За 20 година у Црној Гори почињено 460 убистава

Од почетка 90-их година прошлог вијека, када су почеле ликвидације и мафијашки обрачуни по црногорским градовима, у Црној Гори убијено је скоро 500 особа. Од тог броја 37 убистава, у којима су жртве биле углавном “жестоки момци”, остало је нерасвијетљено.

Према званичним подацима из Управе полицје од 1. јануара 1992. до 31. маја 2012. почињено је 460 убистава. Податке о убиствима из осамдесетих, али и из 90. и 91. године, “Вијести” нису успјеле добити.

За протеклих 20 година полиција није расвијетлила 13 убистава почињених у Будви, 11 у Подгорици, по три у Никшићу и Котору, по два у Бару и Сутомору и по једно убиство почињено у Херцег Новом, Беранама и Плаву.

Између осталих, још нису пронађене убице и налогодавци убиства Душка Јовановића, директора “Дана”. Једини оптужени у овом поступку је Дамир Мандић, којем се судило за саизвршилаштво са умишљајем.

Он је осуђен на 30 година затвора, али је та пресуда преиначена и казна је смањена на 19 година затвора. Непознат је и убица Горана Жугића, убијеног прије 12 година, који је био савјетник за безбједност тадашњег премијера Мила Ђукановића.

Убице полицијских функционера Славољуба Шћекића, убијеног 30. август 2005. године и Дарка-Белог Распоповића, убијеног у јануару 2001. године у Подгорици и даље су непознате. У подгоричком Вишем суду у току је треће суђење оптуженима за убиство Шћекића.

Готово сва убиства у Будви остала су под велом тајне

Неславан рекорд у нерасвијетљеним убиствима држи пријестоница црногорског туризма. Готово сва убиства почињена у Будви остала су под велом тајне. Крвава серија у том граду почела је 1. септембра 1991. када је убијен Которанин Властимир Зечевић, звани Мићко Талијан.

Зечевић се често кретао у друштву политичара, спортиста, естрадних звијезда. У ноћи убиства био је у друштву Подгоричана Тонија Пецовића. Њима су тада пришла два непозната младића која су замолила Пецовића да се удаљи, а онда насрнули на Зечевића, ударајући га песницама и шипком.

За њега је кобан био хитац испаљен из пиштоља. Послије рањавања, он се сам одвезао до Дома здравља, али је убрзо преминуо. Браћа Југослав и Петар Пајић из Београда приведени су због сумње да су починили то убиство, али су ослобођени оптужбе након што су на суђењу повукли признање дато пред полицијом.

Три године касније, 4. августа 1994. у Будви је убијен Боро Недовић (27), Црногорац из Београда. Страдао је од бомбе активиране испод његовог аутомобила на паркингу хотела “Авала”.

Недовић је дуго живио у Београду,а важио је за жестоког момка, за кога су везивана учешћа у разним обрачунима у српској пријестоници. Иако никада није откривен његов убица, сумњало се да је ријеч о освети за смрт Станка Петрушића, кога је Недовић годину раније убио у коцкарници београдског хотела “Југославија”.

Убиство Лабовића једно од првих професионалних убистава

На Паштровачкој гори са више хитаца из оружја различитог калибра, у ноћи између 25. и 26. априла 1996. године убијени су Барани Васо Павићевић и Јован-Јоцо Вујичић. Никада није откривен ни атентатор на Сашу Лабовића (29) из Будве.

Убиство Лабовића било је једно од првих професионалних убистава снајперском пушком у Црној Гори. Непознати убица 15. августа 1996. погодио је Лабовића у груди док је излазио из воде. Полиција је пронашла снајпер и рукавице које је користио убица, али не и убицу.

Радослав Станишић (48), звани Рака Дилинџер, блиски пријатеља Жељка Ражнатовића Аркана, убијен је у центру Будве 27. фебруара 1997. На њега је док је са пријатељима излазио из “Могрена” испаљен рафал.

Рањен је са четири метка и преминуо је у которској болници. Покушаји полиције да расвијетли овај случај остали су без резултата. Те године убијен је и Станишићев пријатељ, Цетињанин Ђорђије-Миња Бећир. Снајпериста је у ноћи између 4. и 5. августа смртно погодио Бећира. И ова убиства остала су нерасвијетљена.

Будва је била кобна за Милету Гардашевића, који је у љето 1999. усмрћен с више хитаца из “шкорпиона”, и за Анђу Вукчевић која је исте године убијена наношењем тешких тјелесних повреда и употребом физичке силе.

Двије године касније, 31. маја, Подгоричанин Благота-Баја Секулић (37) убијен је у центру Будве у класичној сачекуши. Сат након поноћи, он је изрешетан у свом “гранд чирокију”. Непознати убица сачекао га је у Медитеранској улици и из дворишта једне куће, искочио ка џипу и испалио рафал од 20 метака.

Током 2003. године у Будви су, у експлозији, у породичној кући настрадали брат и сестра близанци Дарио и Марија Шурина. Иако је породица за злочин оптуживала Будванина Ивана Делића, вјереника Марије која је погинула у осмом мјесецу трудноће, случај је остао нерасвијетљен. Делић је оптужбе у више наврата демантовао.

