1. септембра на снагу ступа ССП

Београд - Споразум о стабилизацији и придруживању Србије и ЕУ ступиће на снагу 1. септембра, чиме процес придруживања Србије Унији прераста у процес приступања.

Бивши директор Канцеларије за евроинтеграције Тања Мишчевић, која је 2008. парафирала тај споразум, указала је на, прије свега, симболички значај ступања на снагу ССП, јер је тиме задовољен формални предуслов за почетак преговора о чланству, а Србија добија статус државе придружене ЕУ.

- Овим је наш процес придруживања прерастао у процес приступања ЕУ, рекла је Мишчевићева Танјугу. Она је, међутим, истакла да се у већ успостављеним економским односима Србије са ЕУ неће много тога промијенити: "Нема нових рокова и нових пара, односно фондова који нам ступањем на снагу ССП постају доступни, већ се ради о заокруживању претходног процеса".

Подсјећајући да Србија и ЕУ већ годинама примјењују Прелазни трговински споразум, а то значи трговински дио ССП-а, Мишчевићева је изјавила да је новина то што сада на снагу ступа и политички дио споразума.

- У политичком делу су дефинисани принципи придруживања, које се заснива на европским вредностима, њима се држава припрема за евентуално будуће чланство, формирају се институције које се баве применом споразума и праћењем његовог остваривања и које евентуално решавају спорове измедју два уговорна партнера, навела је Мишчевићева.

Ступањем на снагу ССП-а биће, наиме, формирана заједничка тијела за његово спровођење: поред већ постојећег Одбора за праћење спровођења Прелазног трговинског споразума, који ће бити преименован у Одбор за стабилизацију и придруживање, биће формиран Савјет за стабилизацију и придруживање и Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање.

Као најзанимљивију новину која проистиче из ступања на снагу ССП, Мишчевићева издваја обавезу да Србија уложи труд да усклади ставове у спољној политици са заједничким ставовима ЕУ, уколико они постоје.

- Спољна и безбедносна политика ЕУ је различита од трговинске политике где се чланице и они који су у уговорном односу са ЕУ морају усклађивати. У том сегменту постоји само позив да државе заузму исти став, али ни саме државе чланице ЕУ то нису успевале у многим случајевима, као на пример у случају Либије, рекла је Мишчевићева и додала да у посљедњих годину и по, када је ријеч о спољној политици, Србија није имала несугласица са ставовима ЕУ.

Када је ријеч о трговинским односима, биће настављен процес либерализације започет примјеном Прелазног трговинског споразума, што значи да ће 1. јануара 2014. године бити завршена либерализација за све индустријске производе поријеклом из ЕУ и за највећи број пољопривредних производа.

За одређени број пољопривредних производа ће, наиме, како би били заштићени домаћи произвођачи, Србија задржати одређене царинске стопе за производе побројане у анексима 3б и 3г споразума.

- Не би било згорег подсетити да пољопривредна роба у Србији није остављена без заштите, јер смо у току преговора о споразуму успели да либерализујемо око 80 одсто тржишта пољопривредним производима, а 20 одсто производње, у шта спадају пшеница и кукуруз, јесте заштићено, и оно чак ни ступањем на снагу споразума неће бити потпуно либерализовано, рекла је Мишчевићева.

Трговинска либерализација са ЕУ је протеклих година наилазила на оштре критике евроскептика, који су увјерени да Србија, као недовољно развијена држава, губи укидањем царина на европске производе.

Званичне статистике показују управо супротно, јер је око 82 одсто српског извоза у ЕУ у 2012. години био преференцијални извоз, док је удио преференцијалног извоза из ЕУ у Србију око 60 одсто.

Анализа тршкова и користи показује да је Србија током 2012. године имала више користи (692 милиона евра) него трошкова (312 милиона евра) од имплементације Прелазног трговинског споразума, као и у првих пет мјесеци 2013. када користи износе 222 милина евра, а трошкови око 88 милиона евра.

Такође, индиректне користи од примјене Прелазног трговинског споразума су повећање инвестиција, запошљавање, раст бруто домаћег производа, пораст извоза, будући да је ЕУ, не само највећи трговински партнер, већ и највећи инвеститор у Србију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.