Будућност Србије је Европа

ШЕФ посланичког клуба Г17 плус у Скупштини Србије Сузана Грубјешић је изразила очекивање да ће коалицију "За европску Србију" подржати сви у Републици Српској који су у претходном периоду на дјелу видели шта суштински значе специјалне везе између Србије и РС.

- То није као раније, само на речима и заклињању у међусобну љубав истог и истог народа, већ су истинске везе почеле оног тренутка када су успостављене економске. Односно, када је "Телеком Србија" купио мобилну телефонију РС, а Комерцијална банка ушла у РС и тече успешна сарадња, а људи живе боље. Значи, од свих њих очекујемо подршку у нашем настојању да Србија настави путем европских интеграција - каже Грубјешићева у интервјуу за "Глас Српске".

 Политичка подељеност је Србију увела у изборе и зауставила пут ка Европи.

ГРУБЈЕШИЋ: Србији може да се деси да остане једина земља без формалних веза са ЕУ, ако се има у виду да до краја овог месеца БиХ, а самим тим и РС треба да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању до којег се стигло компромисом. У мају ће Црна Гора добити статус кандидата, а да не помињем остале земље у региону које су одмакле много даље и већ имају тај статус или су чланице ЕУ. Зато сматрам да подршка из Републике Српске, на изборима 11. маја треба да иде проевропским снагама, како би и ми сустигли остале државе у окружењу.

 Говори се о подељености унутар Црне Горе, али она наставља пут ка ЕУ, док су у БиХ договор постигли представници три народа. Зашто се чини да у Србији договор није могућ?

ГРУБЈЕШИЋ: У свим земљама је постојало оно чега у Србији нема: минимални консензус о правцу којим земља треба да иде. У окружењу и у бившим комунистичким земљама, разне политичке опције, поражени и победници, леви и десни, договорили су се да њихова земља иде у ЕУ. У Србији постоје снаге које стварају једну врсту антиевропске хистерије, како сво зло долази оданде, а све што је добро са истока, из Русије. То доводи земљу у страшну ситуацију и не може да се постигне ни минимум сагласја о правцу којим Србија треба да иде. Ми, осам година након демократских промена, опет постављамо то питање и, уместо да смо пут до сада трасирали и да у ЕУ идемо без могућности повратка, још се увек боримо да направимо први корак.

 Очекујете ли да Србија потпише СПП пре избора?

ГРУБЈЕШИЋ: Јако је важно да добијемо овај споразум на потписивање, да то буде 28. априла или у најскорије време. Не треба се везивати за датуме, јер смо, нажалост, у председничкој кампањи видели шта се десило када је помињан 28. јануар. Очекујемо да се то деси пре 11. маја, али не зависи много од нас. Холандија јесте против, али сада кажу да неће бити сметња. Питање је како се сви они осећају када пола Владе Србије, без обзира на то што је техничка, говори да нам споразум не треба и да је лош за Србију.

 Ваши коалициони партнери ДСС-НС, са којима је Г17 плус био и у претходној Влади, условљавају парафирање уношењем гаранција да је Косово Србија?

ГРУБЈЕШИЋ: Ушло се и у једну кампању против овог споразума, који је ретко ко прочитао, а да јесте видео би да је 80 посто економски и трговински, да би ојачао српску привреду и дао јој шансу да изађе на тржиште ЕУ које има 490 милиона људи. Царине би биле укинуте и уведен слободан проток робе, услуга капитала. Иде се против тога и од ЕУ тражи да испуни немогући услов и да преамбулу из нашег Устава да је Косово Србија стави у текст. Није им довољан члан 135 који каже да се споразум не односи на Косово које је по Резолуцији 1244 под међународном управом.

 Зашто одлазећи премијер Војислав Коштуница сада то ради?

ГРУБЈЕШИЋ: Парадоксално је да је баш у време Владе формиране 2004. у којој смо били и ми, учињен највећи напредак у правцу ЕУ. У том мандату смо добили и студију изводљивости и морам да подсетим да је ДСС на сва звона обзнањивао како је њиховом заслугом то урађено. Сада иду у класичну борбу за гласове бирача и мислим да им је калкулација погрешна, јер не могу они бити веће "патриоте" од радикала.

 Можда је то наговештај постизборне коалиције ДСС-СРС о којој се прича?

ГРУБЈЕШИЋ: Уколико направе ту коалицију, биће мањински партнер СРС и врло брзо ћемо вероватно бити сведоци нестанка ДСС са политичке сцене. Имали су шансу да влада са ДС и Г17 плус потраје четири године, пошто је била већинска демократска и није било ниједног разлога да буде скраћена на само десет месеци.

