“Улазак у НАТО – спас од велике Албаније“

Али улазак у НАТО јесте проблем за Русију, кажу саговорници Дојче Веле (DW). Референдум који се одржава ове недјеље ту није крај приче.

Подужи би био списак високих званичника западних држава који су се посљедњих мјесеци сјетили малене Македоније. Од њемачке канцеларке преко европских комесара до генералног секретара НАТО, нема ко није отишао у Скопље да директно позове македонске грађане да подрже споразум са Грчком и пристану да им се земља од сада зове “Сјеверна Македонија”.

Амерички министар одбране Џемс Матис је из Скопља чак оптужио Русију да обимном кампањом покушава да се умијеша у исход референдума. Одговор руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова био је очекиван – Москва се не мијеша, напротив, мијешају се западњаци који директно препоручују Македонцима како да гласају.

Индиције у руско мијешање, додуше, постоје. “New York Times” је известио о најмање четрдесет Facebook страница које спонзорисаним објавама позивају грађане да бојкотују референдум. Према изворима тог листа, сумња се да новац стиже из Русије.

Такође, из Атине су током љета протјерана двојица руских дипломата због оптужби да Русија шурује са конзервативном опозицијом и неким представницима Грчке православне цркве који су организовали више масовних протеста против договора са Македонијом.

Саговорници DW сагласни су да главна забринутост Москве није ни то како ће се Македонија звати ни да ли ће ући у Европску унију, већ искључиво да ли ће се ускоро придружити НАТО. Тај позив би, у случају коначног договора, могао да дође већ у фебруару.

“Договор премијера Заева и Ципраса мора бити потврђен у Македонији, и од стране народа, као и у грчком парламенту. Ниједно ни друго није извјесно. Зато је била навала западних политичара који виде шансу да коначно између ове земље успоставе договор и тиме допринесу стабилности у региону”, каже за DW Душан Рељић из берлинске Фондације за науку и политику.

Баук Велике Албаније

“Приступ НАТО нема само спољнополитичке ефекте – стабилизацију Европе у оквиру Pax Ameriana – већ је Македонија и етнички подијељена, са великом албанском мањином. Она се граничи са Косовом и Албанијом, и има све мање стрпљења да остаје у лимбу. То доноси бригу о успостављању велике албанске државе која би дестабилизовала цијели регион. Улазак у НАТО се види као нестанак баука Велике Албаније”, додаје Рељић.

Он наглашава да Москва не види проблем у уласку бивших југословенских република у Европску унију. Уосталом, руски представник при ЕУ Владимир Чизов је чак цинично рекао да ЕУ може слободно да прими цијели Балкан ако већ нема довољно својих проблема.

“Али проблем за Русију јесте НАТО јер се у томе препознаје даљи политички прогон Русије из региона”, наставља Рељић. “Мора се имати у виду да од 2004, од када је настао ланац НАТО држава од Балтика до Црног мора, Русија нема могућност да политички и војно пројектује утицај до Јадранског мора јер је између низ чланица НАТО. Економски Русија није посебно важан фактор у региону. Посљедња намјера Москве ту је једино да омете довршетак процеса уласка у НАТО појединих земаља. Али вјерујем да и у Кремљу знају да су то само празни маневри.”

Директор московског Института за регионалне проблеме Димитриј Шурављов сагласан је да Кремљ види проблем једино у приступању НАТО. “Не зато што би приступ Македоније алијанси на било који начин утицао на живот Русије, већ напросто зато што ширење војних савеза није одговорна политика у овом тренутку. Москва нема своју алијансу. Покушај даљег ширења НАТО зато се види као покушај даљег нарушавања баланса”, каже он за DW.

Није крај

Зато ће и Запад и Русија са нестрпљењем испратити резултате референдума, али ту надвлачење конопца неће престати. Како је референдум само консултативни, то суштински парламент и влада у Скопљу не морају слиједити мишљење грађана нити се освртати на излазност. Потребна је двотрећинска већина у Собрању да се прихвати договор са Грчком.

Рељић сматра да је претјерано рећи да је ово посљедња шанса Македоније да се интегрише у западну хемисферу. “Цијела област бивше Југославије је најдубље могуће интегрисана у ЕУ. Најприје економски, али и кроз људске контакте. Македонија је окружена чланицама ЕУ или НАТО, са изузетком Србија на сјеверу.”

Проблем Македоније, додаје саговорник DW-а из њемачке фондације, је другачији: “То је етнички подијељено друштво у којем се велики број грађана албанске већине не идентификује са Македонијом. О томе се ради. Нада је да чланство у НАТО и перспектива уласка у ЕУ може стабилизовати земљу политички.”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.