Пејовић 2008. гтрешком убијен

У љето 2004. године у Будви је убијен Томислав Вујисић, власник кафића “Знак питања” испод зидина Старог града. На њега је, док је сједио са пријатељима у башти свог локала пуцала, из снајпера са зидина пуцала за сада још непозната особа.

Никшићанин Горан Пејовић (28) ни крив ни дужан 12. августа 2008. године у центру Будве, био је мета плаћеног убице који га је грешком усмртио. Утврђено је да је убица дошао из правца дискотеке “Трокадеро” и да је потом у младића сасуо најмање седам метака и то уз ријечи: “Ово ти је поздрав из Београда”.

Полицији је одмах знала да Пејовић није могао бити мета мафијашког напада. Тај случај није расвијтељен, али је члан земунског клана Сретко Калинић звани Звер након хапшења у Хрватској признао да је он грешком убио Пејовића, а да је био послат да усмрти Ивана Делића који је тог дана сједио за сусједним столом у истом кафићу и носио мајицу исте боје као и убијени Пејовић. Калинић је тада хрватским истражитељима испричао да је Лука Бојовић, наводно, од њега наручио ликвидацију Делића.

Први човјек полиције Божидар Вуксановић прије пар дана за „Вијести” је појаснио да тимови инспектора интензивно раде на нерасвијетљеним убиствима Драгана Бећировића, некадашњег извршног директора компаније “Беплер и Џејкобсон”, Пљевљака Славољуба Мијатовића и Ивана Шћепановића, брата од тетке Ивана Делића. Њих тројица убијени су у Будви прошле године, а њихове убице још нијесу пронађене.

Из Управе полиције “Вијестима” је речено да полиција у сарадњи са надлежним државним тужилаштвима “у континуитету спроводи мјере и радње из своје надлежности, у циљу расвјетљавања кривичних дјела, која су остала нерасвијетљена”.

Кобне деведесете

Према незваничним подацима, осамдесетих година у Црној Гори догађало се, у просјеку, десет убистава годишње. Званични подаци из Управе полиције показатељ су да је број убиства почињених током године почео да расте деведесетих година.

Већ 1992. почињена су 32 убиства, а сва су расвијетљена. Годину касније од 34, два убиства у Подгорици нису расвијетљена, као ни по једно у Будви и Никшићу од 32 која су почињена 1994. Од 27, почињених 1995, једно у Подгорици није ријешено, а 1996. од 26 убистава, два у Будви и даље су мистерија.

Два у Будви и једно у Котору од 28 колико их је било 1997. нису ријешена. Наредне године број убистава је био знатно мањи, почињено их је 13 и сва су расвијетљена, а од 19 у 1999. два у Будви и једно у Сутомору нису ријешена.

Једно убисто почињено 2000. у Подгорици остало је нерасвијетљено, а полиција је те године ријешила 20 убистава. Годину касније пет од 22 убиства нису расвијетљена, од тога два у Подгорици, и по једно у Будви, Бару и Плаву. Наредне године 27 убистава расвијетљено је, а од 20 почињеиних 2003. по једно у Никшићи и Подгорици није ријешено, као ни по једно у Будви и Подгорици 2004. од 14 почињених те године.

Наредне године од 23, по једно у Котору и Никшићу нису расвијетљени, као ни два у Подгорици из 2006. Те године у Црној Гори било је 25 убистава. Десет убистава из 2007. расвијетљено је, а од 23 почињених 2008, једно у Будви није расвијетљено.

Сљедеће године регистрована су 24 убиства, од којих по једно у Подгорици, Котору, Бару, Сутомору и Херцег Новом још нису ријешена, а од 15 колико их је било 2010. није расвијетљено једно у Беранама. Нису ријешена ни три убиства у Будви 2011. а те године почињено их је укупно 21. До краја маја 2012. регистрована су 4 убиства и сва су ријешена.

Случај Јовановић

Убиство почињено приликом разбојништва на Цетињу 2011. године када је погинуо кошаркашки репрезентативац Љубо Јовановић, није расвијетљено. Ипак, тај случај ни не води се као кривично дијело убиство, већ као тешко разбојништво са смртним исходом, због чега није на укупном списку нерасвијетљених убистава, појаснили су из Управе полиције.

Јовановић је са колегом из репрезентације кобне ноћи ушао у казино да би се склонио од пљуска. Маскирани пљачкаш, наоружан пиштољем, ушао је у казино, и уз пријетњу оружјем затражио новац.

Пиштољ је опалио, метак је рикошетирао и погодио Јовановића у груди. Према незваничним сазнањима “Вијести” из цетињске полиције, шесточлани тим искусних оперативаца интензивно ради на расвјетљавању убиства кошаркашког репрезентативца Јовановића.

Нерасвијетљена убиства проблем су и бивших југословенских република. Од 1. јануара 2000. до 31. маја ове године у Хрватској је почињено 841 убисто, од чега је 61 остало нерасвијетљено, саопштено је „Вијестима” из Службе за односе са јавношћу хрватског МУП-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.