Budućnost Srbije je Evropa

ŠEF poslaničkog kluba G17 plus u Skupštini Srbije Suzana Grubješić je izrazila očekivanje da će koaliciju "Za evropsku Srbiju" podržati svi u Republici Srpskoj koji su u prethodnom periodu na djelu videli šta suštinski znače specijalne veze između Srbije i RS.

- To nije kao ranije, samo na rečima i zaklinjanju u međusobnu ljubav istog i istog naroda, već su istinske veze počele onog trenutka kada su uspostavljene ekonomske. Odnosno, kada je "Telekom Srbija" kupio mobilnu telefoniju RS, a Komercijalna banka ušla u RS i teče uspešna saradnja, a ljudi žive bolje. Znači, od svih njih očekujemo podršku u našem nastojanju da Srbija nastavi putem evropskih integracija - kaže Grubješićeva u intervjuu za "Glas Srpske".

 Politička podeljenost je Srbiju uvela u izbore i zaustavila put ka Evropi.

GRUBJEŠIĆ: Srbiji može da se desi da ostane jedina zemlja bez formalnih veza sa EU, ako se ima u vidu da do kraja ovog meseca BiH, a samim tim i RS treba da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju do kojeg se stiglo kompromisom. U maju će Crna Gora dobiti status kandidata, a da ne pominjem ostale zemlje u regionu koje su odmakle mnogo dalje i već imaju taj status ili su članice EU. Zato smatram da podrška iz Republike Srpske, na izborima 11. maja treba da ide proevropskim snagama, kako bi i mi sustigli ostale države u okruženju.

 Govori se o podeljenosti unutar Crne Gore, ali ona nastavlja put ka EU, dok su u BiH dogovor postigli predstavnici tri naroda. Zašto se čini da u Srbiji dogovor nije moguć?

GRUBJEŠIĆ: U svim zemljama je postojalo ono čega u Srbiji nema: minimalni konsenzus o pravcu kojim zemlja treba da ide. U okruženju i u bivšim komunističkim zemljama, razne političke opcije, poraženi i pobednici, levi i desni, dogovorili su se da njihova zemlja ide u EU. U Srbiji postoje snage koje stvaraju jednu vrstu antievropske histerije, kako svo zlo dolazi odande, a sve što je dobro sa istoka, iz Rusije. To dovodi zemlju u strašnu situaciju i ne može da se postigne ni minimum saglasja o pravcu kojim Srbija treba da ide. Mi, osam godina nakon demokratskih promena, opet postavljamo to pitanje i, umesto da smo put do sada trasirali i da u EU idemo bez mogućnosti povratka, još se uvek borimo da napravimo prvi korak.

 Očekujete li da Srbija potpiše SPP pre izbora?

GRUBJEŠIĆ: Jako je važno da dobijemo ovaj sporazum na potpisivanje, da to bude 28. aprila ili u najskorije vreme. Ne treba se vezivati za datume, jer smo, nažalost, u predsedničkoj kampanji videli šta se desilo kada je pominjan 28. januar. Očekujemo da se to desi pre 11. maja, ali ne zavisi mnogo od nas. Holandija jeste protiv, ali sada kažu da neće biti smetnja. Pitanje je kako se svi oni osećaju kada pola Vlade Srbije, bez obzira na to što je tehnička, govori da nam sporazum ne treba i da je loš za Srbiju.

 Vaši koalicioni partneri DSS-NS, sa kojima je G17 plus bio i u prethodnoj Vladi, uslovljavaju parafiranje unošenjem garancija da je Kosovo Srbija?

GRUBJEŠIĆ: Ušlo se i u jednu kampanju protiv ovog sporazuma, koji je retko ko pročitao, a da jeste video bi da je 80 posto ekonomski i trgovinski, da bi ojačao srpsku privredu i dao joj šansu da izađe na tržište EU koje ima 490 miliona ljudi. Carine bi bile ukinute i uveden slobodan protok robe, usluga kapitala. Ide se protiv toga i od EU traži da ispuni nemogući uslov i da preambulu iz našeg Ustava da je Kosovo Srbija stavi u tekst. Nije im dovoljan član 135 koji kaže da se sporazum ne odnosi na Kosovo koje je po Rezoluciji 1244 pod međunarodnom upravom.

 Zašto odlazeći premijer Vojislav Koštunica sada to radi?

GRUBJEŠIĆ: Paradoksalno je da je baš u vreme Vlade formirane 2004. u kojoj smo bili i mi, učinjen najveći napredak u pravcu EU. U tom mandatu smo dobili i studiju izvodljivosti i moram da podsetim da je DSS na sva zvona obznanjivao kako je njihovom zaslugom to urađeno. Sada idu u klasičnu borbu za glasove birača i mislim da im je kalkulacija pogrešna, jer ne mogu oni biti veće "patriote" od radikala.

 Možda je to nagoveštaj postizborne koalicije DSS-SRS o kojoj se priča?

GRUBJEŠIĆ: Ukoliko naprave tu koaliciju, biće manjinski partner SRS i vrlo brzo ćemo verovatno biti svedoci nestanka DSS sa političke scene. Imali su šansu da vlada sa DS i G17 plus potraje četiri godine, pošto je bila većinska demokratska i nije bilo nijednog razloga da bude skraćena na samo deset meseci.