 Постоји ли могућност да осим антиевропске приче, буде покренуто и питање аналогије Косова и Републике Српске?

ГРУБЈЕШИЋ: Та питања се покрећу и морам да кажем да, у неком принципијелном смислу, имају основу. Јер, ако се Србија дели и узима јој се се део територије, зашто тај принцип не би важио и за друге државе. То је најшире могуће принципијелно питање и наравно оно може увек да се злоупотреби, што поједини сада и раде. До сада су га најчешће покретали социјалисти.

 За БиХ постоји Дејтонски споразум као гарант?

ГРУБЈЕШИЋ: Наравно, тај споразум гарантује право сва три народа у БиХ, али и Косово је аутономна покрајина Србије. Србија је недавно подељена и створен је опасни преседан, који нажалост може да се рефлектује. То је оно када принципијелно говоримо, зашто је ова одлука била лоша, што је прекршено међународно право и угрожена безбедност у региону. Јер, нема гаранција да се нешто слично неће поновити. Не сутра или прекосутра, већ за пет или десет година, па онда не мора на Кавказу, може и на Балкану. Када се неке ствари овако погурају, мимо свих међународних правила и кршењем и Повеље УН, нема никаквих гаранција да је Косово јединствен и непоновљив случај. Aли, нажалост, све се може злоупотребити, па можда и осећања која постоје у РС и у Србији, о неодвојивости и онда лоши политичари могу све да упропасте. Србија је, с друге стране потписник и гарант Дејтонског споразума и он се не може мењати без одлуке свих потписница, што пружа гаранције да таквих политичких излета неће бити у скорије време.

 Очекујете ли да БиХ призна Косово?

ГРУБЈЕШИЋ: Не, БиХ неће моћи да призна Косово због става РС и то је више него јасно. Aли, нажалост, већина земаља у региону је то већ учинила. То не наилази на добар пријем код нас, јер није исто када Косово призна Словенија и Хрватска као бивше југословенске републике и када то уради Исланд. Нема исту тежину, али то је њихова одлука, а последице те одлуке ћемо видети.

 Како оцењујете парламентарну сарадњу са БиХ и РС?

- Сматрам да може и треба да буде много боља. Било је сусрета и на нивоу председника парламената, али не сећам се да је било парламентарних посета делегација једном и другом парламенту. Контакте треба интензивирати и између парламентарних одбора, а свих врста сарадње треба да има много више него што их је до сада било.

ант.: Храна за "антихашки лоби"

 Србији се за европске интеграције, као услов поставља пуна сарадња са Хашким трибуналом, која се више не помиње за БиХ и РС?

ГРУБЈЕШИЋ: За Стојана Жупљанина су показали сведоци и провере да се налазио у изнајмљеном стану у Нишу, односно у Србији. Aли, како је рекао Расим Љајић, тешко је да ће се у току кампање неко озбиљно бавити тим проблемом. Са друге стране Рамуш Харадинај је и поред оптужби за грозне злочине ослобођен, што не иде у прилог људима у Србији који су за сарадњу са тим судом, а храни "антихашки лоби", који добија још један доказ за тврдње да је реч о антисрпском суду. Чињеница да је Харадинај ослобођен, међутим, не ослобађа Србију обавеза које треба да испуни према међународном суду.

ант.: Сарадња

 Сматрате ли да има још простора за сарадњу према Споразуму о паралелним и специјалним везама?

ГРУБЈЕШИЋ: Простора за побољшање првенствено привредне сарадње увек има и то треба да буде приоритет број један. Ваљда је то приоритет свима који се баве политиком, да се баве због грађана и да би грађани боље живели.

ант.: Радикалска замјена теза

 Зашто радикали највише нападају лидера Ваше странке Млађана Динкића?

- Зато што је непоткупљив и врло упоран да разоткрије њихов вајни патриотизам и како су се усред бомбардовања земље, усељавали у огромне станове добијене од владе. Г17 плус је био задужен за економске реформе и они не могу да прежале четири фантомске банке које су пропале, због чега јесте 10.000 људи остало без посла, али је 25.000 нашло посао у иностраним банкама. Прича о државним парама са Кипра за које га прозивају је класична замена теза, јер хоће да кажу да је крив што је отишао тамо да их врати, а нису они који су их изнели. A, те паре су распршене на гомиле рачуна и не могу да се нађу. Радикали хоће очито да избегну приче о безнађу и ратовима, када су њихови челници имали значајну улогу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.