Месић открио тајни договор Милошевића и Туђмана
Бивши предсједник Хрватске Стјепан Месић омиљена је мета деснице. Хашка пресуда херцеговачкој шесторици и јавно самоубиство Слободана Праљка у хашкој судници оживјели су нови низ напада на њега.
Десница у Хрватској га због сарадње и свједочења у поступцима пред Хашким судом етикетирају као главног "издајника хрватских националних интереса”, а генерал ХОС-а Анте Пркачин тражи његово јавно вјешање. Хајци се придружио и дио ХДЗ-оваца попут Драге Крпине, а предсједник Савјетодавног вијећа ХДЗ-а Владимир Шекс позвао је ДОРХ да се позабави наводним Месићевим "лажним свједочењем” пред Хашким судом.
Иако је на иницијативу Моста Сабор укинуо Канцеларију бившег предсједника, Месић, који овог Бадњака навршава 83 године, још је далеко од тога да са својим вршњацима шета по Тргу бана Јелачића и храни голубове. И даље на позив различитих институција и влада путује свијетом. У интервју за еспрессо.рс Месић је открио неке појединости.
На питање у колико је хашких поступака свједочио Месић је навео да је то било у поступцима бившем вуковарском градоначелнику Славку Докмановићу, у поступку Слободану Милошевићу и у суђењу генералу Тихомиру Блашкићу.
Навео је да нема тајних свједочења. те да је био заштићени свједок и то зато што је 1998. уочи свједочења у процесу генералу Тихомиру Блашкићу против њега покренута оркестрирана кампања у којој су предњачиле три новинарке, или како смо их тада звали, "три грације”: Олга Рамљак, Алекса Црњаковић и Дуња Ујевић. Оне су највише дизале температуру. И зато је, каже, пристао да за почетак буде заштићени свједок. "То, међутим, не значи да је ријеч о тајном сведочењу. Нема ту никакве тајне”, наводи Месић.
На оптужбе да је управо његоцв исказ у предмету Блашкић, али и документи који су из Канцералије предсједника послати у Хаг, довели до осуђујућих пресуда Хрватима у БиХ наводи да су то конструкције.
На констатацију да га оптужују да је теретио хрватски државни врх за умијешаност у рат у Босни и Херцеговини Месић каже:
"То су такође конструкције. Говорио сам оно што је забиељжено на више мјеста у свим мојим свједочењима пред Хашким судом. Зашто ме не питају о свједочењу у случају Слободана Милошевића и Славка Докмановића? Зашто оне који ме нападају то не интересује? У Београду сам 1990. разговарао с Бориславом Јовићем који је у исто вријеме кад и ја био члан Предсједништва СФРЈ. Рекао сам му да би било добро да зауставимо "балван револуцију”, да сједнемо за сто, да питања која морамо разријешити разријешимо без оружја јер рјешавање проблема балванима Србе у Хрватској води у самоубиство. Питао сам га требају ли Србији Срби у Хрватској? Одговорио је – не. Питао сам га треба ли Србији хрватска територија. Одговорио је – не треба. А, што вама треба, питао сам. Одговорио је – нама треба 63 посто Босне и Херцеговине. То је, рекао ми је, било српско, јест српско и српско мора остати. Рекао сам – ако је то тако, идемо онда ти, ја, Фрањо Туђман и Слободан Милошевић сјести за сто па да видимо о којим проблемима се у Хрватској ради, па да се они покушају ријешити кроз институције у Хрватској, без балван-револуције и оружја. Звао је Милошевића и он се сложио. Одмах сам сјео на авион и одлетио у Загреб јер нисам хтио о томе с Туђманом разговарати телефоном. Пренио сам приједлог Туђману и он се сложио. Међутим, то је Туђману био сигнал да би било добро да он сједне с Милошевићем и он је заиста за 1991. договорио њихов сусрет у Карађорђеву.”
То је, каже Месић, био први физички сусрет Туђмана и Милошевића.
"Тај се сусрет одржао без мене, а Милошевић је на њега дошао без Борислава Јовића. Увијек сам петком и суботом долази из Београда у Загреб, и ми смо га чекали да се врати из Карађорђева. Прије тога сусрета рекао сам му да ме смета што се он одржава у Карађорђеву, али он је рекао – сасвим је свеједно гдје ћу се с њим наћи, најважније је да чујем шта он жели. На тај састанак у Карађорђеву из Хрватске су отишли Туђман и шеф његовог кабинета Хрвоје Шаринић. Кад су се њих двојица вратили из Карађорђева, састали смо се с људима из тадашњег хрватског државног врха. Имали смо по столовима кафу, чај, неко пиће.
Туђман је ушао у собу и рекао – рашчистите одмах столове, Хрвоје, дај карте. И тада је Туђман објаснио шта Милошевић предлаже. Рекао је да Хрватској предлаже бановинске границе плус Цазин, Кладушу и Бихаћ. Пренио је што му је точно рекао Слободан Милошевић. Рекао је: "Фрања, ти узми Цазин, Кладушу и Бихаћ, то мени не треба, то је такозвана ‘турска Хрватска’”. Упитао сам Туђмана – а што каже Алија? Одговорио ми је: "Што има Алија питати, кад се хрватске и српске маказе сложе, нема Алија што питати”. Рекао сам му – слушај, то онда значи рат. Рекао је: "Ма какав рат, то је избјегавање рата”. Тако је отприлике текао тај разговор. Послије тога Туђман је отишао и на други састанак с Милошевићем…”
На питање ко је све с хрватске стране био на том састанку на којем је Туђман извијестио о првом сусрету с Милошевићем у Карађорђеву Месић каже да је био присутан комплетан тадашњи хрватски државни врх, од Јоже Манолића па даље.
Месић наводи и да је већ након првог сусрета Туђман – Милошевић знао да њих двојица договарају подјелу БиХ.
"То је био приједлог Слободана Милошевића. Он нам није рекао да је то прихватио већ да је то приједлог Слободана Милошевића, али било је очито да је с тим приједлогом био одушевљен. На други састанак с Милошевићем, Туђман је отишао у једно друго ловиште, Тиквеш, али мене више није звао на састанак на којем је реферисао о њему, тако да не знам што је на крају договорено. У сваком случају, приједлогом Слободана Милошевића на првом састанку о подјели Босне био је одушевљен”.
Месић наводи да нико од чланова хрватског државног врха ни на који начин није реагирао на причу о подјели БиХ. Осим што је, каже, он питао шта је у том случају с Алијом Изетбеговићем.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