 Postoji li mogućnost da osim antievropske priče, bude pokrenuto i pitanje analogije Kosova i Republike Srpske?

GRUBJEŠIĆ: Ta pitanja se pokreću i moram da kažem da, u nekom principijelnom smislu, imaju osnovu. Jer, ako se Srbija deli i uzima joj se se deo teritorije, zašto taj princip ne bi važio i za druge države. To je najšire moguće principijelno pitanje i naravno ono može uvek da se zloupotrebi, što pojedini sada i rade. Do sada su ga najčešće pokretali socijalisti.

 Za BiH postoji Dejtonski sporazum kao garant?

GRUBJEŠIĆ: Naravno, taj sporazum garantuje pravo sva tri naroda u BiH, ali i Kosovo je autonomna pokrajina Srbije. Srbija je nedavno podeljena i stvoren je opasni presedan, koji nažalost može da se reflektuje. To je ono kada principijelno govorimo, zašto je ova odluka bila loša, što je prekršeno međunarodno pravo i ugrožena bezbednost u regionu. Jer, nema garancija da se nešto slično neće ponoviti. Ne sutra ili prekosutra, već za pet ili deset godina, pa onda ne mora na Kavkazu, može i na Balkanu. Kada se neke stvari ovako poguraju, mimo svih međunarodnih pravila i kršenjem i Povelje UN, nema nikakvih garancija da je Kosovo jedinstven i neponovljiv slučaj. Ali, nažalost, sve se može zloupotrebiti, pa možda i osećanja koja postoje u RS i u Srbiji, o neodvojivosti i onda loši političari mogu sve da upropaste. Srbija je, s druge strane potpisnik i garant Dejtonskog sporazuma i on se ne može menjati bez odluke svih potpisnica, što pruža garancije da takvih političkih izleta neće biti u skorije vreme.

 Očekujete li da BiH prizna Kosovo?

GRUBJEŠIĆ: Ne, BiH neće moći da prizna Kosovo zbog stava RS i to je više nego jasno. Ali, nažalost, većina zemalja u regionu je to već učinila. To ne nailazi na dobar prijem kod nas, jer nije isto kada Kosovo prizna Slovenija i Hrvatska kao bivše jugoslovenske republike i kada to uradi Island. Nema istu težinu, ali to je njihova odluka, a posledice te odluke ćemo videti.

 Kako ocenjujete parlamentarnu saradnju sa BiH i RS?

- Smatram da može i treba da bude mnogo bolja. Bilo je susreta i na nivou predsednika parlamenata, ali ne sećam se da je bilo parlamentarnih poseta delegacija jednom i drugom parlamentu. Kontakte treba intenzivirati i između parlamentarnih odbora, a svih vrsta saradnje treba da ima mnogo više nego što ih je do sada bilo.

ant.: Hrana za "antihaški lobi"

 Srbiji se za evropske integracije, kao uslov postavlja puna saradnja sa Haškim tribunalom, koja se više ne pominje za BiH i RS?

GRUBJEŠIĆ: Za Stojana Župljanina su pokazali svedoci i provere da se nalazio u iznajmljenom stanu u Nišu, odnosno u Srbiji. Ali, kako je rekao Rasim Ljajić, teško je da će se u toku kampanje neko ozbiljno baviti tim problemom. Sa druge strane Ramuš Haradinaj je i pored optužbi za grozne zločine oslobođen, što ne ide u prilog ljudima u Srbiji koji su za saradnju sa tim sudom, a hrani "antihaški lobi", koji dobija još jedan dokaz za tvrdnje da je reč o antisrpskom sudu. Činjenica da je Haradinaj oslobođen, međutim, ne oslobađa Srbiju obaveza koje treba da ispuni prema međunarodnom sudu.

ant.: Saradnja

 Smatrate li da ima još prostora za saradnju prema Sporazumu o paralelnim i specijalnim vezama?

GRUBJEŠIĆ: Prostora za poboljšanje prvenstveno privredne saradnje uvek ima i to treba da bude prioritet broj jedan. Valjda je to prioritet svima koji se bave politikom, da se bave zbog građana i da bi građani bolje živeli.

ant.: Radikalska zamjena teza

 Zašto radikali najviše napadaju lidera Vaše stranke Mlađana Dinkića?

- Zato što je nepotkupljiv i vrlo uporan da razotkrije njihov vajni patriotizam i kako su se usred bombardovanja zemlje, useljavali u ogromne stanove dobijene od vlade. G17 plus je bio zadužen za ekonomske reforme i oni ne mogu da prežale četiri fantomske banke koje su propale, zbog čega jeste 10.000 ljudi ostalo bez posla, ali je 25.000 našlo posao u inostranim bankama. Priča o državnim parama sa Kipra za koje ga prozivaju je klasična zamena teza, jer hoće da kažu da je kriv što je otišao tamo da ih vrati, a nisu oni koji su ih izneli. A, te pare su raspršene na gomile računa i ne mogu da se nađu. Radikali hoće očito da izbegnu priče o beznađu i ratovima, kada su njihovi čelnici imali značajnu ulogu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.