу уложила само милион евра у новцу и 3, 9 милиона евра у имовини, а продала ју је за 35 милиона евра, рекао је Динкић, наводећи да је добијено још 3 милиона евра донације.

Динкић је навео да је дао изјаву јер је био "гувернер Народне банке Југославије у периоду кад је преношен платни промет из СДК у банке и периоду када је вршена комплетна реформа банкарског система".

Према његовим ријечима, неоправдано је стављен на стуб срама и дошло је "његових пет минута да може људима који се баве овим случајем каже шта је истина и разбије многе заблуде које су имале поводом тог случаја".

Динкић је рекао да је веома задовољан разговором и да вјерује у државне органе да ће учинити све да се коначно оконча на овај случај и са његове породице и његовог имена скине анатема за сва времена, а коју су му, каже, наметнули његови политички противници.

Упитан да ли мисли да то што је позван у полицију има политичку позадину, рекао је да су га у свакој изборној кампањи за случај Штедионице прозивали и да су почели да га нападају још 2003.

"Таблоиди су бајке правили, а ја сам само хтео да добијем шансу да дам истините податке. Србија мора да буде земља где се свака сумња расветли на време, а мене су развлачили по новинама сваких годину дана", рекао је Динкић.

Зато сам, наставио је Динкић, изгубио дио политичке популарности, јер "у одсуству правне државе која се није тиме бавила људи су могли свашта да закључе из различитих инсинуација, посебно што је та тема била политизована".

Динкић је нагласио да је чим је формирана претходна влада инсистирао код премијера Ивице Дачића и првог потпредсједника владе Александра Вучића да се све спорне приватизације о којима су писали Верица Бараћ и други окончају у року од годину дана и да се сада нада да ће се то десити ускоро.

"Крајње је време да сви који су кршили закон буду у затвору, а сви који су радили по закону да се на неки начин рехабилитују. Верујем да ће наши државни органи поступити по закону, по савести, поштено и да ће овај случај бити позитивно за мене решен, јер имам апсолутно чисту савест", рекао је Динкић поновивши да му је драго што је имао прилику да обави овај разговор сада кад више није у власти.

Динкић је објаснио да се полиција интересује за Националну штединицу, јер је она и на списку 24 приватизације, за које се сумња да су спорне и додао да су већ обављени разговори са многима.

Био сам гувернер Народне банке и природно је да и са мном разговарају, закључио је Динкић.

Поред Динкића, данас је требало о овом случају изјаве да дају и Владимир Илић, члан УРС-а, и Весна Арсић, некадашња најближа Динкићева сарадница у министарству финансија. Илић је, међутим, у краткој изјави Танјугу рекао да је у Азербејџану, гдје са још неколико посланика прати предсједничке изборе у тој земљи.

Подсјетимо да се Инсајдер Б92 још 2007. године у серијалу "Државна пљачка државе" бавио проблемима у вези са приватизацијом Националне штедионице.

Такође је Савјет за борбу против корупције Верице Бараћ указивао на спорне ствари у вези са том продајом.

Савјет је децембра 2004. године Влади Србије упутио извјештај у којем анализира структуру власништва Националне штедионице, наводи привилегије које јој је држава додјелила и влади указује на кораке који су потребни како би се законским путем утврдило да ли је било кршења прописа у банкарским пословима и да ли је притом било корупције међу високим државним функционерима.

2005. године је према сазнањима Б92 специјално тужилаштво радило на случају Национална штедионица када је Динкић, у то вријеме министар финансија, тврдио да је то измишљена афера.

Динкић је то поновио више пута као и недавно када је још био министар финансија и привреде. Изјавио је да не сноси "апсолутно никакву одговорност" за продају Штедионице, јер је тада био у опозицији, већ да је одговорност за докапитализацију државих банака у искључивој надлежности министра финансија, што је тада био Божидар Ђелић.

Демократе су међутим узвратиле да је је "Штедионица Динкићево дјело", да су ДС и Ђелић бранили државни интерес у том случају.

Динкић је за лист Информер од понедјељка рекао да једва чека саслушање. "Крајње је време да се коначно одбаце све лажи које су моји политички противници пласирали у медијима о мени у вези с тим. Штедионица је била један од најбољих државних пројеката на коме је Србија зарадила седам пута више него што је уложила", рекао је Динкић.

Шта је спорно у случају Национална штедионица

Према извјештају Савјета за бробу против корупције из 2004. године спорно је то што је Национална штедионица као приватна банка направљена уз велику помоћ државе. Додјељене су јој филијале тадашње Службе платног промета (СДК-а) чије је раднике годину дана плаћала држава.

Добила је посао исплату старе девизне штедње - послије гашења четири велике банке, идеја државе била је да се оснује једна нова банка која ће исплаћивати 4,2 милијарде евра старе штедње која је конвертована у обвезнице.

На почетку држава је била већински власник са више од 60 одсто акција, да би затим имала мањински пакет од 37 одсто пошто су приватни власници у међувремену сапровели неколико докапитализација тако да је државни удио опадао.

Већински власник Националне штедионице 2005. године са 62,3 одсто акција постала је EFG Eurobank груп, којој су приватни власници продали своје акције. Међу власницима Националне штедионице који су EFG групи продали свој удио су била и предузећа Војина Лазаревића и Вука Хамовића, која су била највећи појединачни власници акција.

Држава је тада одбила да прода своје акције иако је била понуђена цијена чак пет пута већа од књиговодствене вредности, а министар Динкић је тада објаснио да држави сада није неопходан тај новац, јер има суфицит у буџету.

2006. године представници Владе Србије и Еуробанке EFG потписали су уговор о купопродаји преосталих 37,7 одсто државног пакета акција у Националној штедионици.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.