Хрватска поново блокира Црну Гору на путу ка ЕУ

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Ilustracija

ПОДГОРИЦА – Хрватска је на сједници Комитета сталних представника држава чланица Европске уније (ЦОРЕПЕР) онемогућила Црној Гори затварање Поглавља 15 (енергетика) и поново „ставила рампу“ на затварање Поглавља 14 (саобраћајна политика).

Кључне чињенице

  • Хрватска блокирала затварање поглавља о енергетици и саобраћају.
  • Спорна су истраживања нафте и гаса у подморју.
  • Неријешена граница на Превлаци оптерећује односе двије државе.
  • Загреб од Црне Горе тражи испуњавање осам захтјева.
  • Подгорица одбацује једнострано утврђивање државне границе.

„Вијести“ пишу да један њихов неименовани извор тврди да Хрватска није дозволила затварање Поглавља 15 због питања истраживања нафте и гаса у дијелу подморја, с обзиром на то да двије земље нису утврдиле границу на мору, док други извор наводи да је разлог блокаде енергетски кабл,  сазнају.

Наводе и да у сриједу, 18. новембра, увече нису успјели званично да потврде ове информације, али додају да им је саговорник из Владе незванично рекао да питање енергетског кабла није спорно.

Превлака спорна од распада бивше Југославије

Црна Гора и Хрватска спориле су се око границе искључивог хрватског привредног појаса и истраживања нафте и гаса у пограничним блоковима, због неутврђене границе на мору.

Из Загреба су 2014. године тврдили да је Црна Гора за истраживање нафте и гаса одредила подручја која нису њена, већ припадају Хрватској, док је Црна Гора 2015. године Одјељењу Уједињених нација (УН) за послове мора и право мора (ДОАЛОС) упутила ноту због тога што је Хрватска расписала тендер за истраживање и експлоатацију угљоводоника у области Превлаке.

Граница између Црне Горе и Хрватске у подручју полуострва Превлака спорна је од распада бивше Југославије. Превлака се налази на улазу у Бококоторски залив.

Након ратних сукоба деведесетих година прошлог вијека, контролу над спорним граничним појасом на Превлаци преузели су посматрачи УН, који су ту били од 1996. до 2002. године. Те године утврђен је Протокол о привременом граничном режиму.

Према том протоколу, Хрватска има копнени дио полуострва и морски појас улаза у Боку Которску ширине 550 метара, док је дио морског простора уз лијеву обалу полуострва проглашен „ничијим морем“. Такав статус задржан је до данас.

Хрватска од децембра 2024. године не дозвољава затварање Поглавља 31 (спољна, безбједносна и одбрамбена политика) због билатералних спорова са Црном Гором.

Док су званичници Загреба поручили да неће бити попуштања док Црна Гора не испуни њихове захтјеве, из Подгорице су одговорили да отворена билатерална питања не би требало користити за условљавање завршнице процеса приступања Европској унији.

„Зелено свјетло“ за једно поглавље

Од три поглавља Црне Горе која су била на дневном реду Комитета сталних представника држава чланица ЕУ – 22 (регионална политика и координација структурних инструмената), 15 и 14 – „зелено свјетло“ добило је само прво.

Претходно је сагласност добијена и за затварање Поглавља 16 (опорезивање).

Хрватска је и у јулу спријечила затварање Поглавља 14, оспоравајући питање каботаже, односно права превозника из једне државе да обављају превоз унутар друге државе, као и питање ваздухопловних карата, преноси Нова.

Загреб сматра да приказ граница ваздушног простора може утицати на положај Хрватске у разграничењу са Црном Гором.

Хрватска од децембра 2024. године блокира затварање Поглавља 31, иако је Црна Гора испунила завршно мјерило за његово затварање. Загреб је тада одбио да да сагласност због отворених билатералних питања, додатно заоштрених након што је црногорски парламент усвојио Резолуцију о геноциду у Јасеновцу.

Хрватска је у октобру ове године доставила чланицама ЕУ документ са осам захтјева које Црна Гора треба да испуни прије приступања Унији, а који се углавном односе на неријешена питања из ратова деведесетих година прошлог вијека.

Загреб тражи обештећење хрватских држављана који су били заточени у некадашњем логору у Морињу, процесуирање одговорних за ратне злочине, расвјетљавање судбине 14 несталих хрватских држављана, рјешавање имовинских права хрватских породица у Црној Гори и друга питања.

Међу захтјевима су и очување спомен-плоче у Морињу и промјена назива градског базена у Котору, који је носио име Зорана Гопчевића. Ти захтјеви су испуњени.

Два захтјева која Хрватска директно повезује са Поглављем 31 односе се на повратак школског брода „Јадран“ тој земљи и разграничење између двије државе на подручју Превлаке.

Загреб сматра да му брод припада на основу споразума о сукцесији бивше Југославије, док Црна Гора оспорава такав став.

Пленковић: Нема попуштања

Премијер Хрватске Андреј Пленковић поручио је да неће бити попуштања Црној Гори када је ријеч о испуњавању захтјева.

Говорећи о рјешавању питања несталих, он је за Н1 казао да су идентификовали 14 особа именом и презименом и да чекају податке о њима од Црне Горе.

Шеф хрватске дипломатије Гордан Грлић Радман рекао је да свака држава која жели да постане чланица ЕУ мора испуњавати приступне обавезе, које укључују и „вриједносна питања“.

„Нећемо пристати на чланство, на затварање поглавља, ако се не ријеше та отворена, вриједносна питања“, поручио је он у Вуковару, пренио је ХРТ.

Црна Гора настоји да преостала преговарачка поглавља затвори до краја ове године, како би остварила циљ да постане чланица ЕУ 2028. године.

Након међувладине конференције 19. новембра, Црна Гора ће имати 25 затворених поглавља од укупно 33.
Божовић: Нема једностраног утврђивања границе
Министар правде Црне Горе Бојан Божовић је у писму државној секретарки Министарства спољних и европских послова Хрватске Андреји Метелко Згомбић навео да отворена билатерална питања не би требало користити као средство условљавања у завршној фази приступних преговора са ЕУ.

Нагласио је, како је пренио РТЦГ, да Црна Гора не може прихватити једнострано утврђивање границе, али да је спремна да у најскоријем року припреми нацрт споразума о разграничењу на копну и мору.

Претходно је Пленковић крајем прошле седмице изјавио да Црна Гора неће затворити преговоре са ЕУ ако не прихвати начела Бадинтерове комисије о копненом разграничењу.

Божовић је навео да Црна Гора не доводи у питање Бадинтерова начела, према којима некадашње међурепубличке границе чине основу граница држава насталих распадом СФРЈ, нити међународно право као основу за утврђивање државних граница, али да њихово прихватање не значи и сагласност са једностраним одређивањем конкретне граничне линије.

Рекао је да би, уколико двије државе не постигну договор о граници, одговорно рјешење било закључивање споразума о заједничком подношењу спора о разграничењу на копну и мору пред обострано прихватљивом међународном институцијом.

Влада Црне Горе је 12. марта формирала Комисију за разграничење са Хрватском.

Црна Гора и Хрватска спориле су се око границе искључивог хрватског привредног појаса и истраживања нафте и гаса у пограничним блоковима због неутврђене границе на мору.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.