Подруми смрти прогутали читаве породице у Вуковару

Вељко Зељковић
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Вуковар Фото: архива | Вуковар

БЕОГРАД – Горан Чечавац није имао ни двије године, Бранимир Милошевић тек десет, а Зорица Павловић петнаест када су им животи угашени у Боровом насељу код Вуковара. Били су међу жртвама злочина почињеног у ноћи између 15. и 16. новембра 1991. у улици Николе Демоње, гдје је у подрумима двије породичне куће убијено 15 цивила. Међу страдалима су биле читаве породице, а четворо убијених била су дјеца.

Према подацима Документационо-информационог центра "Веритас", у кући на броју 72 убијени су Мирослав Чечавац, његова супруга Слађана и њихов син Горан, те Илинка Милошевић са десетогодишњим сином Бранимиром и Ана Новаковић. У сусједној кући, на броју 74 убијени су петнаестогодишња Зорица Павловић, њена мајка Нада, брат и бака, као и чланови породица Павић, Трајковић, Тошковић и Траваш. Једина преживјела била је Милица Трајковић, која је рањена успјела да се сакрије у подруму.

У данима око пада Вуковара страдали су и становници изведени из склоништа "Нова обућара". Међу њима су били Ратко Инић, његова супруга Милена и син Марко, као и Ана Лукић. Ријеч је о још четворо убијених, чија су страдања забиљежена у документацији о злочинима над српским цивилима у Боровом насељу. Убиства у улици Николе Демоње нису била усамљен случај. У посљедњим данима опсаде Вуковара, прије уласка Југословенске народне армије 18. новембра 1991. године, српски цивили убијани су на више локација, нарочито у Боровом насељу.

Људи су одвођени из кућа и склоништа, а њихове породице данима, мјесецима, па и годинама нису знале шта им се догодило. У документима и свједочењима о злочинима помињу се двориште вртића "Сунце", Жељезничка станица, Козарачка улица, околина Лучке капетаније и двориште градске болнице. За неке нестале посмртни остаци пронађени су и идентификовани тек много година касније.

Документи

О злочинима над српским цивилима у Боровом насељу свједоче и судски документи. Војни суд у Београду је 1992. године осудио припаднике Збора народне гарде због ратних злочина над српским цивилима у Боровом насељу и Боровом Селу. Пресуде су потврђене одлукама Врховног војног суда из децембра 1992. и новембра 1993. године. Према ријечима директора "Веритаса" Саве Штрпца, тада је осуђено 11 припадника ЗНГ, од којих шест на смртне казне, док су остали добили затворске казне од шест до 15 година. Међу жртвама наведеним у тим судским предметима били су Ратко Инић, његов син Марко и Ана Лукић, као и други цивили одвођени из кућа и склоништа. Штрбац, међутим, упозорава да списак жртава обухваћених овим пресудама не укључује све убијене у кућама у улици Николе Демоње.

– Оно што је трагично јесте да међу убијенима нису били само одрасли, већ и дјеца, од којих најмлађе није дочекало ни други рођендан. Имена Горана, Бранимира, Зорице и осталих убијених остала су забиљежена у документацији и списковима жртава. Али породицама које су остале без својих најмилијих није потребан само још један датум у календару, већ и одговор на питање да ли ће злочини над њиховим најближима икада добити потпун судски епилог – истакао је Штрбац за "Глас Српске".

Истраживање

Размјере страдања Срба на подручју Вуковара показује и истраживање Славена Ружића и Дражена Живића "Ратни морталитет Срба општине Вуковар током 1991", објављено у часопису "Скринија Славоника". Аутори су евидентирали 350 страдалих Срба, међу којима 147 цивила и 203 припадника српске територијалне одбране, као и 57 несталих.

Подаци се односе на некадашњу општину Вуковар, а не само град и Борово насеље.

Вељко Зељковић ✓ Новинар

Новинар са скоро 30 година искуства. Пише о економији, аналитици и геополитици, аутор је бројних тематских текстова и интервјуа, те од 2018. поново је дио редакције „Гласа Српске“.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.